Џон Дјуи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
|||
Ред 20:
| утицао_на =
}}
'''Џон Дјуи''' ({{јез-енгл|John Dewey}}; [[Берлингтон (Вермонт)|Берлингтон]], [[20. октобар]] [[1859]] — [[Њујорк]], [[1. јун]] [[1952]]) је био амерички [[Филозофија|филозоф]], [[Социјална критика|социјални критичар]] и [[Филозофија образовања|теоретичар образовања]].<ref>{{cite journal|last=Haggbloom |first=Steven J. |title=The 100 most eminent psychologists of the 20th century |journal=Review of General Psychology |volume=6 |issue=2 |year=2002 |doi=10.1037/1089-2680.6.2.139 |url=http://www.apa.org/monitor/julaug02/eminent.aspx |last2=Warnick |first2=Jason E. |last3=Jones |first3=Vinessa K. |last4=Yarbrough |first4=Gary L. |last5=Russell |first5=Tenea M. |last6=Borecky |first6=Chris M. |last7=McGahhey |first7=Reagan |last8=Powell |first8=John L., III |pages=
== Биографија ==
Био је и професор универзитета [[Мичиген]] и [[Минесота]]. Од [[1894]]. професор је у [[Чикаго|Чикагу]] где [[1896]]. оснива унивезитетску вежбаоницу, а од [[1904]]. године професор је на [[Колумбија]] универзитету у [[Њујорк]]у и у Високој учитељској школи. Као владин саветник за педагогију боравио је две године у [[Кина|Кини]] организујући просветни систем,<ref>[https://www.gutenberg.org/files/31043/31043-h/31043-h.htm Letters from China and Japan by Harriet Alice Chipman Dewey and John Dewey]</ref><ref>Jessica Ching-Sze Wang. ''John Dewey in China: To Teach and to Learn''. Albany: State University of New York Press, Suny Series in Chinese Philosophy and Culture. {{page|year=2007|isbn=978-0-7914-7203-3|pages=
== Његов педагошки значај ==
Ред 43:
„Он филозофију види као оперативну науку која би требало да се бави практичним проблемима савременог друштва. Своју филозофију васпитања он је изгардио на темељу својих убеђења. Његови филозофски погледи се у васпитној теорији огледају у наглашавању принципа учења путем учестовања у практичном раду, инсистирању на стицању практичних знања и повезивању теорије и праксе, као и у снажном опирању догматском и ауторитарним метода учења. Борио се за лабораторијски и радионичарски рад, развија кративности и сарадњу између ученика“<ref name=":0">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|publication-place=Врање|pages=}}</ref>
Дјуји је [[Демократија|демократију]] пре свега видео као етички [[Идеал (етика)|идеал]] и наглашавао да је њена суштина у учествовању, а не представљању. Инсистирао је на томе да ангажовање демократске јавности у решавању колективних проблема треба да буде слично активности отворене научне заједнице. То је самокритична заједница фокусирана на истраживање, која делује у складу са [[Прагматизам|прагматичним]] принципима. [[Демократија]] је за Дјуија више од облика владавине и политичке организације (организовања политичке моћи и бирања људи који ће обављати политичке функције) – она је такође и начин живота, облик друштвене организације у којој индивидуе учествују у заједничком процесу друштвеног истраживања<ref name=":1">{{Cite book|title=Образовање и (делиберативна) демократија|last=Јанковић|first=Ивана|publisher=|year=2015|id=|publication-place=|pages=
Дјуји је веровао да се [[демократија]] и [[образовање]] међусобно подржавају. Демократско уређење подстиче образовање с обзиром да учестовање у активности демократске јавности кроз друштвено истраживање доприноси повећању квалитета искуства учесника, пружајући им могућност да користе своју [[Интелигенција|интелигенцију.]] Последица је индивидуални развој. Комплетно образовање долази само када постоји одговорно учешће сваког појединца, у складу са његовим капацитетима, у обликовању циљева и политике друштвене групе којој припада. С друге стране, Дјуји сматра да је образовање нужно за постојање и очување демократског начина живота. Демократија као облик владавине и као облик друштвеног живота подразумева образовање које ће припремити децу за учествовање у политичком и друштвеном животу. Деца и млади морају бити упознати са интересима, сврхама, информацијама, вештинама и праксама старијих чланова друштва. И док се образовање може одвијати у многим различитим друштвеним контекстима једног друштва (као што су [[породица]], [[Хришћанска црква|црква]] или комшилук). Сматрао је да развој демократских навика мора почети у најранијем добу образовног искуства детета.
Ред 130:
* [[Thomas S. Popkewitz|Popkewitz, Thomas S.]] (ed). ''Inventing the Modern Self and John Dewey: Modernities and the Traveling of Pragmatism in Education.'' (2005) New York: Palgrave Macmillan.
* Putnam, Hilary. "Dewey's ''Logic'': Epistemology as Hypothesis". In ''Words and Life'', ed. James Conant. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1994.
* {{Cite journal|last=Richardson | first = Henry S |author-link = Henry S. Richardson (philosopher) |title = Truth and ends in Dewey | journal = Canadian Journal of Philosophy | volume = 28 | issue = Supplement 1 | publisher = Taylor and Francis |year=1998 | ref = harv | postscript = . |doi= 10.1080/00455091.1998.10717497 |pages=
* Rogers, Melvin. ''The Undiscovered Dewey: Religion, Morality, and the Ethos of Democracy'' (2008). Columbia University Press.
* Roth, Robert J. ''John Dewey and Self-Realization.'' (1962). [[Prentice Hall]]
|