Википедија

Њемачка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 77:
}}|Застава Немачке|Застава Њемачке}}
 
'''Њемачка''' ([[екавски изговор|екав]]. '''Немачка'''; {{јез-њем|{{audio|De-Deutschland.ogg| help = no|Deutschland}}}}), званично '''Савезна Република Њемачка''' ({{јез-њем|{{audio|De-Bundesrepublik_Deutschland.ogg| help = no|Bundesrepublik Deutschland}}}}), [[Федерација|федерална]] је [[парламентарна република]] у [[Средња Европа|средњој]] и [[Западна Европа|западној]] [[Европа|Европи]]. Чини је 16{{nbsp}} [[Савезне државе Њемачке|конститутивних држава]], заузима површину од 357.021{{nbsp}} km² и има углавном [[умерена клима|умјерену сезонску климу]]. Са око 82{{nbsp}} милиона становника, Њемачка је најнасељенија [[Државе чланице Европске уније|{{nowrap|држава-чланица}}]] [[Европска унија|Европске уније]]. Након [[Сједињене Америчке Државе|САД]], друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету.<ref>{{Cite web |url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2014-05-20/immigration-boom-propels-germany-past-u-k-in-new-oecd-ranking |title=Germany Top Migration Land After U.S. in New OECD Ranking |date=20. 5. 2014 |publisher=Bloomberg |access-date=29. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/data/estimates2/estimates15.shtml |title=Trends in International Migrant Stock: The 2015 Revision | year=2015 |publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division}}</ref> Главна и највећа [[метропола]] Њемачке је [[Берлин]], док је највећа конурбација [[Рурска област]] — с главним средиштима у [[Дортмунд]]у и [[Есен]]у. Остали већи градови Њемачке су [[Хамбург]], [[Минхен]], [[Келн]], [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[Штутгарт]], [[Диселдорф]], [[Лајпциг]], [[Бремен]], [[Дрезден]], [[Хановер]] и [[Нирнберг]].
 
Различита [[Германи|германска племена]] насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од [[антика#Класично раздобље|класичног античког доба]]. Област по имену [[Германија]] документована је прије [[100]]. године н. е. Током [[Велика сеоба народа|Велике сеобе народа]], германска племена су се проширила на југ. Почетком [[10. век|10. вијека]], њемачке територије су чиниле средишњи дио [[Свето римско царство|Светог римског царства]].{{efn|Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Imperium}}'' (Свето царство) документован је још [[1157]]. године. Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Romanum Imperium}}'' (Свето римско царство) први пут је документован [[1254]]. године. Пуни назив Свето римско царство њемачког народа (''{{јез|de|Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation}}'') потиче из 15. вијека.{{sfn|Zippelius|2006|p=25}}}} Током [[16. век|16. вијека]], сјеверне њемачке области су постале поприште [[Протестантска реформација|протестантске реформације]]. Након пропасти Светог римског царства, [[1815]]. године је основана [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]]. [[Њемачка револуција 1848—1849.|Њемачке револуције 1848—1849.]] довеле су до настанка [[Франкфуртска народна скупштина|Франкфуртске народне скупштине]], прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.
Ред 85:
У [[21. век|21. вијеку]], Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном [[Бруто домаћи производ|{{nowrap|БДП-у}}]], а пета по [[Паритет куповне моћи|{{nowrap|ПКМ-у}}]]. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је [[развијена земља]] с веома [[показатељ хуманог развоја|високим животним стандардом]], за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује [[социјална заштита]] и [[здравствена заштита#Свеобухватност здравствене заштите|универзални систем здравствене заштите]], [[заштита животне средине]] и бесплатно [[високо образовање|универзитетско образовање]].<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-32821678 |title=How US students get a university degree for free in Germany |date=3. 6. 2015 |publisher=BBC |access-date=13. 11. 2015}}</ref>
 
Савезна Република Њемачка била је оснивач [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (године [[1957]]) и [[Европска унија|Европске уније]] (године [[1993]]). Дио је [[Шенгенска зона|Шенгенске зоне]], као и саоснивач [[Еврозона|Еврозоне]] (године [[1999]]). Њемачка је држава чланица [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Г7|Групе 7]] (бивше [[Г8|Групе 8]]), [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]] и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Војни расходи Њемачке су 9.{{nbsp}} највиши на свијету.
 
