Слом Првог српског устанка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 19:
== Нове борбе и крај устанка ==
Почетком јула 1813. године кренуше три турске војске у напад на Србију, од [[Видин]]а, [[Ниш]]а и са [[Дрина|Дрине]]. Положај Срба био је тежак, без
Турци су напредовали доста брзо, нарочито са истока и запада. Спорије се кретала нишка војска. Карађорђе, изнурен болешћу, појављује се на два-три места као сенка. Обраћа се и Аустрији и нуди јој градове, али она није вољна да му притекне у помоћ. Аустрија је чак и волела да Срби пропадну како би се уверили да им савез са Русима није донео ништа добро. Турци без већих напора сломише отпор на [[Бој на Равњу|Равњу]] и Засавици и ударише на [[Шабац]]. У опсади Неготина гине [[хајдук Вељко|хајдук Вељко Петровић]]. У договору са руским агентом [[Недоб]]ом и митрополитом [[Митрополит београдски Леонтије|Леонтијем]], Карађорђе 21. септембра 1813. године напушта земљу и одлази у [[Земун]], а одатле у манастир [[Манастир Фенек|Фенек]]. За Карађорђем и остале знатније војводе, сем [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] напуштају Србију.
Дана 6. октобра 1813. године у [[Истанбул|Цариград]] стиже глас да је војска поново заузела [[Београд]], [[Шабац]] и [[Смедерево]]. Три дана по три пута пуцали су топови у Цариграду и на [[Босфор]]у у славу тог догађаја.
== Последице Првог српског устанка ==
| |||