Ак Којунлу — разлика између измена

'''Ак Којунлу''' ({{јез-тур|Āq Quyūnlū}}, {{јез-перс|آق‌ قویونلو‎}}), познати и као ''[[Туркмени]] Белог Овна'', био је племенски савез [[Oguzi|Турака Огуза]]<ref>C.E. Bosworth and R. Bulliet, ''The New Islamic Dynasties: A Chronological and Genealogical Manual '', Columbia University Press. {{page|year=1996|id=ISBN 978-0-231-10714-53|pages=275}}</ref>, који је владао данашњом источном [[Турска|Турском]] од 1378. до 1501. [[Сунити]]<ref name="Gunter-29">Michael M. Gunter, ''Historical dictionary of the Kurds'' (2010), p. 29</ref> под снажним утицајем [[Персијско царство|Персије]]<ref>Kaushik Roy, ''Military Transition in Early Modern Asia, 1400-1750'', (Bloomsbury, 2014), 38;"''Post-Mongol Persia and Iraq were ruled by two tribal confederations: Akkoyunlu (White Sheep) (1378–1507) and Qaraoyunlu (Black Sheep). They were Persianate Turkoman Confederations of Anatolia (Asia Minor) and Azerbaijan.''"</ref>, у својим последњим деценијама завладали су и [[Јерменија|Јерменијом]], [[Азербејџан]]ом, [[Ирак]]ом и већим делом [[Иран]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/aq-qoyunlu-confederation|title=AQ QOYUNLŪ – Encyclopaedia Iranica|last=electricpulp.com|first=|date=|website=www.iranicaonline.org| accessdate = 25. 3. 2018}}</ref>

Византијски извори помињу Турке Белог Овна од 1340<ref name="Eastern Turkey">{{cite book|title=Eastern Turkey: An Architectural & Archaeological Survey, Volume I|last=Sinclair|first=T.A.| year=1989|publisher=Pindar Press|isbn=9780907132325|pages=111}}</ref>, а као оснивач њихове државе помиње се ''Кара Осман'' (1378-1435)<ref>Robert MacHenry. ''The New Encyclopædia Britannica'', Encyclopædia Britannica. {{page|year=1993|id=ISBN 978-0-85229-571-57|pages=184}}</ref>, који је као [[Тамерлан|Тимуров]] савезник добио поседе у Малој Азији после [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] 1402. Највећи успон доживели су под вођством ''Узун Хасана'' (1423-1478)<ref name="iranicaak">Rosemarie Quiring-Zoche, [http://www.iranica.com/newsite/articles/v2f2/v2f2a033.html "Aq Qoyunlu"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071007102047/http://www.iranica.com/newsite/articles/v2f2/v2f2a033.html|date=October 7, 2007}}, ''Encyclopædia Iranica''.</ref>, који је успешно ратовао против ривалске државе [[Кара Којунлу]] (''Турци Црног Овна'') и заузео [[Багдад]] и западни део [[Иран]]а<ref>H.R. Roemer, "The Safavid Period", in ''Cambridge History of Iran'', Vol. VI, Cambridge University Press 1986, p. 339: "Further evidence of a desire to follow in the line of Turkmen rulers is Ismail's assumption of the title 'Padishah-i-Iran', previously held by Uzun Hasan."</ref>, а у савезу са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] [[Млетачко-турски рат (1463—1479)|ратовао]] је са [[Османско царство|Османлијама]], од којих је 1473. поражен. После његове смрти држава Белог Овна брзо опада, да би 1501. коначно пала под власт [[Сафавиди|Персије Сафавида]].<ref>Woods, John E. (1999) ''The Aqquyunlu: Clan, Confederation, Empire,'' University of Utah Press, Salt Lake City. {{page|year=|id=ISBN 978-0-87480-565-19|pages=125}}</ref>

* {{cite book |title=Stephen the Great and Balkan Nationalism: Moldova and Eastern European History |first=Jonathan |last=Eagles |publisher=I.B. Tauris |year=2014 |ref=harv}}

* {{cite encyclopedia |first1=H. |last1=Javadi |first2=K. |last2=Burrill|title=AZERBAIJAN x. Azeri Turkish Literature|date=May 24, 2012 |url=http://www.iranicaonline.org/articles/azerbaijan-x|encyclopedia=Encyclopaedia Iranica|ref=harv}}

* {{cite book |title=Christian-Muslim Relations. A Bibliographical History:Central and Eastern Europe, Asia, Africa and South America |volume=Vol. 7 |editor-first1=David |editor-last1=Thomas |editor-first2=John A. |editor-last2=Chesworth |publisher=Brill |year=2015 |ref=harv}}