== Етимологија ==
Ред 100:
[[Датотека:Deutschland topo.png|мини|лево|Физичка мапа Њемачке]]
 
Њемачка се налази у западној и средњој Европи; на сјеверу се граничи с [[Данска|Данском]], на истоку с [[Пољска|Пољском]] и [[Чешка|Чешком]], на југоистоку са [[Аустрија|Аустријом]], на југозападу и југу са [[Швајцарска|Швајцарском]], на западу с [[Француска|Француском]], [[Луксембург]]ом и [[Белгија|Белгијом]], а на сјеверозападу с [[Холандија|Холандијом]]. Углавном се налази између [[47. северна паралела|47°]] и [[55. северна паралела|55°]] сјеверне географске ширине и [[5. источни меридијан|5°]] и [[16. источни меридијан|16°]] источне географске дужине. Њемачка на сјеверозападу излази на [[Северно море|Сјеверно море]], а на сјеверу и сјевероистоку на [[Балтичко море]]. Са Швајцарском и Аустријом, дуж границе дијели слатководно [[Боденско језеро]] — треће по величини језеро у средњој Европи.<ref>{{Cite web |url=http://library.mcmaster.ca/maps/fc1999.htm |title=Image #432, Flying Camera Satellite Images 1999 - McMaster University Libraries - Lloyd Reeds Map Collection |last=Moulder |first=Cathy |website=library.mcmaster.ca |access-date=12. 8. 2017}}</ref> Њемачка заузима површину од 357.021{{nbsp}} km² — од чега 349.223{{nbsp}} km² чини копно, а 7.798{{nbsp}} km² вода. Седма је земља по површини у Европи и шездесет друга на свијету.<ref name="CIA">{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |title=Germany |website=CIA World Factbook |publisher=Central Intelligence Agency |access-date=9. 11. 2017}}</ref>
 
Њемачка се протеже од планинског вијенца [[Алпи]] (највиша тачка [[Цугшпице]], 2.962{{nbsp}} m) на југу, до обала Сјеверног и Балтичког мора на сјеверу. Шумско побрђе средње Њемачке и низијска сјеверна Њемачка (најнижа тачка је [[Вилштермарш]], на 3,54{{nbsp}} m испод нивоа мора) испресијецани су великим ријекама као што су [[Рајна]], [[Дунав]] и [[Лаба|Елба]]. Њемачки алпски глечери су изложени де[[глацијација|глацијацији]]. Значајне природне ресурсе чини [[гвожђе]], [[угаљ]], [[калијумска ђубрива|поташа]], [[дрво (материјал)|дебла]], [[лигнит]], [[уранијум]], [[бакар]], [[земни гас]], [[со]], [[никл]], [[обрадиво земљиште]] и [[вода]].<ref name="CIA" />
 
=== Рељеф ===
Ред 143:
 
=== Клима ===
Највећи дио Њемачке има [[Умерена клима|умјерену сезонску климу]] у којој преовлађују влажни вјетрови. Земља се налази између [[морска клима|океанске]] западноевропске и [[континентална клима|континенталне]] источноевропске климе. Климу ублажава [[Северноатлантска струја|Сјеверноатлантска струја]], сјеверни крак [[Голфска струја|Голфске струје]]. Ова топла морска струја утиче на подручја која излазе на Сјеверно море; посљедично, клима на сјеверозападу и западу је океанска. Годишњи просјек падавина у Њемачкој је 789{{nbsp}} mm; не постоји досљедна сушна сезона. Зиме су хладне, а љета топла; температуре могу прећи 30{{&nbsp}};°C.<ref name="climate">{{Cite web |url=http://www.germanculture.com.ua/library/facts/bl_climate.htm |title=Climate in Germany |publisher=GermanCulture |access-date=26. 3. 2011}}</ref> На истоку је клима више континентална: зиме могу бити веома хладне, а љета веома топла; могу се јавити дужи [[суша|сушни]] периоди. Средња и јужна Њемачка су прелазне области, у којима се разликују умјерена океанска или континентална клима. Поред морске и континенталне климе које преовлађују у највећем дијелу земље, област Алпи на крајњем југу и — у мањој мјери — неке области побрђа средње Њемачке могу имати планинску климу, с ниским температурама и већом количином падавина.<ref name="climate" />
 
