Јован Мајендорф — разлика између измена

| име = {{PAGENAME}}Јован Мајендорф

Након рукоположења 1959. године, Мајендорф се са породицом преселио у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Примљен је на [[Православна богословска академија Светог Владимира|Богословску академију св. Владимира]], која се налази у [[Такахо (округ Вестчестер, Њујорк)|Такахоу]] , [[Њујорк (држава)|Њујорк]], као [[професор]] црквене историје и [[Патристика|патристике]]. Поред тога, био је предавач [[Византијско царство|Византијског]] богословља на [[Универзитет Харвард|Универзитету Харвард]], на Дамбартон Оукс-у (енгл. Dumbarton Oaks), где је провео један семестар у својству вршиоца дужности директора (1977), и на [[Univerzitet Fordham|Универзитету Фордам]] где је предавао Историју Византије (од 1967). Такође, био је ванредни професор на Универзитету [[Универзитет Коламбија|Колумбија]] и Уједињеном Богословском колеџу (енгл. Union Theological Seminary) смештеним у Њујорку. Предавао је на бројним универзитетским кампусима и црквеним догађајима. Дужност декана Академије св. Владимира обављао је од марта 1984. до јуна 1992. године.

Мајендорф је био један од водећих гласова у православној заједници и радио је на поновном уједињавању група са којима [[Руска православна црква]] прекинула општење након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]]. Био је један од кључних људи у успостављању [[Православна црква у Америци|Православне цркве у Америци]] (енгл. OCA) као независног ентитета (1970). Увек је инсистирао на важности православног предања, што је често манифестовао на [[Екуменизам|екуменским]] скуповима, попут скупштине у [[Упсала|Упсали]] (1968), одржаној под покровитељством [[Светски савет цркава|Светског Савета Цркава]] (енгл. WCC), а за време његовог председавања комисијом „Вера и поредак“ (1967-1975).

Као представник Православне Цркве, учествовао је у раду Светског Савета Цркава и био је председник комисије „Вера и поредак“ (1967-1975).

Мајендорфу је додељен почасни докторат Универзитета Нотр Дам (енгл. University of Notre Dame) и Главне богословске академије (енгл. General Theological Seminary), а био је и дописни члан [[Краљевско друштво|Британске академије наука]]. Био је виши научни сарадник у Дамбратон Оукс-у. Диплома почасног члана [[Санкт Петербург|Лењинградске]] богословске академије додељена му је у мају 1990. године. Јуна 1991. године, Мајендорф је награђен орденом св. Владимира, 2. класе, од стране његове светости [[Патријарх московски Алексије II|Алексија II]], [[Патријарх|патријархапатријарх]]а [[Москва|московског]] и целе [[Русија|Русије]].

Од 9-11. фебруара 2012. године, одржана је међународна конференција под називом „Наслеђе оца Јована Мајендорфа, научник и свештеник (1926—1992)" на Институту св. Сергија у Паризу, у част двадесет година од упокојења оца Јована Мајендорфа.<ref>За више информација о овој међународној конференцији, укључујући [http://www.aiep-iaps.org/PDF/Meyendorff_Conference.pdf комплетан програм] {{Wayback|url=http://www.aiep-iaps.org/PDF/Meyendorff_Conference.pdf |date=20120425052406 }} и званичан извештај, посетите [http://www.saint-serge.net/index_english.html#meyendorffconference званичну презентацију Православног богословског Института св. Сергија] и [http://meyendorffconference.blogspot.com/ блог конференције].</ref>

* [http://predanje-ms.blogspot.com/2010/07/blog-post_17.html Центар за православне предањске студије Јован Мајендорф, Православље и савремени свет]