Болести и повреде стопала — разлика између измена

'''Болести и повреде стопала''' су [[Патологија|патолошко]] стање узрокована многобројним [[Етиологија|етиолошким факторима]]. Оне значајно утиче на одржавање тела у усправном положају и бројне човекове функције у кретању на две ноге.<ref>С. Стефановић и сарадници: ''Специјална клиничка физиологија, III издање'' („Медицинска књига“ Београд-Загреб, 1980.)</ref> Из чињенице да човек спада у групу табанаша; и да његово стопало читавим доњим делом носи тежину тела, произилази и велики значај болести и повреда стопала и њиховог успешног лечења, како оболела или повређена особа не би патила и представља терет за породицу и друштво у целини.

Кожа стопала, осим табана, слична је кожи у другим деловима тела, изузев код новорођенчета код кога је танка (да би временом постала дебља као реакција на притисак тежине детета када почне да хода).

Длаке и лојне жлезде присутни су само у леђном делу коже стопала, док су екрине жлезде дифузно распоређене само у табанима.

Поткожно масно ткиво је слабо присутна у леђном делу стопала, али је врло густе и зрнасте структуре у табану, у коме је раздвајено тетивама или везивним влакна између дермиса и плантарне фасције, градећи тако својеврстан „амортизер" за стајање или ходање.

Плантарна фасција је снажан везивно ткивни омотач стопала који се протеже између унутрашњег туберкулума калканеума и главица пет метатарзалних костију. Бројним септама (преградама) које полазе из ове фасција разврстани су мишиће стопала на три одељка. Мишићи за пети ножни прст налазе се у медијалном одељку, мишићи ножног палца су у спољашњем одељку а сви остали мишићи стопала су у средишњем одељку.

Мишиће стопала коштане структуре раздвајају на групу мишићна дорзалне и групу мишића леђне стране стопала ''(mm.extensor brevis digitorum medialе и mm. extensor hallucis lateralе)'' и мишиће плантарне стране, која је подељена у четири слоја.

* Први слој, који је најповршнији, састоји се од ''m. abductor hallucis, m. abductor minimi digiti, и m. flexor brevis digitorum''.

* Други слој сачињен је од ''m. flexor accessorius и m. lumbricales.''

* Трећи слој чине ''m. flexor brevis hallucis, m. flexor brevis minimi digiti, m. adductor obliquus hallucis и m. adductor transversus hallucis.''

'''Кости ножја''' ''(lat. tarsus)'': састоје се од 7 костију и то — петне кости ''(lat. os calcaneus)'', глежањске кости ''(lat. os talus)'', чунасте кости ''(lat. os naviculare)'', коцкасте кмосте ''(lat. os cuboideum)'' и три клинасте кости ''(lat. ossa cuneiforme)''.

Током кретања тела, телесна тежина се преноси са [[петна кост |петне кости]] на прву и пету кост доножја, чинећи тако упориште стопала. Ове три носеће тачке, спојене костима, лигаментима и мишићима, формирају унутрашњи и спољни уздужни свод и попречни предњи и задњи свод стопала. У стварању сводова стопала учествују:

* Веза и лигаменти стопала, међу којима су најважнији lig. calcaneonaviculare, lig. plantare longumи, и најповршније постављена, плантарна апонеуроза.

* Мишићи потколенице (осим m. triceps surae) и мишићи стопала Мишићи су једини активни подупирачи сводова, док кости, лигаменти и везе сводове подржавају пасивно.

Унутрашњи лонгитудинални свод почиње од туберкулума петне кости, наставља се преко талуса, навикуларне кости, медијалне кунеиформне кости и спушта се дуж метатарзалне кости до њене главе. Тачка унутрашњег уздужног свода која је највише подигнута од подлоге на којој човек стоји (15 - 20 mm) је доња ивица навикуларне кости.

Спољни уздужни свод протеже се од туберкла пете кости преко кубоидне кости дуж пете метатарзалне кости до његове главице. Највиша тачка у спољњем уздужном своду је кубоидна кост која је 3 до 5 mm одигнута од подлоге.

Трауматска етиологија стопала често је повезана са несрећама у саобраћају или несрећама на раду. Трауме или повреде стопала могу бити акутне или хроничне, благе или тешке (на пример, лакша повреда стопа може настатина стопалу плесача).

* Инфективне етиологије

;Имиџинг