<gallery mode="packed">
Totengrund seitlich Seitenlicht.jpg|Пејзаж [[Линебуршка пустара|Линебуршке пустаре]] у прољеће
Mittelrhein Burg Katz.jpg|Долина Рајне у [[Лорелај]]у{{nbsp}} у љето
Aussicht vom Streckelsberg (10580234866).jpg|Балтичка обала на острву [[Уседом]] у јесен
Zugspitze Westansicht.JPG|Западна страна врха [[Цугшпице]] у зиму
Ред 159:
Биљке и животиње које живе на територији Њемачке уобичајене су за средњу Европу. [[Буква|Букве]], [[храст]]ови и друго [[Листопадна биљка|листопадно]] дрвеће чини једну трећину шума; површине под [[четинари]]ма се повећавају [[пошумљавање]]м. [[Смрча]] и [[јела]] преовлађују у вишим планинама, док се [[Бор (биљка)|бор]] и [[ариш]] налазе на пјесковитом тлу. Има много врста [[папрати]], [[цвет|цвијећа]], [[гљиве|гљива]] и [[маховина]]. Од дивљих животиња на територији Њемачке станишта су нашли [[црвени јелен]], [[дивља свиња]], [[муфлон]], [[риђа лисица|лисица]], [[јазавац]], [[европски зец|зец]] и мали број [[Европски дабар|даброва]].{{sfn|Bekker|2005|p=14}} [[Пруско плаво|Плави]] [[њивски различак|њивски]] [[различак]] један је од њемачких националних симбола.{{sfn|Cleene|Lejeune|2002|p=| loc = The Cornflower was once the floral emblem of Germany (hence the German common name Kaiserblume).}}
 
У Њемачкој постоји 16 [[Национални парк|националних паркова]], међу којима су: [[Национални парк Јазмунд|Јазмунд]], [[Национални парк Западнопомеранијска лагуна|Западнопомеранијска лагуна]], [[Национални парк Мириц|Мириц]], [[Национални парк Ваденско море|Ваденско море]], [[Национални парк Харц|Харц]], [[Национални парк Хајнрих|Хајнрих]], [[Национални парк Шварцвалд|Шварцвалд]], [[Национални парк Саксонска Швајцарска|Саксонска Швајцарска]], [[Национални парк Баварска шума|Баварска шума]] и [[Национални парк Берхтесгаден|Берхтесгаден]]. Поред националних паркова, постоји још 15 [[човек и биосфера|резервата биосфере]] и 98 [[парк природе|паркова природе]]. У Њемачкој ради више од 400{{nbsp}} регистрованих [[зоолошки врт|зоолошких вртова]], што је највећи број у једној земљи.<ref>{{Cite web |url=http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |title=Zoo Facts |publisher=Zoos and Aquariums of America |archive-url=https://web.archive.org/web/20031007010357/http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |archive-date=7. 10. 2003 |url-status=dead |access-date=16. 4. 2011}}</ref> [[Берлински зоолошки врт]], отворен [[1844]]. године, најстарији је зоолошки врт у Њемачкој и представља најсвеобухватнију збирку животињских врста на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.zoo-berlin.de/zoo/unternehmen/historie.html |title=Der Zoologische Garten Berlin |publisher=Zoo Berlin |language=de |access-date=19. 3. 2011}}</ref>
 
=== Урбанизација ===
Њемачка има укупно [[Списак градова у Немачкој|2.060{{nbsp}} мјеста и градова]] (јануар 2017). Постоји 11{{nbsp}} званично признатих [[Метрополитанско подручје#Немачка|метрополитанских региона]] у Њемачкој. Као [[региополис|региополе]] идентификују се 34{{nbsp}} града. Највећа [[конурбација]] је регион [[Рајна-Рур]] (11,7{{nbsp}} милиона становника 2008. године) који чине Диселдорф (глави град Сјеверне Рајне-Вестфалије), Келн, Бон, Дортмунд, Есен, Дуизбург и Бохум.<ref>{{Cite web |url=http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/01_monitoring/IKM_Monitoring2010.pdf |title=Regionales Monitoring 2010 – Daten und Karten zu den Europäischen Metropolregionen in Deutschland |year=2010 |publisher=Bundesamt für Bauwesen und Raumordnung |language=de |access-date=11. 3. 2012| pages = 10 }}</ref>
{{Највећи градови у Немачкој}}
 
Ред 169:
[[Датотека:1600 Himmelsscheibe von Nebra sky disk anagoria.jpg|мини|усправно|[[Небески диск Небра]]]]
 
