Богдан Несторовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Професионална каријера: претварање ISBN веза у шаблон
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
Ред 29:
Најбоље место је дошао од Богдана Несторовића, чије је дело заузело друго место и представило монументалну копију Грачанице. Уопштено, стечајни допринос Несторовића доделио је релативно неискориштен модел, са компилацијом једноставних елемената блиских моделу цркве манастира Грачаница, док су други доприноси такмичењу снажније допринели експресионистичким облицима.<ref>Aleksandar Kadijević 2016: S. 53–55</ref> Само са даљом комплетном ревизијом Несторовић је прилагодио волумен и димензије ближе моделу Хагије Софије и њеног система куполе, који је био повезан са величином зграде.<ref>Aleksandar Kadijević 2016: ''Byzantine architecture as inspiration for serbian new age architects''. Katalog der SANU anlässlich des Byzantinologischen Weltkongresses 2016 und der Begleitausstellung in der Galerie der Wissenschaften und Technik in der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste, Serbian Committee for Byzantine Studies, Belgrade. {{ISBN|978-86-7025-694-1}} Hier S. 53</ref>
 
Несторовић је аутор бројних студија историје архитектуре. Обухвата студије од антике до 19. века. Класик предмета је "Архитектура Србије КСИКС века" (Архитектура у Србији у 19. веку). Књига приказује целокупни стилски развој архитектуре у Србији са њеном стилском транзицијом од источњачко-исламске баштине до модела западне архитектуре. Несоторовић је Нестор архитектонске историје кроз своју збирку старих фотографија зграда у Србији. Његова колекција се данас чува у Српској академији. <ref name="аутоматски генерисано1">RTS [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/616601/-srpska-arhitektura-19-veka.html Srpska Arhitektura XIX veka]</ref>
 
За развој архитектуре Србије значајне су дванаест банака различитих банака које је изградио Несторовић.<ref>RTS [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/616601/-srpska-arhitektura-19-veka.htmlname="аутоматски Srpskaгенерисано1" Arhitektura XIX veka]</ref> У Београду је био дизајнер великог броја стамбених објеката до Другог светског рата. На примјер, кућа Витомира Константиновича у Ул. Српских владара 3 (1926-27).
 
== Галерија ==
Ред 48:
 
{{DEFAULTSORT: Несторовић, Богдан}}
 
[[Категорија:Рођени 1901.]]
[[Категорија:Умрли 1975.]]