Телесна температура — разлика између измена

Код хомеотермних животиња нормална температура на којој се организам одржава варира од врсте до врсте и у мањој мери од јединке до јединке. Код људи се сматра да нормална орална (усна) температура

износи ''37 °-{C}-'', али је на великом броју нормалних младих одраслих особа установљена просечна јутарња орална телесна температура од ''36,7 °-{C}-'', са [[стандардна девијација|стандардном девијацијом]] од ''0,2 °-{C}-''. Због тога се код већине (95%) младих одраслих особа може очекивати да се [[јутро|јутарња]] орална температура креће од ''36,3 °-{C}- – 37,1 °-{C}-'' (+,- ''1,95'' стандардна девијација).

[[Датотека:Regulacija telesne temperature.gif|400px|centerцентар]]

Guyton, A.C., & Hall, J.E. (2006) ''Textbook of Medical Physiology''. (11th ed). Philadelphia: Elsevier Saunders</ref>. Људи кроз еволутивни развој били су приморани да се адаптирају на велику разноврсност [[Клима|климе]], укључујући ту и топло-влажну и топло-суву, а и данас то чине. Користећи моћне, савремене, техничке системе и још моћније понашање и знање, човек је успео да преживи и у екстремним условима боравка у [[космос]]у, док је био изложен широком температурном опсегу: од -110°С (за време боравка на површини [[месец]]а) до +2.000°С (ваздуха око [[Spejs šatl|Спејс шатла]] у току његовог повратка на земљу кроз густе слојеве њене атмосфере). Високе температуре представљају озбиљно напрезање за људско тело, стављајући га у велику опасност од озледа па чак и смрти. За људе, прилагођавање различитим климатским условима укључује не само физиолошке механизмиме које је он стеко кроз еволутивни развој, већ и свесно развијене механизме културне адаптације боравка у животној средини <ref name=" humanbiology3rded">Harrison, G.A., Tanner, J.M., Pilbeam, D.R., & Baker, P.T. (1988) ''Human Biology: An introduction to human evolution, variation, growth, and adaptability''. (3rd ed). Oxford: Oxford University Press</ref><ref name=" Humanbiology&behaviour4thed">Weiss, M.L., & Mann, A.E. (1985) ''Human Biology and Behaviour: An anthropological perspective”. (4th ed). Boston: Little Brown</ref>.

Нормална телесна температура [[човек]]а се креће у распону од ''36,3&nbsp;°-{C}- – 37,1&nbsp;°-{C}-'' (+,- ''1,95'' [[стандардна девијација]]), стим што различити делови тела имају различиту температуру, која варира са температуром околине. Удови су углавном хладнији од осталих делова тела. Ректална (чмарна) температура представља унутрашњу температуру тела и најмање варира зависно од спољашње температуре. Нормално је орална (устна) температрура за ''0,5&nbsp;°-{C}-'' нижа од оне у завршном цреву, али на њу могу да утичу многи фактори, као што су уношење топлих и хладних напитака, [[žvaka|жвакање гуме]] и [[дисање]] на уста.

Нормална унутрашња [[температура]] код [[човек]]а подлеже правилним дневним флуктуацијама од ''0,5&nbsp;°-{C}- – 0,7&nbsp;°-{C}-''. Код људи који [[Spavanje|спавају]] [[ноћ]]у, а будни су по [[дан]]у (чак и када мирно леже у постељи), најнижа је око 6 часова [[јутро|ујутру]] а највиша увече. Температура је најнижа у току спавања, мало виша у будном стању када је човек миран, а повећава се са активношћу.

Код [[жена]] поред дневних осцилација, постоји и [[Менструација|месечни циклус]] промена телесне температуре који се карактерише порастом базалне температуре у време [[овулација|овулације]].

* ''Мале деце'', код које нормална температура може бити за око ''0,5&nbsp;°-{C}-'' виша од нормалних вредности утврђених за одрасле, због лаког одавања топлоте.

