Википедија

Сићевачка клисура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 30:
Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене [[флора|флоре]] и [[фауна|фауне]], Сићевачка клисура је проглашена за [[Парк природе]] и заштићено подручје са значајним [[Екологија|еколошким]] и [[Културна баштина|културним добрима]].<ref name="Уредба Владе">Уредба о заштити Парка природе „Сићевачка клисура“.Република Србија, Уредба објављена у „Службеном гласнику РС“, бр.16/2000 од 10.5.2000</ref> „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције [[Геологија|геолошких]], [[Геоморфологија|геоморфолошких]] и [[Хидрологија|хидролошких]] феномена као и [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]], и [[станиште]] више [[ендем]]ских, реликтних и ретких врста [[биљке|биљака]] и [[животиње|животиња]].
 
Она покрива делове подручја [[Градска општина Нишка Бања|Општина Нишка Бања]] и [[Општина Бела Паланка|Бела Паланка]], са укупном површином од 77,46 -{km²}-, од чега се 55,59 -{km²}- налази у [[општинаОпштина Ниш (бивша општина)|општини Ниш]], а 21,87 -{km²}- у [[општина Бела Паланка|општини Бела Паланка]]. Ово подручје је реком Нишавом подељено на два дела — Лесков врх (северни) и Облик (јужни).<ref name="Белопаланачка котлина"/>
[[Датотека:Park prirode Sićevačka klisura.jpg|мини|290px|Табла са називом и ознаком статуса на улазу у Парк природе „Сићевачка клисура“]]
== Статус ==
Ред 61:
==== Други део ====
 
Други део Сићевачке клисуре почиње од бране хидроцентрале на Нишави, у рејону „Селишта“ и простире се узводно до „Бањице“ у атару насеља [[Островица (Нишка Бања)|Островица]], на улазу у [[Островичка котлина|Островичку котлину]]. Дугачак је 3 км и пошумљен ретким растињем. С леве стране Нишаве, под нагибом од 75-80°, до висине од 300 -{m}- уздиже се кањон или брдо [[Коњарник]], преко којег воде једино [[коза|козје]] стазе.<br />Десна обала клисуре (предео „Драчје“) такође је каменита и стрма, али нешто блажег нагиба. Преко овог земљишта, сем железничке пруге и међународног пута који иду поред Нишаве, нема других стаза ни путева. Обе стране овог дела Клисуре представљају дивну панораму.
==== Трећи део, Островичка котлина ====
Ред 81:
Најстарија прошлост Сићевачке клисуре везана је за горњи [[Perm (perioda)|палеозоик]] (перм), када је овај простор налазио на дну океана (Тетиса) и када се дешавала Херцинска орогенеза. Тада су настале геолошке јединице које представљају водонопрестиву зону Сићевачке клисуре, и чине подину [[кречњак]]а.<ref name="Јанковић П. Т."/>
 
