Tumori jajnika — разлика између измена

'''Tumori jajnika''' su benigne, maligne ili cistične forme različitih izraslina koje potiču od histološke građe jajnika i funkcije koju on ima u organizmu. U fiziološkim uslovima, tokom generativnog perioda žene, jajnik proizvede veliki broj folikula koji u stvari predstavljanju ciste malih dimenzija – funkcionalne ciste, koje tokom ovulacijskog perioda prskaju i oslobađaju jajnu ćeliju, uglavnom kada dostignu veličinu od 20-25 milimetara. Ove u suštini fiziološke formacije u janiku mogu iz bilo kojeg razloga, ako izostane prskanje folikula da nastavi svoj rast i dosegnedosegni više od 70 milimetara u promeruprečaniku, i dalje se razvijaju kaopatološkakao patološka promena.

Po učestalosti zavisno od zemlje do zemlje raktumori jajnika zauzimazauzimaju treće ili peto mesto po učestalosti.<ref>http://www.judzks.ba/Default.aspx?tabid=452</ref>

U ukupnoj smrtnosti žena od rakatumora [[Женски полни органи|reproduktivnih organa]] raktumor jajnika je na prvom je mestu. Iako se [[Рак грлића материце|raktumor grlića materice]] i [[raktumor tela materice]] pojavljuju češće od rakatumora jajnika, više žena umire od rakatumora jajnika. Razlozi za to su kasnije dijagnostifikovanje zbog nedostatka simptoma u ranim fazama bolesti i brže širenje malignih [[Ћелија|ćelija]] po telu, tešto se zbog togaprirode raktumorskog proces kod više od polovine žena tumor jajnika otkrije tek u uznapredovanoj fazi [[Болест|bolesti]].

S početka 21. veka sve više se etiopatogeneza rakatumora jajnika zasniva na „dualističkom“ modelu karcinogeneze, po kome serozni tumori potiču od epitelnih implantata (benignih ili malignih) sa jajovoda. Prema istraživanjima u molekularnoj biologiji, veliki broj tumora (75%) razvija se nezavisno od jajnika, preciznije u peritoneuma i jajovodu, a potom se šiiri u jajnik, tako da se u momentu postavljanja dijagnoze tumor uglavnom već u uznapredovao do stadijuma prisutnog na više mesta.