Открићем доње вилице [[Мајер 1]] доказује се да су [[праљуди]] живјели на простору данашње Њемачке најмање прије 600.000{{nbsp}} година.<ref>{{Cite journal |date=27. 8. 2010 |title=Radiometric dating of the type-site for Homo heidelbergensis at Mauer, Germany |url=http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |volume=107 |doi=10.1073/pnas.1012722107 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005057/http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |archive-date=1. 1. 2015 |access-date=27. 8. 2010 |work=[[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|PNAS]]| pages = 19726–19730 }}</ref> Најстарији пронађени ловачки прибор откривен је у руднику угља у [[Шенинген]]у, гдје је пронађено и 380.000 година старо дрвено копље.<ref>{{Cite web |url=http://archive.archaeology.org/9705/newsbriefs/spears.html |title=World's Oldest Spears |date=3. 5. 1997 |website=archive.archaeology.org |access-date=27. 8. 2010}}</ref> Долина [[Неандертал]] је била мјесто гдје је откривен први несавремени људски фосил; нова врста људи названа је [[Неандерталац|Неандерталци]]. Фосили [[Неандертал 1]] стари су око 40.000 година. Докази постојања савремених људи, сличног датума, пронађени су у пећинама [[Швапска Јура|Швапске Јуре]] код Улма. Проналазак укључује 42.000 година стару птичију кост и [[слоновача|бјелокост]] [[мамут]]а, што су најстарији музички инструменти икада пронађени;<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-18196349 |title=Earliest music instruments found |date=25. 5. 2012 |publisher=BBC |access-date=25. 5. 2012}}</ref> 40.000 година стару скулптуру {{nowrap|[[Лављи човек|Човјек-лав]]}} ({{јез-њем|Löwenmensch}}) из леденог доба, која је најстарије неспорно [[фигуративна уметност|фигуративно дјело]] икада пронађено;<ref>{{Cite web |url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |title=Ice Age Lion Man is world's earliest figurative sculpture |date=31. 1. 2013 |website=The Art Newspaper |archive-url=https://web.archive.org/web/20150215162121/http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |archive-date=15. 2. 2015 |access-date=31. 1. 2013}}</ref> и 35.000 стару [[Венера из Холефелса|Венеру из Холефелса]] ({{јез-њем|Venus vom Hohlefels}}), која је најстарије неспорно људско фигуративно дјело икада пронађено.<ref>{{Cite web |url=http://donsmaps.com/hohlefelsvenus.html |title=The Venus of Hohle Fels |date=14. 5. 2009 |website=donsmaps.com |access-date=14. 5. 2009}}</ref> [[Небески диск Небра]] ({{јез-њем|Himmelsscheibe von Nebra}}), бронзани артифакт настао током европског бронзаног доба, пронађен је у близини [[Небра (Унструт)|Небре]] у Саксонији-Анхалт и дио је [[Унеско]]вог програма Памћење свијета.<ref>{{Cite news |url=http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/register/full-list-of-registered-heritage/registered-heritage-page-6/nebra-sky-disc/ |title=Nebra Sky Disc | year=2013 |work=Unesco memory of the World}}</ref>
 
=== Германска племена и Франачко царство ===
Ред 177:
Сматра се да германска племена датирају из [[Нордијско бронзано доба|нордијског бронзаног]] или [[Археологија северне Европе#Предримско гвоздено доба|предримског гвозденог доба]]. Од јужне [[Скандинавија|Скандинавије]] и сјеверне Њемачке, племена су се почела ширити на југ, запад и исток у [[1. век п. н. е.|1. вијеку п. н. е.]], дошавши у додир с [[Келти|келтским]] племеном [[Гали|Гала]], као и са [[Ирански народи|иранским]], [[Балтички народи|балтичким]] и [[Словени|словенским племенима]] у средњој и [[источна Европа|источној Европи]].{{sfn|Claster|1982|p=35}} За вријеме владавине [[Октавијан Август|Августа]], Рим покреће инвазију на Германију (простор од Рајне до [[Урал (планина)|Урала]]). Три римске легије [[9|9. године н. е.]] предвођене [[Публије Квинтилије Вар|Варом]] поразило је племе [[Херусци]] на челу са [[Арминије]]м. До [[100|100. године н. е.]], када је [[Тацит]] написао своју ''[[Германија (књига)|Германију]]'', германска племена су населила ток Рајне и Дунава ([[Лимес Германикус]]), заузимајући већину подручја данашње Њемачке; Аустрију, Баден-Виртемберг, јужну Баварску, јужни Хесен и западно [[Порајње]], које је било римска провинција.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=9–13}}
 
[[Датотека:Frankish Empire 481 to 814-sr.svg|мини|Успон Франачког царства ({{nowrap|481—814}}. н.{{nbsp}} е.)]]
 