У [[мезозоик]]у, током [[Креда (периода)|креде]], у више од стотину милиона година наталожили су се дебели слојеви кречњака{{напомена|Љуштуре изумрле [[фауна|фауне]] на дну [[море|мора]].}} који данас представљају главну кречњачку масу клисуре. [[Кречњак|Кречњачки]] терен, у више него двотрећинском износу прекрива Сићевачку клисуру и одликује се појавом [[Крашки процес|крашких облика]] [[рељеф]]а. Од површинских крашких облика у клисури су заступљени; [[Каменица|каменице]], [[шкрапа|шкрапе]] и [[вртача|вртаче]], а од подземних посебну атракцију представљају бројне [[пећина|пећине]], [[Таласна поткапина|поткапине]], [[јама|јаме]], [[остењаци]]{{напомена|Ветар и песак попут покретне брусилице обликују терен преко кога прелазе а најтипичнији еолски ерозивни облици су гур, прозорци, '''остењаци''', пустињско саће и бразде (издужене у правцу дувања ветра).}} и др. Остатак рељефа припада танком слоју, знатно еродованих неогених (углавном плиоцених) [[језеро|језерских]] седимената, који са млађим наносима, представљају главне ратарске површине клисуре.<ref name="Мартиновић"/><ref name="Петковић"/><ref name=autogenerated1>Лука Пешић:''Општа геологија, Ендодинамика,'' Београд. {{page| year = 1995|isbn=978-86-80887-58-6|pages= }}</ref><ref name="Цвијић1">Цвијић, Ј. (1895). ''Пећине и подземна хидрографија источне Србије.'' Глас СКА, XLVI, Београд</ref><ref>Нешић, Д. (2007). ''Литолошки и структурни дисконтинуитети као фактори настанка окапина у Сићевачкој и Јелашничкој клисури.'' Први конгрес српских географа, Зборник радова књ. 1. стр. 223–228, Београд</ref>
На данашњој висини од 450 -{m}- до 510 -{m}-, на којој се појавило језерско дно почели су да делују [[флувијални процес|флувијални]] и [[падински процеси]] Нишаве и бочних притока.<ref name="Јанковић П. Т."/> Њима су, по неким истраживачима, [[Јужна Морава|Морава]] и Нишава извршиле 17 верткалних засецања и довеле до стварања исто толико тераса, што се у значајној мери поклапа са [[Миланковићеви циклуси|Миланковићевом математичком климатском теоријом терасастих промена климе]].<ref>Миланковић М. ''Астрономска теорија секуларних варијација климе.'' Глас СКА, књига CXLIII, Београд (1931)</ref> Зато је једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.<ref name="Петковић"/>
Ред 339:
Хидропотенцијал [[Нишава|Нишаве]] у Сићевачкој клисури, у привредне сврхе, искоришћен је за сада на два места изградњом мале хидроелектрана у Островици ([[Мала хидроелектрана „Света Петка“|МХЕ „Света Петка“]]) и Сићеву [[Мала хидроелектрана Сићево|(МХЕ „Сићево“]]).<ref>''Хидроелектране ЕД Југоисток — Ниш'' ПД „Југоисток“, Ниш (2011)</ref>
{{цитирање|[[Датотека:Hydrogenerator in Sićevo.jpg|150px|лево]] ''Професор Ђорђе Станојевић, у својој књизи „Електрична индустрија у Србији“ из 1900. године, записао је:<br /> „После Мораве на ред би дошла Нишава, која се врло згодно може употребити у Сићевачкој клисури и ту добијена струја спровести у Ниш.“<ref name="И сину виђело">''И сину виђело из ријеке.'' Београд:Електропривреда Србије, 2011 (Београд:Академија). 54 стр [http://www.eps.rs/test/malei.pdf] {{Wayback|url=http://www.eps.rs/test/malei.pdf |date=20140302003301 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref><br />Било је потребно готово десет година да се оствари идеја о којој је говорио.<br />'''На слици''': [[електрични генератор|хидрогенератор]] мини хидроелектарне (МХЕ) „Сићево“''}}
Прва хидролелектрана била је МХЕ „Света Петка“ (или „Вила са Нишаве“ како је из милоште зову мештани), снаге 0,60 -{MW}-, прве киловате [[електрична енергија|електричне енергије]], произвела је [[21. септембар|21. септембра]] [[1908]]. Од те године она није престајала са радом више од сто година. За изградњу МХЕ „Света Петка“ заслужни су мештани села [[Сићево|Сићева]], и њен инцијатор [[Тодор Миловановић]], тадашњи председник [[Општина Ниш (бивша општина)|општина Ниш]]. Они су чак ступили и у контакт са нашим великим научником [[Никола Тесла|Николом Теслом]], који је идејни пројектант ове мини хидроелектарне (МХЕ). Тесла је због тога проглашен почасним грађанином Сићева. МХЕ „Света Петка“ почела је са радом 13 година после прве хидроелектране на свету изграђене на реци [[Нијагара (река)|Нијагари]] ([[1895]]. — [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) и била је прва државна електрана која је осветљавала град [[Ниш]]. Професор Техничког факултета у Београду, [[Аћим Стевовић]] пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у [[Немачка|Немачкој]] од фирме „-{Siemens Schuckert Werke}-“ и дан данас је у функцији. [[Електрична енергија]] је до Ниша стизала далеководом дужине 25{{nbsp}}km под напоном од 8 кВ.<ref>Драган Живковић, ''Стоти рођендан „Виле са Нишаве"'' Гласник Инжењерске коморе Србије број 13 (2008)</ref>
<center>
{|{{table|text-align=left}}
Ред 479:
=== Сићевачка клисура у средњем веку ===
 
