Подгорица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Поправљене везе: Медун → Медун (тврђава) (2), Евроазијски Авари → Авари |
||
Ред 154:
[[Датотека:Ribnica tvrdjava u Podgorici.svg|мини|лево|200п|План остатака зидина [[Рибница (тврђава)|тврђаве Рибница]] (по цртежу А. Дерока).]]
Подгорица је раскрсница неколико историјски важних путева, близу ријека [[Зета (река)|Зете]], [[Морача|Мораче]], [[Цијевна|Цијевне]], [[Рибница (притока Мораче)|Рибнице]] и [[Ситница (притока Мораче)|Ситнице]], у долини [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и близу [[Јадранско море|Јадранског мора]], у плодној низији са пријатном климом. Најстарија људска насеља су из [[преисторија|праисторије]]; најстарији физички остаци су из касног [[камено доба|каменог доба]]. У [[илири|илирском]] периоду, подручје Зетско-бјелопавлићке низије су насељавала племена [[Лабеати]] и [[Доклеати]]. Лабеати су заузимали подручје од [[Скадар|Скадра]] до данашње Подгорице и сазидали су тврђаву [[Медун (тврђава)|Медун]] (Метеон). Доклеати су такође живјели у подручју ријеке Зете и захваљујући повољном географском и путном положају, економски су се брзо развијали. Њихово највеће насеље је била [[Доклеа]], град око 3 -{km}- сјеверозападно од данашње Подгорице.
[[Датотека:Sahat kula.jpg|мини|200п|Сахат-кула је међу ријетким грађевинама у Подгорици из времена прије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]]]
У [[антички Рим|римско]] доба на подручју данашње Подгорице постојала су три урбана центра: Алата, [[Бирзиминиум]] и Доклеа. Са падом Римског царства и доласком првих [[Словени|словенских]] и [[
Назив '''[[Подгорица (трг)|Подгорица]]''' употребљен је први пут [[1326]]. године у судском документу которске архиве.<ref name="Istorija">[https://web.archive.org/web/20100713082121/http://www.podgorica.me/Istorija/Istorija1.htm Историја Подгорице]</ref> Овај трг се налазио у [[Подлушка жупа|Подлушкој жупи]], али је име добио по сусједној [[Горска жупа|Горској жупи]] у близини које, односно, „испод“ које се налазио. Такође, припадао је и средњовјековној [[Горња Зета|Горњој Зети]]. Касније, у XIV вијеку, економски је ојачао: трговачке везе између [[Дубровник]]а и државе Немањића, добро развијене у то време, су ишле до [[Подгорица (трг)|трга Подгорице]], кроз [[Требиње]] и [[Никшић]]. Ово је убрзало развој трга и повећало војни значај. [[Османско царство|Турско]] освајање [[Подгорица (трг)|Подгорице]] 1474. године је прекинуло овај процват. [[Османско царство|Турци]] су саградили велику утврду у [[Подгорица (трг)|Подгорици]], која је од од трговачке постаје — постала главна база за одбрану и напад на околна немирна племена. Градско утврђење је издржало све нападе све до [[1878]]. године, када су га освојили [[Црногорци]]. У сагласности са одлуком [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]], Подгорица је припала Црној Гори, што је означило крај четворовековне турске владавине. Град се брзо развијао као трговачко сједиште. Године 1902. основана је фабрика дувана, прво значајније привредно предузеће, а двије године касније Зетска штедиониоца, која ће убрзо прерасти у Подгоричку банку.
Ред 345:
* Музеј града Подгорице чува богату баштину Подгорице. Основан је 1950. и подељен је у четири категорија: археолошку, етнографску, историјску и културно-историјску. У њему се налази предмети из илирског и римског периода.
* Цетар за археолошка истраживања је основан 1961. Његов задатак је да чува, класификује, обнавља и пприказује археолошка налазишта. У Подгорици се налази око 250 археолошких локалитета.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:448299-U-Podgorici-250-arheoloskih-nalazista У Подгорици 250 археолошких налазишта („Вечерње новости“, 10. август 2013)]</ref>
* Музеј Марка Миљанова у [[Медун (тврђава)|Медун]]у приказују живот Црногораца из 19. века. То је најзначајнији црногорски меморијални музеј те врсте.
* Природњачки музеј приказује примјерке црногорске флоре и фауне. Овај музеј нема своје место за излагање, упркос бројним предлозима и иницијативама да се сагради.
| |||