Полиција Србије — разлика између измена

[[Датотека:BMW motorcycle police.jpg|мини|десно|250п|[[Мотоцикл|Моторцикл]] саобраћајне полиције.]]

Устројства полицијске власти у [[Београд]]у и другим местима донето је [[30. децембар|30. децембра]] [[1807]]. године. У Београду је утврђена редовна и стална полиција коју су чинили:

 

Ова организација је заживела већ првих дана [[1808]]. године.

Ради школовања жандармеријског кадра, [[1. фебруар]]а [[1920]]. године је у [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]] формирана Жандармеријска подофицирска школа. Прва Полицијска школа, коју је организовао др [[Арчибалд Рајс]], отворена је у [[Београд]]у, [[8. фебруар]]а [[1921]]. године.

 

 

Државне месне полицијске власти биле су установе унутрашње управе у великим градовима и важнијим местима. Уредба о устројству и делокругу предстојништава градских полиција донета је [[8. октобар|8. октобра]] [[1929]]. године.

Дана [[18. јул]]а [[1956]]. године, усвојен је Закон о органима унутрашњих послова. Основном закону о унутрашњим пословима (из 1966. године), унутрашњи послови су сконцентрисани у Служби јавне (службе милиције, сузбијања криминалитета, безбедности саобраћаја и за пограничне послове) и Служби државне безбедности. Назив „Народна милиција“ промењен је у назив „милиција“. [[Савезно извршно веће]] ([[9. јануар]]а [[1967]].) укида чинове и доноси Уредбу о функцијама, ознакама функције и униформи Милиције.

 

 

[[Датотека:Badge of Serbian police.jpg|мини|170px|Службена значка полиције од 2002. до 2013. године]]

Специјална антитерористичка јединица (САЈ) је савремена, високопрофесионална антитерористичка јединица полиције, уско специјализована и опремљена најсавременијом специјалистичком опремом, намењена за извршавање сложених и високоризичних задатака безбедности и заштите Републике Србије и њених грађана. То се пре свега односи на борбу против тероризма на тактичком нивоу, као и на пружање асистенције Управи криминалистичке полиције и другим организационим јединицама МУП-а приликом лишења слободе чланова организованих криминалних група, посебно у ситуацијама где се очекује пружање отпора ватреним оружјем.

 

Намењена је за извршавање следећих високо ризичних задатака, у складу са законским прописима и овлашћењима:

планирање и извршавање најсложенијих безбедносних задатака у борби против тероризма,

* Државни актери који користе силу (парламент, правосудни систем, независна тела итд.)

* Недржавни актери који не користе силу (организације, грађанска друштва, медији, универзитети итд.)<ref name="Heiner Hänggi">{{Cite book|last=Hänggi| first = Heiner| title = Conceptualising Security Sector Reform and Reconstruction| publisher = Geneva: Democratic Control of Armed Forces – DCAF| accessdate=24. 12. 2017.|pages=275}}</ref>

 

Три године након издвајања Ресора државне безбедности из састава Министарства унутрашњих послова и успостављања Безбедносно-информативне агенције као самосталне, Влади потчињене службе, у Србији су створени основни предуслови да се на другачији начин, у оквиру иновираног концепта безбедности, нормативно регулишу и реформски процеси везани за вршење полицијских послова. У формално-правном смислу, претходни Закон о полицији (2005), у времену када је донет, сматран је компатибилним стандардима везаним за полицијске послове који су садржани у значајним документима усвојеним на међународном нивоу, укључујући: Европску конвенцију о људским правима из 1950. године и пратећим протоколима којима је измењена и допуњена (Државна заједница Србија и Црна Гора је ратификовала поменуту конвенцију 26. децембра 2003. године), Декларацију о полицији из 1979. године, Европски кодекс полицијске етике, усвојен од стране Комитета министара Савета Европе у септембру 2001. године, те друге релевантне изворе међународног права који се односе на ову проблематику. Сходно томе, Закон о полицији се заснивао на концепту по коме су полицијске структуре у Србији устројене у оквиру организационих јединица МУП-а Републике Србије, које су у статусу јавних служби министарства.<ref>{{cite book|last=Милосављевић| first = Б.| title = Реформа полиције и служби безбедности у Србији и Црној Гори: остварени резултати и изневерена очекивања|year=2004}}</ref><ref>{{cite book|last=Хаџић М., Тимотић М., Милосављевић Б.| first = (прип.)| title = Смисао реформе сектора безбедности (приручник)| publisher = Центар за цивилно-војне односе| location = Београд}}</ref>

[[Датотека:Epaulettes Ministry of Internal Affairs (Serbia).png|55px]]

<gallery></gallery>

 

== Министар ==

== Види још ==

* [[Сејмени]]

 

== Референце ==