Стара Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 11:
Међутим прави [[Историја|историјски]] смисао појма и термина Стара Србија настао је тек почетком [[19. век]]а после стварања нове српске државе под [[Карађорђе Петровић|Ђорђем Петровићем]] и [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]], Србије, односно [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], за разлику од неослобођеног дела некадашње ([[историја Србије у средњем веку|средњовековне]]) Старе Србије, која је и даље остала под [[османско царство|турском]] влашћу, до [[1877]]/[[1878|78]]. године (једним, њеним северним, делом), односно до [[1912]]. године, до коначног ослобођења. У време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и касније до средине 19. века ове територије су називане Арнаутлуком због владавине [[Албанци|албанских]] пашалара у овим крајевима. Као Арнаутлук Стара Србија је означена и у [[Начертаније|Начертанију]] [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]] из [[1844]]. године.<ref>[http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html Ilija Garaљanin: Nаиеrtanije], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>
Први је овај термин употребио [[Вук Стефановић Караџић]] означавајући у свом [[Српски рјечник|Српском рјечнику]] из [[1852]]. године [[Прилеп]] као град у Старој Србији, а као места настањена Србима наводи и [[Велес (град)|Велес]], [[Дебар]] и [[Тетово]].{{sfn|Стефановић-Караџић|1852|p=54, 118, 592, 737}} На другом месту Вук пише да је Стара Србија она територија „нашега народа“ која је припадала српској држави пре турског освајања [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Вук је свакако пре изласка Рјечника из штампе познавао термин Стара Србија. Још [[1834]]. говорећи о Дебранима које је упознао на [[Цетиње|Цетињу]] Вук каже да се: „''управо још не зна докле Срба има у Арнаутској и Маћедонији''“. Ова два термина била су уопштој употреби и нису била тачно дефинисана, Вук их колоквијално користи све до Рјечника када коначно усваја и уводи име Стара Србија. Већ [[1854]]. јеромонах Гедеон Јосиф Јуришић (питање колико под утицајем Вука, а колико самостално) у књизи [[Дечански првенац]] користи термин Стара Србија и чак даје први пут њен територијални опсег. По њему Стара Србија обухвата [[нахија|нахије]] [[
Касније, током 19. века, Стара Србија се као термин учврстила као ознака за земљу етничког језгра и центра [[Историја Србије у средњем веку|Српске средњовековне државе]]. Територијално се поклапала са територијом [[Српско краљевство|краљевине Србије]] уз територије на југу, које су у саставу Србије биле у време владавине краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]]. Дакле области Старе Рашке, [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]], слив [[Биначка Морава|Биначке Мораве]] и северно [[Повардарје]] са [[Скопље]]м до градова [[Охрид]]а, [[Прилеп]]а и [[Штип]]а на југу. У 19. веку та територија се налазила под турском влашћу омеђена на северу и западу границама слободних српских држава Србије и [[Црна Гора|Црне Горе]], а на југу и југоистоку границама српске [[Архиепископија пећка|Пећке архиепископије]] (пре [[1346]]. године), односно јужним међама турског [[Скопски санџак|Скопског санџака]] (касније [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] са седиштем у [[Приштина|Приштини]], односно у Скопљу).
| |||