Бранко Пешић — разлика између измена

Упоредо са изградњом ауто-пута, 1968. кренула је изградња нове трасе и измештање старе трасе железничке пруге, која је пролазила кроз [[Земун]]{{напомена|Стара железничка станица Земун налазила се преко пута хотела „Југославија”<ref name="Стара пруга">{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:479964-BG-price-Zemunska-zeleznica-tutnjala-kraj-reke-prvi-putnik-kralj-Milan|title=Beogradske priče: Zemunska železnica tutnjala kraj reke, prvi putnik kralj Milan|website=www.novosti.rs|date=26.02.2014}}</ref>}} и ометала даље ширење [[Нови Београд|Новог Београда]]. Како би се убрзала изградња ова два велика пројекта, организована је омладинска радна акција „Нови Београд 68” на којој је учествовало више од 5.000 омладинаца из читаве Југославије.{{sfn|Čukić|Kokotović|1981|p=266}} У току ове радне акције, 2. јуна 1968. у сали Радничког универзитета, на Новом Београду дошло је до сукоба између бригадира и студената, што је био повод за избијање [[Студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентских демонстрација]]. Сутрадан 3. јуна, када је колона студената-демонстраната, кренула из [[Студентски град (Нови Београд)|Студенског града]] према центру Београда, била је заустављена од стране [[Милиција СФРЈ|милиције]] код железничког подвожњака у близини [[Палата Србије|Палате федерације]]. Међу студенте тада је дошла група државно-партијских функционера, са циљем да их одврати од одласка у град и позове на преговоре. Поред Бранка, у овој групи налазили су се [[Вељко Влаховић]], [[Мирослав Печујлић]], [[Милош Минић]], [[Драги Стаменковић]], [[Стеван Дороњски]] и др. Након неуспелих преговора, дошло је до интервенције припадника милиције и студенти су претучени и растерани. Након тога, заједно са Влаховићем, Минићем и [[Ђурица Јојкић|Јојкићем]], Бранко је отишао у Студенстки град на поновне преговоре са студентима, али се због огорчености претучених студената, заједно са [[Никола Бугарчић|Николом Бугарчићем]], нашао се на мети критике побуњених студената.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:730053-Susret-bliske-vrste-kod-podvoznjaka|title=Susret bliske vrste kod podvožnjaka|website=www.novosti.rs|date=29.05.2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:736347-Branko-Pesic-na-meti-studenata|title=Branko Pešić na meti studenata|website=www.novosti.rs|date=03.07.2018}}</ref>{{sfn|Радоњић|Николић|2011|pp=201–202}}
 
Учешће омладине на изградњи ауто-пута и железничке пруге настављено је у наредне две године на ОРА „Нови Београд 69” и ОРА „Нови Београд 70” што је знатно убрзало радове па је нова железничка пруга, која се тунелом преко [[Бежанијска коса|Бежанијске косе]] спушта на Нови Београд и иде паралелно са ауто-путем свечано отворена 26. маја 1970. године. Пола година касније, 4. децембра 1970. свечано су пуштени у саобраћај ауто-пут кроз Београд и мост „Газела”, које су отворили Јосип Броз Тито и Бранко Пешић.<ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/12686/photo/29|title=Otvaranje auto-puta kroz Beograd|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> Истог дана отворен је [[Теразијски тунел]], заједно са подземним пешачким пролазима на углу Улице Моше Пијаде (данас Дечанска) и Нушићеве. Тунел и подземни пролази, знатно су допринели смањењу саобраћајних гужви у центру града, које је током 1960-их проузроковао све већи броја аутомобила. У циљу смањења гужви, изградња подземних пешачких пролаза отпочела је [[1967]]. када је на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] изграђен први подземни пролаз (између [[Игуманова палата|Игуманове палате]] и [[Хотел Москва|хотела „Москва”]]), а 1968. и други пролази (код хотела „Балкан” и [[Палата Албанија|Палате Албанија]]). Са стакленим улазима и покретним степеницама, као и продавницама, подземни пролази су тада били понос Београда и симбол његовог претварања у модерни велеград.{{sfn|Čukić|Kokotović|1981|p=268}}{{sfn|Ристановић|2009|pp=450}}{{sfn|Ристановић|2009|pp=455}}<ref>{{Cite web|url=http://www.zvucnamapabeograda.rs/action/details/54|title=Da li će podzemni prolaz izdržati tenkove|website=www.zvucnamapabeograda.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:524650-Metropola-se-rodila-tokom-noci|title=Metropola se rodila tokom noći|website=www.novosti.rs|date=18.12.2014}}</ref>
 
=== Изградња стамбених и пословних објеката ===