Варјаш — разлика између измена

По "Румунској енциклопедији" први писани помен места потиче из католичких списа 1333. године. Од ослобођења Баната насељавају се ту Срби и Немци.

Године 1905. Варјаш је велика општина у Винганском срезу. Ту живи 4.961 становник у 855 домова, а Немци су у већини. Срба има 1.909 православних душа (или 38%) са 328 кућа. Од српских јавних здања помињу се православна црква и две народне школе. Место има добре комуникације са светом, поред ПТТ инфраструктуре има и жељезничку станицу.<ref name="аутоматски генерисано1">Мата Косовац, наведено дело</ref>

Стари варјашки парох протојереј Павле Ивковић умро је децембра 1887. године са 84 године живота, у месту. Био је родом из Новог Сада, и после 16 година учитељевања у [[Футог]]у, [[Банатска Паланка|Старој Паланци]] и Араду, био је у Варјашу рукоположен за свештеника. Био је варјашки парох 44 године и конзисторијални "приседник" (члан).<ref>"Школски лист", Сомбор 1888. године</ref> У Варјашу је 1898. године од стране епархије одређено да има две парохије, обе четврте платежне класе. Ивковићев колега, такође старац од 80 лета поп Захарије Стојановић 1899. године је обележио 52 године свештеничке службе.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Јануара 1891. године расписан је стечај за пароха у другој варјашкој парохији. Септембра исте године биран је нови капелан. Та црквена општина је сматрало се 1893. године, била једна од најбогатијих у темишварској епархији. Варјаш почетком 20. века има српску црквену општину, скупштина је редовна под председништвом Луке Лепојевог. Парохија је највише прве платежне класе, има парохијски дом и парохијску сесију која износи 30 кј. земље. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед је од 17 кј. земље. Године 1907. у Варјашу је био свештеник Александар Грујић родом из Темишвара<ref>Мата Косовац,name="аутоматски наведеногенерисано1" дело</ref>, који је још 1892. године био потврђен за капелана, када је дошао из [[Рудна|Рудне]]. Грујић је 1909. године уплатио за Српски учитељски конвикт у Новом Сад, чланарину 100 круна.

Садашње црквено здање, једно од најпространијих међу српским православним црквама у Румунији, почело се градити 1823. године; црква је освећена 1827. године, посвећена празнику Летњем Светом Николи. Иконостас је рађен 1861—1862. године, од стране иконописца [[Никола Алексић|Николе Алексића]]. Сам темпло су резбарили чувена браћа Јанић, а позлатио златар Никола Дерешће. Солидно грађена, црква је добро одолевала времену. Грађевински радови у варјашкој цркви извођени су 1897. године, са одобрењем епархијских власти. Опсежнија оправка предузета је тек 1909. године: иконостас је очишћен, свод над солејом пресликан, лађа цркве поново молована; торањ је покварен и нов подигнут по нацрту архитекта [[Момчило Тапавица|Момчила Тапавице]]. Зграда је сада у добром стању, има споља облик лађе, унутра облик крста, лучну олтарску апсиду и високи торањ у наставку пронаоса. На западној фасади истављене су две спомен-плоче са именима Срба мештана погинулих у светским ратовима. У торњу постоје четири звона и сатни механизам.

Основна школа у Варјашу је регистрована 1753. године. Помињу се 1793. године српска и немачка школа. Купац једне књиге из Варјаша је 1824. године био Сима Милинковић учитељ (то и 1827).<ref>Вук Ст. Караџић: "Народне српске песме", Лајпциг 1823-1824. године</ref> Први званичан податак о српској народној школи је из 1846. године, када исту похађа 76 ученика, којима предаје учитељ Теодор Миладиновић. После подржављења народних школа 1877. године, она у Варјашу остаје по карактеру иста - српска вероисповедна. Због повећања броја ђака, којих по закону долази по 80 на једног учитеља, морао се повећавати број "школа" - односно разреда. То је водило варјашку општину до осиромашења. Постављен је 1866. године за варјашког учитеља Алекса Арновљановић. Завршио је четири разреда гимназије и Сомборску препарандију. Проглашен је за квалификованог учитеља у сеоској основној школи.<ref>"Школски лист", Сомбор 1866. године</ref> Септембра 1882. године била је постављена као привремена приправница учитељица Милана Кировић. Варјашки школски одбор је расписао јануара 1883. године стечај за слободна места учитеља и учитељице, са основном платом од 300 ф. годишње. У српској школи у Варјашу 1883. године као привремена учитељица и претплатник "Школског листа" постављена је Софија Новковић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1884. године</ref> Те године је био расписан конкурс за једног учитеља у Варјашу, који није претходне године примљен. Постављен је онда приправник Коста Петровић као привремени. Новембра 1884. године издати су дотад привременим учитељима декрети. Године 1894—1898. у Варјашу је учитељ Коста Вујковић. Он је био перовођа месног Школског одбора 1897. и 1898. године када је расписан стечај за "новоустановљено" место учитеља. Понуђена основна плата износила је 300 ф. годишње. Епархијски школски савет је 1907. године, дозволио да се једно тражено учитељско место укине, а истовремено два нова места систематизују. Учитељско тело варјашко чинили су 1907. године учитељи: Петар Лекић родом из [[Баваниште|Баваништа]] (1900. добио декрет, био до пензионисања 1907.), Љубица Петковић родом из [[Панчево|Панчева]] (ту је годину дана) и Јулијана Чабдарић учитељица и забавиља, родом из [[Сомбор]]а (служи ту већ једну годину). Забавиште тада похађа 76 малих ђака, редовну наставу прати 195 ученика, а у недељну школу иде 79 ученика старијег узраста. У туђе школе у месту одлази деветоро српске деце.<ref>Мата Косовац,name="аутоматски наведеногенерисано1" дело</ref> Четврта варјашка школа је припремана 1908. године за отварање. Учитељ варјашки је 1907. године постао Станимир Теодоровић, дошао на место учитељице Петковић. Теодоровић је остао у месту и након Првог светског рата и разграничења, где је и умро 1929. године. Када је 1918. године задесила велика глад [[Херцеговина|Херцеговину]], посредством православне цркве и хуманих друштава, слата су деца у Банат и размештана код имућних породица на опоравак. Једна група те деце је била распоређена у Варјашу, од којих једна девојчица од пет година Боса, дата је старом варјашком учитељу Тодоровићу, да се брине о њој. Није се знало одакле је и ко су јој били родитељи. Када је 1929. године старатељ иначе самац умро, остала је она без иког свог у Варјашу, који је тада већ остао у другој држави, Румунији. Наредне 1908. године уместо пензионисање учитељице Софије Вујичић, постављена је као привремена Зорка Шајковић. Српско православно забавиште помиње се 1912. године, а у њему ради забавиља удовица Милица Малеташки.

* [[Горан Мракић]], српски песник и афористичар