У [[3. век|3. вијеку]] настала су велика западногерманска племена: [[Алемани]], [[Франци]], [[Хати]], [[Саси]], [[Фризи]], [[Сикамбри]] и [[Тиринжани]]. Око [[260]]. године германска племена су се пробила кроз Лимес у подручја која су контролисали Римљани.{{sfn|Bowman|Cameron|Garnsey|2005|p=442}} Након инвазије [[Хуни|Хуна]] из [[375]]. године, и с [[Пад Римског царства|падом Рима]] 395. године, германска племена су се помјерила даље на југ. Истовремено, настало је неколико великих племена на подручју данашње Њемачке, која су раселила мања германска племена или овладала њима. Велика подручја позната од периода [[Меровинзи|Меровинга]] као [[Аустразија]], [[Неустрија]] и [[Аквитанско војводство|Аквитанија]] освојили су Франци који су успоставили [[Франачка|Франачко царство]], напредујући даље на исток да би покорили [[Војводство Саксонија|Саксонију]] и [[Војводство Баварска|Баварску]]. Област данашње источне Њемачке насељавали су племенски савези [[Полапски Словени|Полапских Словена]], и то [[Лужички Срби (племенски савез)|Срби]], [[Љутићи (племе)|Љутићи]] и [[Ободрити|Бодрићи]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=9–13}}
Ред 320:
{|class="sortable wikitable" style="text-align:left; font-size:90%;"
|- style="font-size:100%; text-align:right;"
! style="width:140px;"|Држава !! style="width:85px;"|Гл.{{nbsp}} град !! style="width:85px;"|Површина (km²)!! style="width:85px;"|Становништво <ref>{{Cite web |url=http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp |title=Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung |year=2015 |publisher=Statistisches Bundesamt und statistische Landesämter |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20170706204449/http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp# |archive-date=6. 7. 2017 |url-status=dead |access-date=3. 8. 2017}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални{{nbsp}} БДП у милијардима € (2015)<ref name="auto">{{Cite web |url=http://www.vgrdl.de/VGRdL/tbls/tab.jsp?lang=en-GB&rev=RV2014&tbl=tab01 |title=Gross domestic product – at current prices – 1991 to 2015 |date=5. 11. 2016 |publisher=Statistische Ämter des Bundes und der Länder |language=en |access-date=6. 7. 2016}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални{{nbsp}} БДП по главни ст. у € (2015)<ref name="auto" /> !! Номинални{{nbsp}} БДП по главни ст. у $ (2015)<ref>{{Cite web |url=http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates |title=Historical Exchange Rates Tool & Forex History Data – OFX |archive-url=https://web.archive.org/web/20120321221451/http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates |archive-date=21. 3. 2012 |url-status=dead}}</ref>
|-
|[[Баден-Виртемберг]]||[[Штутгарт]]||style="text-align:right"|35.752||style="text-align:right"|10.879.618||style="text-align:right"|461||style="text-align:right"|42.800||style="text-align:right"|47.500
Ред 380:
У миру, Бундесвером командује министар одбране. У [[Стање одбране (Њемачка)|стању одбране]], Канцелар би постао врховни командант Бундесвера.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/gg/gesamt.pdf |title=Grundgesetz für die Bundesrepublik Deutschland, Artikel 65a,87,115b |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=19. 3. 2011}}</ref>
 
Улога Бундесвера описана је у њемачком уставу само као одбрамбена. Међутим, након одлуке Савезног уставног суда 1994. године термин „одбрана” дефинисан је не само као заштита граница Њемачке, већ и као кризну ситуацију и спрјечавање сукоба или шире као заштита безбједности Њемачке било гдје на свијету. Од јануара 2016. године, њемачке оружане снаге имале су око 2.370 војника стационираних у иностранству као дио међународних мировних снага, укључујући око 850 војника Натовим [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународним снагама за безбиједносну помоћ]] у Авганистану и Узбекистану, 670 војника на Косову и Метохији и 120 војника у [[Привремене снаге ОУН у Либану|Привременим снагама ОУН]] у Либану.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/einsaetze/einsatzzahlen?yw_contentURL=/C1256EF4002AED30/W264VFT2439INFODE/content.jsp |title=Einsatzzahlen{{nbsp}} – Die Stärke der deutschen Einsatzkontingente |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=11. 1. 2015}}</ref>
 
Све до 2011, служење војног рока је било обавезно за све мушкарце старије од 18 година, а регрути су служили шестомјесечну обуку; они коју су се позивали на приговор савјести могли су изабрати цивилну службу исте дужине или шестогодишње волонтирање у хитним службама попут ватрогасне службе или Црвеног крста. Године 2011. служење војног рока је обустављено и замијењено је добровољном службом.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2010/nov/22/germany-abolish-compulsory-military-service |title=Germany to abolish compulsory military service |last=Connolly |first=Kate |date=22. 11. 2010 |work=The Guardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2011/mar/16/conscription-germany-army |title=Marching orders for conscription in Germany, but what will take its place? |last=Pidd |first=Helen |date=16. 3. 2011 |work=The Guardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref>
Ред 405:
[[Датотека:2015 Mercedes-Benz S63 AMG Coupé, front left (US).jpg|мини|[[Мерцедес-Бенц класе С (C217)|Мерцедес-Бенц S63 AMG]] 2015. године. Њемачка има велику [[Аутомобилска индустрија у Њемачкој|аутомобилску индустрију]] и трећи је извозник добара на свијету<ref name="auto1">{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2078rank.html |title=Country Comparison: Exports |website=The World Factbook |publisher=[[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]] |access-date=10. 11. 2012}}</ref>]]
 
