Мира Ступица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Филмографија: сувишан параметар; козметика |
|||
Ред 30:
Већ као ученица београдске Трговачке академије глумила је у школским представама , тада је као средњошколка почела да глуми у представама , постепено је схватила да је глума оно што ће да буде њена животна професија. 1940. године, када је имала 17 година , Мира је била откривена од стране [[Виктор Старчић|Виктора Старчића]]. 1941. године, почиње да ради у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]] . Њена рана каријера , као млада глумица, као и њен приватни живот тада су били повезани са глумцем Миливојем ’’Мавидом’’ Поповићем, који је био њен први муж, за кога се удала 1943. године. У том браку добила је ћерку Мину, након 4 године брака се развела од њега. Током и после [[Други светски рат|Другог светског рата]], Мира је глумила у позориштима у [[Шабац|Шапцу]] и у [[Ниш]]у у периодима од 1943.− 45. и од 1945.− 47. године , док се није вратила да ради у Народном позоришту у Београду. 1948. године, Мира је почела да глуми у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]], на позив и идеју [[Бојан Ступица|Бојана Ступице]] . У периоду до 1970.године, док је радила у Југословенском драмском позоришту, глимила је периодично или је гостовала у [[Хрватско народно казалиште|Хрватском народном казалишту]] , затим [[Атеље 212]] где је гостовала, [[Београдско драмско позориште]] и у Црногорском народном позоришту. Највише је глумила у Југословенском драмском позоришту и у Народном позоришту, где се најчешће смењивала и прелазила. Била је у браку са Бојаном Ступицом све до његове смрти 1970. године. 1973. године , удала се за [[Цвијетин Мијатовић|Цвијетина Мијатовића]], са којим је била у браку до његове смрти 1993. године.
Била је прво удата за глумца [[Миливој Поповић Мавид|Миливоја Поповића Мавида]] (1909—1994), а потом за [[Бојан Ступица|Бојана Ступицу]] (1910—1970). Као удовица поново се удала за политичара [[Цвијетин Мијатовић|Цвијетина Мијатовића]], који је од 1974. до 1984. године био члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], а од 1980. до 1981. године председник
Најважнију улогу у њеној каријери има ступање у [[Југословенско драмско позориште]] и сусрет са Бојаном Ступицом који има пресудан утицај на сазревање њеног глумачког талента. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима [[Џорџ Бернард Шо|Шоа]], [[Бертолт Брехт|Брехта]], [[Марин Држић|Држића]], [[Ранко Маринковић|Маринковића]], [[Луиђи Пирандело|Пирандела]] и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања (међу осталим и Седмојулску награду СР Србије). Остаће запажена њена глума у Госпођи министарки [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]]. Играла је, бројне главне улоге, и у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у Београду.
Филмску каријеру је започела у филму ''Бакоња фра Брне'' ([[1951]]) Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима [[Јара господа]] ([[1953]]), [[У мрежи]] ([[1956]]) Б. Ступице, ''Била сам јача'' ([[1953]]) Г. Гаврина, ''Стојан Мутикаша'' ([[1954]]) Ф. Ханжековића, ''[[Делије]]'' ([[1968]]) М. Поповића, ''Крвава бајка'' ([[1969]]) Т. Јанковића, ''Доручак са ђаволом'' ([[1971]]) М. Антића и ''Како умрети'' ([[1972]]) М. Стаменковића. Последњу филмску улогу имала је у филму [[Парада (филм из 2011
Њој у част приређена је изложба „Мира Ступица - глумица века“ у Музеју Народног позоришта 23. септембра 2013. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:455260-Izlozba-o-Miri-Stupici-u-Muzeju-Narodnog-pozorista Изложба о Мири Ступици у Музеју Народног позоришта („Вечерње новости“, 23. септембар 2013)]</ref>
| |||