Јован Стерија Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 23:
| потпис = Sterija1.jpg
}}
'''Јован Стерија Поповић''' ([[Вршац]], [[13. јануар]] [[1806]] — [[Вршац]], [[10. март]] [[1856]]) био је [[Српска књижевност|српски књижевник]] и један од водећих интелектуалаца свога времена.
Сматра се оснивачем српске [[драма|драме]]. Први је и један од најбољих српских комедиографа. Министар просвете Јован Стерија Поповић донео је [[10. мај]]а [[1844]]. године указ, којим је основан [[Народни музеј (Београд)|„Музеум сербски”]] у [[Београд]]у чиме се сматра оснивачем ове установе.<ref>[http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/istorijat-muzeja/?lng=cir Историјат музеја], Званичан веб сајт Народног музеја.</ref> У Стеријиној спомен кући дуго је година било седиште [[Књижевна општина Вршац|Књижевне општине Вршац]].
Ред 37:
За време похађања основне школе у Пешти, Стерија је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарске]], а исто тако и мање класична драмска уобличавања у којима се појављују комедиографски уобличени типови блиски његовим дотадашњим искуствима о [[бидермајер]]ском грађанству. У Пешти је био близак пријатељ са две личности родом из Вршца: [[Ђорђе Станковић|Ђорђем Станковићем]], једним од каснијих оснивача [[Матица српска|Матице српске]], и [[Јулијана Вијатовић|Јулијаном Вијатовић-Радивојевић]], кћерком вршачког сенатора, школованом у [[Беч]]у, која се удала за помодног [[кројач]]а Радивојевића и сама била списатељица.
Једно време Стерија је био приватни наставник и [[адвокат]] у родном месту док није позван да дође у [[Крагујевац]] да буде професор на [[Београдски Лицеј|Лицеју]]. Након Лицеја је постао начелник Министарства просвете (од [[1842]]), и на том положају, у току осам година, био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача [[Српско учено друштво|Ученог српског друштва]]. Покренуо је иницијативу за оснивање [[Друштво српске словесности|Академије наука]], [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] и [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]]. Учествовао је у организовању првог београдског [[позориште|театра]] ([[Театар на Ђумруку|позориште на Ђумруку]]) који је [[1841]]. отворен његовом [[трагедија|трагедијом]] „''[[Смрт Стефана Дечанског]]''”.
Од [[1848]]. године и сукоба са политичарима, посебно [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]], отеран је из Србије и је живео у Вршцу, усамљен и разочаран.
Јован је умро 10. марта (26. фебруара по старом календару) [[1856]]. године.<ref>''Србски дневник'' (1856). Нови Сад.</ref>
Ред 67:
''Роман без романа'' (први део написан [[1832]], објављен [[1838]]. године, други део остао у рукопису), пародијски је роман Јована Стерије Поповића.
Стерија је своје дело назвао шаљивим романом, а у предговору је истакао да је ''ово дело прво овог рода на српском језику''. Примарна фабула пародира псеудоисторијске романе, посебно оне које је писао [[Милован Видаковић]], те представља покушај да се напише српски Дон Кихот<ref name="јован">{{Cite book|last=Деретић |first=Јован |title=Историја српске књижевности |publisher=Београд : Просвета|year=2004 |isbn=978-86-07-01507-8 |pages=
=== Стеријино позорје ===
Ред 94:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић |first=Јован Стерија |title=Роман без романа |publisher=Београд : Нолит|year=1982 |pages=
* {{Cite book| ref=harv|last=Деретић |first=Јован |title=Историја српске књижевности |publisher=Београд : Просвета|year=2004 |isbn=978-86-07-01507-8 |pages=
* Ђорђе Анђелић, ''Историја југословенске књижевности'', Београд 1938. године
| |||