Њемачка има [[социјална тржишна привреда|социјалну тржишну привреду]] с веома квалификованом радном снагом, великим капиталом, ниским нивоом корупције<ref>{{Cite web |url=http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table |title=CPI 2009 table |publisher=Transparency International |archive-url=https://web.archive.org/web/20120511052011/http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table |archive-date=11. 5. 2012 |url-status=dead |access-date=15. 5. 2012}}</ref> и високим степеном иновација.<ref>{{Cite web |url=http://www.bcg.com/documents/file15445.pdf |title=The Innovation Imperative in Manufacturing: How the United States Can Restore Its Edge |year=2009 |publisher=Boston Consulting Group |access-date=19. 3. 2011}}</ref> Трећа на свијету по количини извезене робе и има највећу националну привреду у Европи која је четврта на свијету по номиналном БДП<ref>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)|date=27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate=1. 1. 2011}}<br />[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html Field listing{{nbsp}} – GDP (official exchange rate)]</ref> и педесет прва по ПКМ.<ref>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP_PPP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)|date=27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate=5. 10. 2010}}<br />[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html Field listing{{nbsp}} – GDP (PPP exchange rate)]</ref>
 
[[Терцијални сектор привреде|Сервисни сектор]] доприноси са око 71% укупног БДП (укључујући [[информациона технологија|информационе технологије]]), индустрија са 28% и пољопривреда са 1%.<ref name="CIA" /> Стопа незапослености према подацима Еуростата у јануару 2015. године износила је 4,7%, што је најнижа стопа међу свим државама чланицама Европске уније.<ref name="Eurostat">{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/6664116/3-02032015-AP-EN.pdf/28d48055-3894-492d-a952-005097600ee0 |title=Eurostat: Euro area unemployment rate at 11.2% |website=ec.europa.eu |access-date=14. 8. 2017}}</ref> Њемачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније која износи 7,1%.<ref name="Eurostat" /> Према [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]] Њемачка има једну од највиших радних продуктивности на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LEVEL |title=Labour productivity levels in the total economy |publisher=OECD |access-date=12. 12. 2014}}</ref>
Ред 411:
[[Датотека:Skyline Frankfurt am Main 2015.jpg|мини|лево|[[Франкфурт на Мајни]] је водеће пословно средиште у Европи и сједиште [[Европска централна банка|Европске централне банке]]]]
 
Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html |title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity |last=Andrews |first=Edmund L. |date=1. 1. 2002 |work=The New York Times |access-date=18. 3. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |title=On Jan.{{nbsp}} 1, out of many arises one Euro |last=Taylor Martin |first=Susan |date=28. 12. 1998 |work=St. Petersburg Times |pages=National, 1.A}}</ref> Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе.
 
Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Њемачкој сматра се једном од најконкурентнијих и иновативнијих на свијету<ref>{{Cite web |url=http://www.gtai.de/GTAI/Navigation/EN/Invest/Industries/Mobility/automotive.html |title=Germany – The World’s Automotive Hub of Innovation |website=Germany Trade and Invest |language=en |access-date=14. 8. 2017}}</ref> и четврта је највећа по производњи.<ref>{{Cite web |url=http://oica.net/category/production-statistics/ |title=Production Statistics – OICA |website=oica.net |access-date=9. 11. 2017}}</ref> Десет највећих извозних добара Њемачке су возила, стројеви, хемикалије, електрични производи, електрична опрема, фармацеутски производи, транспортна опрема, основни метали, прехрамбени производи и гума и пластика.<ref name="Destatis">{{Cite web |url=http://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster |title=CIA Factbook |access-date=23. 3. 2015}}</ref> Њемачка је трећи по величини [[Индустрија оружја|извозник оружја]] на свијету.<ref>{{Cite news |url=http://www.politico.eu/article/germany-is-the-worlds-third-biggest-weapons-exporter/ |title=Germany is the world's third biggest weapons exporter |date=13. 6. 2016 |work=Politico}}</ref>
Ред 420:
Њемачка је позната по великом броју специјализованих малих и средњих предузећа, што је познато као {{јез|de|[[Mittelstand]]}} модел. Око 1.000 ових предузећа су водећа на глобалном тржишту у свом елементу и означени су као [[скривени шампиони]].<ref>{{Cite news |url=http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html |title=Germany Has 1,000 Market-Leading Companies, Manager-Magazin Says |last=Gavin |first=Mike |date=23. 9. 2010 |work=Businessweek |access-date=27. 3. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430195209/http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html |archive-date=30. 4. 2011}}</ref> Берлин се развио успјешно у космополитско средиште за [[Старт-ап предузеће|старт-ап предузећа]] и постао водеће мјесто за фирме у Европској унији које се финансирају из предузетничког капитала.<ref>{{Cite web |url=http://www.euractiv.com/sections/innovation-industry/berlin-outranks-london-start-investment-317140 |title=Berlin outranks London in start-up investment |last=Frost |first=Simon |website=euractiv.com |access-date=28. 10. 2015}}</ref>
 
