Мартовски погром 2004. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 524:
Годинама касније Тачи је оставио и своје утиске о мартовском погрому.
 
{{цитат|Две хиљаде четврте се десило оно што је најмање требало да се догоди на Косову, десило се нешто што је било срамно за Косово, догодило се спаљивање неколико црквацркава, неколико кућа. Ако мене лично питате, и тада, а и данас се осећам посрамљено због било кога ко је то учинио.|Хашим Тачи 2017.{{sfn|Ракочевић|16. 3. 2017.}}}}
 
У остале делове Србије су стизале драматичне и контрадикторне вести о догађајима на Косову и Метохији. Српска јавност и политичари нису одмах имали праву представу о обиму насиља. Фиксне телефонске везе су се налазиле у прекиду, мобилна телефонија је примала само долазне позиве, а у функцији су се налазиле једино црквене радио-мреже. Слике погрома су до Београда и других светских престоница путовале необично дуго. Албански и страни новинари, који су располагали бољом опремом, нису желели да ризикују свој живот и залазе по запаљеним српским селима, тако да су прве аутентичне слике са терена јужно од Косовске Митровице почеле да пристижу тек неколико дана касније. Државна телевизија је споро реаговала на догађаје и није била једина. Због наводног непрофесионалног извештавања и готово непримећивања онога што се дешавало прве ноћи на Косову и Метохији, убрзо је смењен директор и главни и одговорни уредник државне телевизије [[Александар Црквењаков]] и на његово место је постављен [[Александар Тијанић]]. За професионално извештавање надлежни за медије су похвалили [[РТВ БК]] и [[ТВ Пинк]].{{sfn|Стефановић|25. 3. 2004.}}