Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Република Србија → Србија, Розета → Розета (архитектура) |
|||
Ред 25:
'''Црква [[стефан Првомученик|Светог Првомученика Стефана]]''', познатија као '''Лазарица''', налази се у центру данашњег [[Крушевац|Крушевца]], а подигао ју је, највероватније између [[1377]]/[[1378]]. и [[1380]]. године<ref name="СК" />, [[лазар Хребељановић|кнез Лазар]] ([[1371]] — [[1389]]), као придворну цркву (раније су постојала мишљења да је реч о манастирској цркви<ref>[[Василије Марковић]] у свом делу ''„Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“'' (штампано [[1920]]) наводи мишљење [[Адам Стефановић|Адама Стефановића]] да је можда у питању некадашњи утврђени манастир, од кога су опстале манастирска црква и главни одбрамбрени [[куле|пирг]], за који се данас зна да је [[донжон-кула]] [[Град цара Лазара|некадашње престонице кнеза Лазара]].</ref>) своје новосаграђене престонице, [[Град цара Лазара|Крушевачког Града]]. Има основу [[триконхос]]а, а њена спољашњост је урађена на [[Византијска архитектура|византијски начин]], наизменичним ређањем реда тесаника и три реда [[Црвена боја|црвене]] опеке. Црква, заједно са [[Манастир Раваница|Раваницом]], представља својеврстан почетак [[Моравски стил|Моравског стила]] и припада грађевинама сажетог типа. Она је први објекат у Србији који је доживео стручну [[Рестаурација|рестаурацију]] и [[рестаурација|конзервацију]], што је обављено у периоду од [[1904]]. до [[1908]]. године, под руководством архитекте [[Пера Ј. Поповић|Пере Ј. Поповића]]. Пре њега, црква је, након ослобођења града од Турака, током [[19. век|19. века]] доживела неколико аматерских обнова.
Заштитни радови на архитектури цркве и конзервација њеног [[иконостас]]а, из средине [[19. век|19. века]], је обављена [[1989]]. године, а читав објекат се данас под заштитом [[
== Архитектура ==
Ред 32:
Спољашњост цркве карактерише [[Византијско царство|византијски]] начин зидања смењивањем реда [[Жута боја|жутог]] тесаника са три реда [[Црвена боја|црвене]] опеке, а урађене су и широке спојнице [[малтер]]а, које избијају из равни коју ствара зид.
Бочне стране цркве су, као и све три апсиде триконхоса, подељене у вертикалне делове, који се завршавају [[архиволт]]ама, док је [[хоризонт]]ална подела у три дела изведена помоћу два [[Кордонски венац|кордонска венца]]. У највишем делу су смештене, међусобно различите, камене [[Розета (архитектура)|розете]] на црвено-жутој [[шах]]овској подлози, док су у зони испод њих, смештени прозори, око којих се налази украсна камена пластика у облику преплета. Розете, као и неки камени преплети, спадају међу најбоље у Моравском стилу<ref name="АД">{{АД-МА}}</ref> и представљају ''најефектније декоративне елементе који, уклопљени у добро замишљене и пропорционисане архитектонске облике, чине изузетно складну целину''<ref name="СК" />.
== Унутрашњост ==
| |||