Списак највећих њемачких предузећа по приходима 2015. године:<ref>{{Cite news |url=http://beta.fortune.com/global500/list/filtered?hqcountry=Germany |title=Global 500{{nbsp}} – Germany |work=Fortune |access-date=28. 3. 2017}}</ref>
 
[[Датотека:BlueEurozone.svg|мини|Њемачка је дио монетарне уније, [[еврозона|еврозоне]] (тамно плава) и Европског јединственог тржишта]]
Ред 426:
{|class="wikitable sortable" style="text-align:right;"
|- style="background:#efefef;"
! style="text-align:center;"|Ранг||style="text-align:center;"|Име||style="text-align:center;"|Сједиште||style="text-align:center;"|Приход<br />(милд.{{nbsp}} €)||style="text-align:center;"|Профит<br />(милд.{{nbsp}} €)||style="text-align:center;"|Запослени<br />(свијет)
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}1.||style="text-align:left;"|[[Фолксваген група|Фолксваген]]||style="text-align:left;"|[[Волфсбург]]||237||−1,5||610.000
Ред 456:
Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{Cite web |url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure |year=2012 |publisher=International Transport Forum |format=PDF |archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |archive-date=23. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=15. 3. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |title=Road density (km of road per 100 sq. km of land area) |year=2014 |publisher=World Bank |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |archive-date=1. 1. 2015 |url-status=dead |access-date=7. 7. 2014}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{Cite press release |title=Autobahn-Temporegelung |publisher=ADAC |url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4 |language=de |access-date=19. 3. 2011 |year=2010}}</ref>
 
Њемачка има полицентричну мрежу [[Воз велике брзине|возова велике брзине]]. [[Интерсити експрес]] Њемачких жељезница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300{{nbsp}} km/h.<ref>{{Cite web |url=http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html |title=Geschäftsbericht 2006 |publisher=[[Немачке железнице|Deutsche Bahn]] |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20070809140315/http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html |archive-date=9. 8. 2007 |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Њемачке жељезнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.<ref>{{Cite web |url=https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf |title=German Railway Financing |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310165357/https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf |archive-date=10. 3. 2016 |url-status=dead| pages = 2 }}</ref>
 
Највећи њемачки аеродроми су у [[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфуртски]] и [[Минхенски аеродром]], оба чвориште [[Луфтханза]], док су чворишта [[Ер Берлин]]а [[Берлински Тегел аеродром|Берлински Тегел]] и [[Дизелдорфски аеродром]]. Остали већи аеродроми су [[Берлински Шинефелд аеродром|Берлински Шинефелд]], [[Хамбуршки аеродром|Хамбург]], [[Аеродром Келн Бон|Келн/Бон]] и [[Аеродром Лајпциг ХалеЛајпциг/Хале]].<ref>{{Cite web |url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm |title=Airports in Germany |publisher=Air Broker Center International |access-date=16. 4. 2011}}</ref> [[Хамбуршка лука]] је међу двадесет највећих контејнерских лука на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty |title=Top World Container Ports |publisher=Port of Hamburg |access-date=6. 5. 2015}}</ref>
Ред 508:
[[Датотека:Map_foreign_nationals_germany_2016.png|мини|270п|Њемачка је дом другог највећег броја међународних имиграната на свијету<ref name="International Migration 2006">{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf |title=International Migration Report 2015 – Highlights |publisher=UN Department of Economic and Social Affairs |access-date=9. 6. 2016}}</ref>]]
 
Према подацима из 2016. године, од скоро 82 милиона становника Њемачка 10 милиона нема њемачко држављанство, што чини око 12% становништва земље.<ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/AuslaendischeBevolkerung/Tabellen/Geschlecht.htm |title=Staat & Gesellschaft - Migration & Integration - Ausländische Bevölkerung nach Geschlecht und ausgewählten Staatsangehörigkeiten - Statistisches Bundesamt (Destatis) |website=www.destatis.de |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Већина миграната живи на западу земље, у урбаним средиштима.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/german-population-rises-thanks-to-immigration/a-16525083 |title=German population rises thanks to immigration |website=Deutsche Welle |access-date=28. 9. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/Publikationen/Thematisch/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund2010220107004.pdf |title=Population and employment: Population with migrant background{{nbsp}} – Results of the 2010 microcensus |date=13. 3. 2012 |access-date=28. 9. 2014}}</ref>
 
