Краљевина Италија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
мНема описа измене
Ред 168:
 
[[Датотека:Benito Mussolini and Adolf Hitler.jpg|мини|Након окупације Етиопије, Мусолини и Хитлер су побољшали односе између њихове две земље]]
Пошто је Италија остала изолована на међународном плану [[1936]]., морала је почети сарађивати с Немачком како би бар делимично поправила свој положај. Две државе склопиле су [[Силе Осовине|Осовински пакт]] који је касније [[1940]]. прерастао у [[Тројни пакт]] кад му се прикључио [[Јапан]]. Након побољшања односа с Италијом, Хитлер је [[1938]]. [[Аншлус|анектирао Аустрију]], а касније и [[Sudeti (istorijska oblast)|Судетску област]] и [[Чехословачка|Чехословачку]]. Исфрустриран тим Хитлеровим успесима, и да не би испао мање важан, Мусолини је [[Италијанска инвазија Албаније|напао и заузео Албанију]]. Ипак након припајања Аустрије у Трећи рајх, фашистички је режим постао забринут због већинског [[Немци|немачког]] становништва у [[Трентино-Јужни Тирол|Јужном Тиролу]] и због њихове могуће жеље за прикључивањем Рајху. Дилеме су се такође водиле и око спровођења антисемитске политике, јер је то било потребно како би се удобровољили они нацисти који нису желели Италију за савезника. Мусолини је 1938, присилио чланове своје Фашистичке партије на доношење антисемитских закона, упркос противљењу многих фашиста и слабој подршци тим законима по целој земљи. Годину дана након тога, италијански фашисти почели су захтевати од Хитлера да прихвати план италијанске владе према којем би се сви Немци из Јужног Тирола или иселили или прихватили италијанизацију. Пошто је Хитлер пристао на тај план, неутрализована је јужнотиролска опасност.
касније и [[Sudeti|Судетску област]] и [[Чехословачка|Чехословачку]]. Исфрустриран тим Хитлеровим успесима, и да не би испао мање важан, Мусолини је [[Италијанска инвазија Албаније|напао и заузео Албанију]]. Ипак након припајања Аустрије у Трећи рајх, фашистички је режим постао забринут због већинског [[Немци|немачког]] становништва у [[Трентино-Јужни Тирол|Јужном Тиролу]] и због њихове могуће жеље за прикључивањем Рајху. Дилеме су се такође водиле и око спровођења антисемитске политике, јер је то било потребно како би се удобровољили они нацисти који нису желели Италију за савезника. Мусолини је 1938, присилио чланове своје Фашистичке партије на доношење антисемитских закона, упркос противљењу многих фашиста и слабој подршци тим законима по целој земљи. Годину дана након тога, италијански фашисти почели су захтевати од Хитлера да прихвати план италијанске владе према којем би се сви Немци из Јужног Тирола или иселили или прихватили италијанизацију. Пошто је Хитлер пристао на тај план, неутрализована је јужнотиролска опасност.
 
Пред сам почетак рата [[Адолф Хитлер|Хитлер]] и [[Бенито Мусолини|Мусолини]] често су се појављивали заједно и непрестано наглашавали блискост италијанског фашизма и немачког нацизма. Обе земље су у [[Француска|Француској]] гледале природног непријатеља и свака је имала територијалних претензија према њој; Немци су желели припојити [[Алзас]] и [[Лорена|Лорену]], а Италијани [[Савоја|Савоју]] и [[Корзика|Корзику]].