Болнице шкотских жена за службу у иностранству — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 77:
Главна одељења болнице била су смештена у једној вили, у Ајачију, док је једна изолована болница била у Лазарету, док су амбуланте и диспанзери били у околним селима.<ref name="22." >Славица Поповић-Филиповић Шеста јединица Болнице шкотских жена, Јединица „Корзика“ на Корзици. У: Елси Инглис (1864–1917) и Болнице шкотских жена у Србији у Великом рату – 2. део, Секција за историју медицине Српског лекарског друштва, Београд, Србија Srp Arh Celok Lek. 2018 May-Jun;146(5—6):345-350</ref>
;Намена и задатак
Јединица „Корзика“ је имала задатак да излечи и рехабилитује део српског становништва – опорави и вратити у живот људе, жене, децу која су умирала разасута по целој Француској.<ref>McLaren ES. A History of the Scottish Women’s Hospitals. London: 1919. p. 88, 229, 234.</ref><ref>Powell A. Women in the War Zone. Hospital Service in the First World War. Stroud Gloucestershire: The History Press,. {{page|year=2009.|id=|pages=}}</ref>
 
=== Меморијална болница у Саланшу ===
Ред 93:
Домаћица болнице — госпођа Мери Милн ''(Mrs. Mary Milne)''.
;Период рада, намена и капацитет
Болница шкотских жена која је у Саланшу радила је од марта 1918. до јуна 1919. године, све време функционисал као санаторијум, углавном намењена рековалесцентима.<ref>Српске новине, бр. 22, 20. фебруар 1918, стр. 4, Српски санаторијум. Санаторијум за српске ђаке у Француској.</ref>
 
Болнице је првобитно имал 100 постеља, али је због све већих потреба њен смештајни капацитет је до престанка рада повећан на 150. постеља.
Ред 181:
 
У Врању је основана нова стална болница за 300 пацијената, али је почетком 1919. године она предата српским властима. Док је већина припадница Болнице по завршетку рата отишла својим кућама и наставила своје прератне животе, многе припаднице Болнице шкотских жена и „ветерани“ одлучили су да остану и пруже толико потребну медицинску помоћ у Србији:
* Др ''Kathleen McPhail'' отворила је болницу за болесну децу у Београду (и наставила са овим послом све док јој комунистичка власт то више није дозвољавала 1947.);
* Евелина Хаверфилд водила је болницу за сирочад у Србији све до њене трагичне смрти у марту 1920 .године;
* Док су неке чиниле онолоко колико су могле (често користећи властити новац), како би збринуле сиромашне војнике, избеглице или многобројну сирочади и удовице, јер им је очајнички била потребна помоћ.