[[Савезна статистичка служба Њемачке|Савезна статистичка служба]] класификује грађане према имигрантској позадини. Односећи се на имигрантску позадину, 21% становника земље или више од 17,1 милиона људи, били су имигранти или дјелимичног имигрантског поријекла према подацима из 2015. године (укључујући особе које су поријеклом или дјелимичним поријеклом од њемачких држављана).<ref>{{Cite web |url=http://www.bpb.de/nachschlagen/zahlen-und-fakten/soziale-situation-in-deutschland/61646/migrationshintergrund-i |title=Bevölkerung mit Migrationshintergrund I {{!}} bpb |website=www.bpb.de |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Године 2010, 29% породица с дјецом млађом од 18. година имају најмање једног родитеља имигрантских коријена.<ref name="destatis.de">{{Cite web |url=https://www.destatis.de/EN/Publications/STATmagazin/Population/2012_03/2012_03MigrantBackground.html |title=Publikation{{nbsp}} — STATmagazin{{nbsp}} — Population{{nbsp}} — Families with a migrant background: traditional values count{{nbsp}} — Federal Statistical Office (Destatis) |date=13. 3. 2012 |publisher=Destatis.de |access-date=4. 11. 2012}}</ref>
 
Шездесетих и седамдесетих година 20. вијека, њемачка влада је позивала „гостујуће раднике” ([[Гастарбајтер]]и) да се доселе у Њемачку и запосле у њемачкој индустрији. Многа предузећа су радије задржавала ове раднике у Њемачкој након што су их обучавали, а њемачко имигрантско становништво нагло се повећало.<ref name="File 2013" />
Ред 600:
Архитектонски доприноси из Њемачке су [[Каролиншка архитектура|каролиншки]] и [[отонска архитектура|отонски стил]], који су претече [[Романска архитектура|романске архитектуре]]. [[Циглена готика]] је препознатљиви средњовјековни стил који се развио у Њемачкој. У ренесансној и барокној умјетности, развили су се регионални и типично њемачки елементи (нпр. [[Весерова ренесанса]] и Дрезденски барок). Међу најпознатијим барокним мајсторима су [[Матхојс Даниел Пипелман|Пипелман]], [[Балтазар Нојман]], [[Георг Венцезлаус фон Кнобелздорф|Кнобелздорф]] и [[браћа Асам]]. [[Весобрунска школа]] имала је одлучујући утицај, а понекад и доминантан, на [[штуко]] умјетност у јужној Њемачкој у 18. вијеку. [[Горњошвапска барокна рута]] нуди барокну тематску туристичку руту која наглашава допринос умјетника и занатлија као што су вајар и молер [[Јохан Михел Фојхтмајер]], један од најистакнутијих чланова породице [[Фојхтмајер]], као и браћа [[Јохан Баптист Цимерман]] и [[Доминикус Цимерман]].{{sfn|Koppmann|Thierer|2002|p=11f}} [[Народно неимарство|Народна архитектура]] у Њемачкој често се одликује по традицији [[Фахверк|оквирне конструкције]] од дрвета и варира у различитим регионима и столарским стиловима.{{sfn|Süvern|1971|p=}}{{sfn|Stiewe|2007|p=160}}
 
Када се индустријализација проширила широм Европе, у Њемачкој је развијен [[класицизам]] и посебан стил [[Историцизам (уметност)|историцизам]], који се понекад назива ''[[гриндерцајт]] стил'', због економског бума у годинама на крају 19. вијека. Регионални историјски стилови укључују [[Хановерска школа|Хановерску школу]], Нирнбершки стил и Дрезденску [[Готфрид Земпер|Земпер]]-[[Георг Херман Николај|Николај]] школа. Међу најпознатијим њемачким грађевинама [[Нојшванштајн]] замак представља [[Неороманика|неороманику]]. Најзначајнији њемачки подстилови који су се развили у 18. вијеку су њемачка бањска и приморска архитектура. Њемачки умјетници, писци и галеристи као што су [[Зигфрид Бинг]], [[Георг Хирт]] и [[Бруно Мехринг]] допринијели су развоју умјетничког стила [[Сецесија]] на почетку 20. вијека.<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm |title=Art Nouveau{{nbsp}} — Art Nouveau Art |publisher=Huntfor.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20130222070337/http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm |archive-date=22. 2. 2013 |url-status=dead |access-date=25. 3. 2013 |df=dmy}}</ref>
 
<gallery mode="packed">
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Њемачка”