Јуси — разлика између измена

'''Јуси''' – слова старословенских [[азбука]], [[Ћирилица|ћирилице]] и глагољице, која су означавала старословенске назале и која су касније, у X веку, изгубила назалност у већини словенских језика. Претпоставља се да оба ћирилична јуса долазе или од посебног знака за грчко слово алфа Ѧ, карактеристичног за хришћанске натписе у периоду од IX до XI века, или, према другој верзији, од на 90° окренутог глагољског малог јуса. Такође је могуће да је ово слово позајмљено из старобугарске азбуке, где постоје сличан Ѧ знак.

 

Јус мали (ћир. Ѧ ѧ, глаг. Ⱔ) је означавао назални самогласник [ɛ̃]. У српском језику се мења у е: пѧть — пет.

 

Старословенски назал јус мали се у савременом пољском језику означава словима ''ę'' и ''ą'' после меких сугласника (пољ. ''pięć, piąty'', срп. ''пет, пети'' < праслов. ''*рętь''). Назални изговор се чува, осим кад је ''ę'' на крају речи.

 

Јус велики (ћир. Ѫ ѫ, глаг. Ⱘ) је означавао назални самогласник [ɔ̃]. У српском језику се мења у ''у'': ''рѫка — рука.''