Nikola Koljević — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 25:
| наследник_1 =
}}
'''Nikola Koljević''' ([[9. jun]], [[1936]]. [[Banja Luka]], [[Kraljevina Jugoslavija]] — [[25. januar]] [[1997]]. [[Beograd]], [[Република Србија (1990—2006)|Republika Srbija]], [[SRJ]]) je bio srpski [[političar]], šekspirolog i teoretičar moderne književnosti.
== Biografija ==
Rođen je [[1936]]. godine u [[Banjaluka|Banjoj Luci]] u uglednoj trgovačkoj porodici.<ref>{{cite book|last=Koljević|first=Nikola|title=Stvaranje Republike Srpske : dnevnik 1993-1995. Knj. 2|publisher=Beograd : Službeni glasnik, 2008.|isbn=978-86-519-0045-0|pages=429-432}}</ref> Diplomirao je teoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao.<ref>{{cite web|last=Koljević|first=Nikola|title=Nova kritika : njeni teorijski osnovi i rezultati : doktorska disertacija|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=24203279&fmt=11&lani=sc|website=Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd|publisher=Sarajevo : [N. Koljević], 1963.|accessdate=28. 01. 2018}}</ref> Bio je univerzitetski profesor, prevodilac i esejista. Važio je za jednog od najcjenjenijih poznavalaca [[Šekspir]]a u bivšoj [[SFRJ]]. Njegova univerzitetska karijera odvijala se na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Početak demokratske tranzicije u SR BiH zatekao ga je u statusu redovnog profesora i uglednog jugoslovenskog književnog kritičara i teoretičara. Kao šekspirolog, komparativista i teatrolog i priznati intelektualac uređivao je ugledne književne časopise [[Putevi]] i [[Izraz]]. Sa nekoliko kolega profesora na sarajevskom filozofskom fakultetu radio je na formiranju [[Српска демократска странка|SDS]]-a. Tu grupu su pored njega sačinjavali profesori [[Milorad Ekmečić]], [[Slavko Leovac]], [[Aleksa Buha]] i [[Vojislav Maksimović]].
Na [[Prvi slobodni višestranački izbori u SR Bosni i Hercegovini 1990.|prvim slobodnim višestranačkim izborima]] [[1990]]. godine izabran je za srpskog člana Predsedništva [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|SR Bosne i Hercegovine]]. Sa mnogo entuzijazma se angažovao na na pripremi tzv. istorijskog sporazuma između Srba i Muslimana, kojim je trebalo da BiH ostane u Jugoslaviji. U znak protesta protiv uzurpacije nadležnosti kolektivnog organa od strane [[Alija Izetbegović|Alije Izetbegovića]] i muslimansko-hrvatske majorizacije srpskih predstavnika u[[april]]u [[1992]]. godine Koljević je zajedno sa [[Biljana Plavšić|Biljanom Plavšić]] napustio [[Predsjedništvo SR BiH]]. Zajedno sa [[Radovan Karadžić|Karadžićem]] i [[Momčilo Krajišnik|Krajišnikom]] doneo je [[odluku o izlasku srpskog rukovodstva iz Sarajeva na Pale]].
Narodna skupština RS ga je izabrala za potpredsjednika RS i na toj funkciji je ostao sve do prvih poslijeratnih izbora. Kao vrstan poznavalac anglosaksonske kulture i jezika, bio je član svih srpskih delegacija na mirovnim pregovorima organizovanim uz posredovanje međunarodne zajednice. Dinamičan i komunikativan, „profesor” kako su ga nazivali saborci, bio je čovjek dijaloga i kompromisa, za koje u ratnom vremenu nije bilo prostora. Bio je kritičan prema slabostima u tadašnjoj srpskoj politici. Uporedo sa političkim aktivnostima, Koljević je bio angažovan na formiranju [[Univerzitet u Srpskom Sarajevu|Univerziteta u Srpskom Sarajevu]]. Obavljao je dužnost prorektora
Nije prekidao svoj autorski rad ni za vreme rata. Krajem rata i u prvoj godini mira objavio je dvije knjige: „Otadžbinske teme” [[1995]]. i „Od Platona do Dejtona” [[1996]]. Posthumno su objavljeni njegovi ratni dnevnici, dvotomno djelo bogato autentičnim dokumentima vremena, koje po ocjeni stručne kritike predstavlja najznačajniji izvor za istraživanje rađanja Republike Srpske.
| |||