После поделе [[Римско царство|Римског царства]] 395. године н. е. на [[Западно римско царство|Западно]] и Источно ([[Византијско царство|Византија]]) ово друго је наследило непрестане борбе са суседним [[племе]]нима на простору [[Јужна и источна Србија|Источне Србије]]. У време [[Јустинијан I|Јустинијана]] (527—565) дошло је до стабилизације стања, али потом је уследила најезда [[Евроазијски Авари|Авара]] и [[Словени|Словена]] на простор понишавља и данашње Источне Србије. [[Словени]] су започели досељавање на простор Сићевачке клисуре у [[5. век]]у.<ref>''Продирање Словена на Балкан'' У:Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“, I период, Јанус, Београд, (2001)</ref>
 
Најстарија историја овог простора све до [[Стефан Немања|Стефана Немање]] била је у знаку непрестаних борби, било са [[Бугарска|Бугарском]], било са [[Византијско царство|Византијом]], уз истовремену унутрашњу борбу српских кнежева — чланова исте породице {{напомена|Двестагодишња историја српске државе (од краја 9. века до краја 11. века) обележена је борбом за власт Мутимирових синова (Прибислава, Брана, Стефана), синоваца Петра (Гојниковог сина), Клонимира (Стројимировог сина) и унука Павла (Брановог сина). Захарија (Прибисловљевог сина) и Часлава (Кланимировог сина).}}— за превласт. Од треће деценије [[12. век]]а [[Краљевина Угарска краљевина(1000—1526)|Угарска]] постаје трећа држава која ће утицати на историју Срба. У угарско-византијским борбама између [[1165]]. и [[1167]]. први пут се на овим просторима спомиње име Стефана Немање и српске државе.<ref>''Србија за време борби Византије и Угарске'' У:Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“, II период, Јанус, Београд, (2001)</ref>
[[Датотека:Serbie de Nemanja 1184 sr.svg|мини|295px|Карта Немањине државе из 1184. године, на којој се види гранични положај Сићевачке клисуре у Нишавској жупи.]]
У средњовековно доба (од [[12. век|12.]] до [[14. век]]а, Сићевачка клисура је била у саставу српске државе. И поред тога што је Немања имао озбиљне намере да [[Ниш]] учини престоницом (у коме је подигао цркву [[Црква Светог Пантелејмона у Нишу|Светог Пантелејмона]]), стечено велико пространство могао је да обезбеди само уз помоћ спољне подршке. Византија је само чекала да пређе у офанзиву.
Ред 585:
Туристички мотиви који представљају добру основу туристичке атрактивности, на простору Сићевачке клисуре су пре свега природне и створене вредности разноврсних предела, разуђеност [[рељеф]]а, добро очуван [[предео|пејсаж]], [[биолошка разноврсност|биодиверзитет]], аутохтони биосистеми, еколошке и предеоне целине, богатство [[шума]]ма, разноврсна [[флора]] и [[фауна]] и природне вредности [[Нишава|Нишаве]], али и бројне културно-историјске вредности.<ref name="Ниш и нишке знаменитости"/>
 
На подручју Сићевачке клисуре се налази двадесетак [[цркваЦрква (грађевина)|цркава]] и манастира. Најстарији је [[Манастир Свете Богородице Сићево|манастир Свете Богородице]] подигнут у [[17. век]]у у подножју Кусаче. Манастир Свете Петке Иверице у [[Островица (Нишка Бања)|Островици]] познат је по томе што је манастирску [[црква|цркву]] саградио краљ [[Александар Обреновић]], [[1898]].<ref name="Ниш и нишке знаменитости"/>
 
Изнад клисуре, на десној обали Нишаве, смештено је живописно село [[Сићево]]. У њему се од [[1905]]. одржава [[Ликовна колонија Сићево|Ликовна колонија]], коју је основала сликарка [[Надежда Петровић]], а од [[1991]]. и [[Књижевна колонија Сићево|Књижевна колонија]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сићевачка_клисура”