Телесна температура се незнатно повећава и приликом [[Емоционална лабилност|емоционих узбуђења]], вероватно због несвесног напињања [[Мишићно ткиво|мишића]]. Телесна температура је хронично повећана за око ''0,5&nbsp;°-{C}-'' када је интензитет [[Метаболизам|метаболизма]] повећан, као у [[Хипертиреоза|хипертиреози]], а снижена је када је интензитет метаболизма снижен, као у [[микседем]]у. Код неких здравих особа, температура је хронично изнад нормалног распона (констрикционална хипертермија).

[[Датотека:Ravnoteža toplote.JPG|centerцентар|450px]]

Супстанце и фактори који могу да утичу на степен ћелијског метаболизма утичу и на степен загрејаности организма. То су:

Топлота тела потиче од енергије која настаје у току [[ћелијско дисање|ћелијског дисања]] – или мноштва основних [[Хемијска реакција|хемијских реакција]] - при којима се хемијска енергија из хране претвара у енергетске молекуле [[Аденозин-трифосфат|АТП]] и топлоту, и непрестано доприноси загревању [[организам|организма]]. Зато сваки унос [[храна|хране]] повећава стварање [[топлота|топлоте]] својим специфичним динамичким дејством.

| '''Стварање топлоте у телу'''||

| '''Одавање телесне топлоте''' ||

* Радијацијом ([[зрачење]]м) или [[испаравање]]м (кондукцијом) ''(70% на 21&nbsp;°-{C}-)''

* [[Испаравање]]м [[зној]]а ''(27% на 21&nbsp;°-{C}-)''

* [[Дисање]]м ''(70% на 21&nbsp;°-{C}-)''

* [[мокраћа|Измокравањем]] и [[Столица|дефекацијом]] ''(1% на 21&nbsp;°-{C}-)''

[[Кожни систем|Кожа]], поткожно [[Ткиво (биологија)|ткиво]] са [[крвни суд|крвним судовима]] и наслаге [[масти]] у поткожном [[Ткиво (биологија)|ткиву]] су топлотни изолатори тела. [[Масти|Маст]] је посебно важна јер је њена спроводљивост за топлоту само трећина спроводљивости других ткива.

У простору у коме влада нормална собна температура, наго тело емитује радијацијом (зрачењем) око 60% укупно одате топлоте.

Одавање топлоте радијацијом (зрачењем) по својој суштини је одавање топлоте у облику [[инфрацрвена светлост|инфрацрвеног]] топлотног зрачења, које чини једна врста електромагнетских таласа.

Одвођење топлоте из тела струјањем ваздуха обично се назива »''одавање топлоте конвекцијом''«. Овим механизмом топлота се прво мора пренети на ваздух, а затим се конвекцијским струјањем одводи даље. Незнатно струјање, готово увек постоји у близини тела, јер ваздух који додирује [[кожни систем|кожу]] тежи да се са ње издигне чим се загреје. Зато потпуно голо тело, у умерено загрејаној просторији, без јачег струјања ваздуха губи око 12% сопствене топлоте, због одвођења у ваздух те због конвекцијског струјања ваздуха.

Кад вода испарава са површине тела са сваким грамом испарене воде ода се око 2,4 кЈ топлоте. Са површине коже и из плућа неприметно испари око 0,6 литара воде на дан. Овим процесом из тела се непрекидно ода око 50 до 60 кЈ топлоте на сат. Ово неосатно испаравање воде кроз кожу и плућа организам не може контролисати у циљу регулације температуре, јер настаје услед непрекидне дифузије молекула воде кроз кожу и кроз респирацијске површине без обзира на површину тела. Међутим регулацијом знојења одавање топлоте испаравањем може се регулисати.<br />''Испаравање као нужан механизам за расхлађивање при врло високим температурама''. Радијацијом и кондукцијом се топлота одаје из тела радијацијом и кондукцијом, докле год је температура виша од температуре околине. Али када је температура околине више виша од температуре коже тело не одаје топлоту радијацијом и кондукцијом него је прима. У таквим условима је испаравање је једини начин на који се тело може ослободити топлоте. Зато било који чинилац који спречава испаравање када је температура околине виша од температуре коже узрокује да температура тела расте.

! Маханизми које активира хладноћа !!

|

* Појачано лучења [[норадреналин]]а и [[адреналин]]а

! Маханизми које активира топлота !!

|