Јохан Себастијан Бах — разлика између измена

Бахов музички [[Стилови у музици|стил]] је произилазиопроизлазио из његове вештине стварања оригиналних контрапункта и доследне употребе мотива, затим склоности за импровизацију на инструментима са клавијатуром, и познавања музичких традиција северне и јужне Немачке, Италије и Француске. Незаобилазна је и његова оданост лутеранској литургијској музици. Срећна околност да је у детињству и младости имао приступа партитурама и живим музичарима допринела је да Бах снажно развије свој таленат. Већ је у двадесетим годинама показивао способност да организује своје идеје у делима великог и сложеног формата, што је био напредак у односу на Букстехудеов модел [[Импровизација (музика)|импровизованих]] прелида и једноставних контрапункта. Прекретница су за Баха биле године 1713—14. када је обимни репертоар италијанске музике постао доступан музичарима на вајмарском двору. Од тада, у Баховој музици је приметна употреба музичких форми и структура преузетих из Италије (драматичне увертире, јединственије третирање музичких мотива, јасне мелодијске контуре).<ref name="wolff401">{{harvnb|Wolff|2000|pp=}}</ref>