Јожеф Киш — разлика између измена

| име = Јожеф

Вративши се у Хабзбуршку монархију, обављао је службу војног инжењера за мостове. Убрзо је напустио војну службу и седамдесетих година [[18. век]]а постао цивилни инжењер, службеник Дворске коморе, која се, све до [[1848]]. године, уз многе друге компетенције, старала и о [[саобраћај]]у, речној пловидби и пловности река у Аустрији и Угарској. Најпре је радио на регулацији [[Дунав]]а код Братиславе. Касније је активан у коморском округу Беча. Иза њега је остало више вредних нацрта водотокова (листа са назначеним мерењима о деоници [[Дунав]]а између Дјевина и [[Коморан|Комарна]] ({{Јез-мађ |Komárom}}), и деоница код [[Апатин]]а у Бачкој).<ref name="ХБ">Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine XXIV i XXV“; Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture; Novi Sad (Svetlana Bakić; „Ištvan Varga (Varga István): Istorijat kanala koji povezuje Dunav sa rekom Tisom (u XVIII i XIX veku)''</ref> Као коморски службеник у Бачкој помиње се [[1780]]. године.<ref name="СБР">''„Srpski biografski rečnik 5 KV-Mao“; Matica srpska, Novi Sad; 2011.</ref> (Списак инжењера коморске администрације за Бачку из [[1780]]. године)<ref name="ПН" /> [[1782]]. године [[Јозеф II Хабзбуршки|Јозеф II]] покренуо је нову колонизацију Немаца из југозападних покрајина Немачке и Лорене у средње [[Подунавље]]. Настојало се да се досељеницима обезбеди чврста полазна економска основа. Због тога је било много задатака за органе државне администрације, па и за, тек приспелог, коморског инжењера Јожефа Киша. Најпре је извршено парцелисање коморских добара ради њихове поделе колонистима, а потом и изградња нових и проширивање постојећих насеља према типизираним урбанистичким плановима. Приликом јозефинске колонизације подигнута су у Бачкој следећа насеља: [[Савино Село|Торжа]], [[Црвенка]], [[Врбас (град)|Врбас]], [[Бачко Добро Поље]], [[Ловћенац|Секић]], [[Маглић (Бачки Петровац)|Буљкес]] и Нови [[Сивац]].<ref name="ПН" /> Међутим, ту се наишло на озбиљне водопривредне проблеме. Дуж јужног обода Телечке висоравни простирале су се баруштине, млаке, мочваре, блатишта и терени зарасли трском, а од [[Врбас (град)|ВрбасВрбаса]]а према истоку лежала је Црна бара, водени реципијент. Таква подручја су природно станиште комараца, те је, ионако малобројно становноштво оболевало и умирало од маларије. Без исушивања и дренирања тог терена, колонизација није могла бити успешна. Кишов предлог је прихваћен и 1785. године је ископан одводни јарак ширине један метар између Куле и Врбаса ради одвођења површинских и подземних вода у Црну бару. Већ следеће године започет је дужи (тридесет километара) и дупло шири канал између Сивца и Врбаса ради дренирања воде из Сивачког блата у Црну бару.

У међувремену, владу су мучили тешки ратни проблеми. Изградња је врло споро напредовала. Када и колико је било радника нема довољно података, али се зна да их није било довољно, јер су се радови на ископу канала јако продужили. У почетку их је било око 2000, затим знатно мање. Уместо тражених 4000 војника Монархија је послала у Бачки Моноштор два пука из Баје да под вођством официра подигну бараке, а уз помоћ инструмената сниме попречне профиле темељних јама за преводнице и каналске деонице. Са истим задатком стигли су и словачки војници у [[Бачко Градиште]]. Касније, када је на градилиште било доведено и око 500 окованих робијаша, добили су задатак да их чувају и врло сурово терају на рад. На преводницу у Бачки Моноштор је преко Будимпеште дотеран и велики број францусих заробљеника који су, кад је водостај Дунава омогућавао, радили на преводници, а иначе на ископу дуж канала. Били су слабо обучени и изгладнели. Учинак им је био јако слаб, тако да су са градилишта убрзо враћени. Око 200 сељака који су са коморских поседа дошли на испомоћ, пошто су радили без мерења учинка, такође нису много ископали. Суочен са недостатком праве радне снаге Киш је био приморан да као једино решење даје огласе широм Царевине нудећи могућност добре зараде. За све раднике који су дошли из удаљених крајева подигао је са обе стране канала дрвене бараке за становање. За оболеле раднике постојала је посебно изграђена болница, у којој су се могли лечити уз минималне трошкове. Ангажовање великог броја кубикаша захтевало је дуж читавог канала посебну организованост. Киш је то обављао преко предрадника који су били задужени да се брину о дисциплини, преузимању од Компаније алата и колица, припреми оброка и да, једном у 14 дана, премере извршен рад. Зараде су се обрачунавале по кубном хвату ископане земље.<ref name="СБИ">''„Andrejev Nikita; “Izgradnja i eksploatacija starih plovnih kanala u Bačkoj“; Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“, Beograd; Vodoprivredni centar „Dunav“, Novi Sad; 2002. COBISS.SR-ID 182120967</ref> Тешкоће на ископу су се појавиле већ прве године радова на моношторској преводници. Због јаког притиска дунавска вода је продирала у градилишну јаму и замуљивала корито. Свеже косине обала су се често обрушавале, а највеће проблеме су стварале веома високе подземне воде.