Фарух Хормизд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
Дана 25. фебруара, Шерое је заједно са својим заповедником [[Аспад Гушнасп|Аспадом Гушнаспом]] заузео Ктесифон и заточио Хозроја II. Потом се прогласио за шаха Сасанидског царства и преузео је династичко име Кавад II. Наставио је са уклањањем све своје браће и полубраће, укључујући наследника Марданшаха, који је био Хозројев најдражи син. Убиство све његове браће, "свих добро образованих, храбрих и витешких људи",{{sfn|Shahbazi|2005}} привезало је сасанидску династију за будућег владара и описано је као "лудо дивљање" и "несмотрено".{{sfn|Kia|2016|pp=255–256}} Три дана касније наредио је [[Михр Хормозд|Михру Хормозду]] да погуби његовог оца. Међутим, након убиства његовог оца, Кавад је такође убио Михра Хормозда.{{sfn|Al-Tabari|1985–2007|loc=v. 5: p. 398}} Сагласношћу иранских племића, он је тада склопио мир са победничким царем Ираклијем, што је омогућило Византијцима да (поново) стекну све своје изгубљене територије, заробљене војнике, одштету, заједно са [[Часни крст|Часним крстом]] и другим реликвијама која су била [[Сасанидско освајање Јерусалима|изгубљен у Јерусалиму 614. године]].{{sfn|Oman|1893|p=212}}
Пад Хозроја II кулминирао је грађанским ратом који је трајао четири године, при чему су најмоћнији припадници племства стекли потпуну аутономију и почели да успостављају сопствену власт. Такође су настављена непријатељства између персијских (''Парсиг'') и [[Партија (област)|партских]] (''Пахлав'') племићких породица, која су поделила богатство државе.{{sfn|Shahbazi|2005}} Неколико месеци касније разорна куга проширила се западним сасанидским провинцијама, усмртивши половину њеног становништва, укључујући Кавада II.{{sfn|Shahbazi|2005}} Наследио га је његов осмогодишњи син [[Ардашир III]], кога је две године касније убио угледни ирански генерал [[Шахрбараз]], кога је за 40 дана касније убио Фарух Хормизд у пучу, којим је помогао [[Боран(принцеза)|Боран]] да се уздигне на трон.{{sfn|Pourshariati|2008|p=185}}
Кад је Боран ступила на трон, она је именовала Фаруха Хормизда за главног министра (''[[вузург фрамадар]]'') царства.{{sfn|Chaumont|1989|p=366}} Потом је покушала да донесе стабилност Ирану применом правде, реконструкцијом инфраструктуре, смањењем пореза и ковањем кованица.{{sfn|Daryaee|1999|pp=77–82}} Њену владавину прихватило је племство и свештенство, што очито показују и њене кованице новца у провинцијама [[Парс (Сасанидска провинција)|Парс]], [[Покрајина Хузестан|Хузестан]], [[Медија]] и [[Абаршахр]].{{sfn|Daryaee|1999|pp=77–82}}{{sfn|Daryaee|2014|p=59}}При томе није било изражено противљење њеном полу.{{sfn|Emrani|2009|p=6}} Међутим, након неког времена она је свргнута 630. године, а [[Шапур V|Шапур-и Шахрвараз]], син Шахрбараза и сестре Хозроја II, постао је шах Ирана.{{sfn|Pourshariati|2008|pp=204–205}} Међутим, фракција Парсиг није препознала моћног генерала [[Пируз Хозроје|Пируз Хозроја]]. Шапур-и Шахрвараз је тако свргнут у корист Азармидохт, сестре Боране.{{sfn|Pourshariati|2008|p=204}}
| |||