Мрњавчевићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
ознака: враћање |
||
Ред 23:
Ова породица се први пут јавља у изворима од времена цара [[Цар Душан|Душана]] па до почетка 15. века. Међутим, под тим именом нису познати из тог времена, него из познијих извора, од времена дубровачког историчара [[Мавро Орбин|Мавра Орбина]] у чијем делу су први трагови забележене народне традиције. Мрњавчевићи су тако називани и у српској народној епској поезији, из које је њихово презиме ушло у савремену историографију.
Према Орбину, они воде порекло из далматинског залеђа. Њихов отац је био осиромашени властелин Мрњава или Мрња из [[Ливно|Ливна]], који се затим преселио ког Благаја на [[Неретва|Неретви]]. Одатле га је цар Душан позвао себи на двор. На ово име подсећа и Мрњан (-{Merganus}-), који се помиње у једној повељи из око 1280. године у [[Требиње|Требињу]] као казнац краљице Јелене. Да је њихово порекло везано за ове области сведочи и први помен Угљеше, који је 1346. био кратко време намесник цара Душана у Требињу
По Халкохондилу, једна од браће је био пехарник, а други коњушар на двору цара Стефана. Вукашин се тек марта 1350. године јавио први пут као жупан у [[Прилеп]]у. Од тада је почео нагли успон браће Мршавчевић, који је везан за македонске, јужне делове српске државе.
У народној епској поезији
== Историја ==
Ред 63:
### [[Оливера Мрњавчевић]], удата за [[Ђурађ I Балшић|Ђурађа I Балшића]].
### [[Милица Мрњавчевић]], удата за [[Страцимир Балшић|Страцимира Балшића]]
## [[Угљеша Мрњавчевић]]
## [[Јелена Мрњавчевић (Радоњина супруга)|Јелена]], удата за [[Никола Радоња|Николу Радоњу]].
| |||