Крвни притисак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Mercury manometer.jpg|мини|десно|200п|Живин манометар]]
'''Артеријски крвни притисак''' ({{јез-лат|tensio arterialis}}) је [[сила]] којом циркулишућа [[крв]] делује на јединицу површине [[крвни суд|крвног суда]], а која настаје услед контракција срчане мускулатуре и последичног потискивања крви кроз [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларни систем]]. Са аспекта физике, висина крвног притиска (-{P}-) зависи од ударног волумена крви леве коморе [[срце|срца]] (-{Q}-) и периферног отпора у крвним судовима (-{R}-):<ref name="osnovni">{{Cite web|url=http://www.kardiologija.net/kardiologija/Da_li_znate/odgovori/osnovni_podaci.htm |title=Основни подаци о крвном притиску |accessdate=8. 2. 2008.|last=обезбеди слобода медија
<center> <math>P= Q </math>×<math> R</math> </center>
Ред 6:
При сваком избацивању крви из леве срчане коморе притисак расте, док исти полако опада у периоду између две контракције када се крв улива из преткомора у коморе и срце припрема за нову контракцију. Из тог разлога се одређују две вредности: ''горњи (систолни) '' и ''доњи (дијастолни) '' крвни притисак. Вредности добијене мерењем помоћу различитих инструмената се односе на притисак у крвним судовима на нивоу срца, јер он није исти у свим деловима тела услед хидростатског ефекта и бројних других чинилаца.
Стандардна јединица којом се изражава крвни притисак је милиметар живиног стуба (-{[[mmHg]]}-), мада се некад користе и друге јединице попут килопаскала (-{kPa}-), центиметра воденог стуба (-{cm H<sub>2</sub>O}-) итд.<ref name="r4">Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација“ Београд, 1999
== Мерење крвног притиска ==
Ред 23:
=== Остале методе ===
[[Датотека:Merenje krvnog pritiska.jpg|мини|десно|200п|Дигитални манометар]]
Једна од метода која се у последње време често користи је мерење притиска помоћу електричних (дигиталних) апарата. Они су прилично једноставни за употребу, али остављају већу могућност за грешку.
Апарат се ставља на ручни зглоб и сам удувава и издувава [[ваздух]] из манжетне. Резултати се потом приказују на екрану, а осим вредности крвног притиска добија се и вредност [[пулс]]а. Независна удружења за борбу против повишеног крвног притиска препоручују самомерење притиска електричним апаратима зато што коришћење ових уређаја не захтева претходну обуку.<ref name="Euroliga">{{Cite web|url=http://dableducational.org/pdfs/esh_recommendations.pdf| title=Препоруке за самомерење крвног притиска, Европска лига за хипертензију |accessdate=14. 10. 2015.|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref>
Палпаторна метода - ретко се користи, јер омогућава тачно одређивање само вредности систолног притиска.
== Вредности притиска ==
Ред 106:
== Литература ==
* Баљозовић, А., Баљозовић,Н., Јојкић,К., Хити, Р.,Здравствена нега 2.ЗУНС, Београд, 2003.
* Теодоровић, Ј. и сарадници: Интерне болести са негом 1. ЗУНС, Београд,1994.
| |||