Википедија

Логор Јасеновац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
Проф. др Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“ каже:
 
{{citatцитат2|'''Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица.}}'''
<ref name="Политика">Гидеон Г., „Јасеновац-Аушвиц Балкана- Усташка империја окрутности“, Институт за Холокауст „Шем олам, америчка Фондација за пројекте едукације о Холокаусту и Академски колеџ Оно“, Израел</ref>
Логор је грађен од августа 1941. до фебруара [[1942]]. године. Већи део логора се налазио у месту [[Јасеновац]], око 100&nbsp;km југоисточно од [[Загреб]]а. Логори -{I}- и -{II}- били су у селима Брочици и Крапју, али су брзо расформирани због честих поплава. Затвореници су пребачени у логор Циглана (Јасеновац -{III}-), који је био највећи логор и укључивао је [[крематоријум]]. У [[Логор Доња Градина|Доњој Градини]] са друге стране [[Сава|реке Саве]] вршена су погубљења. Логор за децу био је у [[Сисак|Сиску]] и у [[логор Јастребарско|Јастребарском]], а женски логор у [[логор Стара Градишка|Старој Градишки]] југоисточно од Јасеновца, мада је жена и деце било и у Јасеновцу. У Јасеновцу је Независна Држава Хрватска извршила [[геноцид]] над Србима, Ромима и Јеврејима. У њему је страдао и одређен број [[Хрвати|Хрвата]] и [[Муслимани (народ)|Муслимана]]. То су били антифашисти, комунисти и симпатизери и помагачи Србима. Овај јединствени комплекс логора, уређен по узору на концентрационе логоре [[Трећи рајх|Трећег рајха]], службеног имена „Усташка обрана, Заповједништво сабирних логора Јасеновац“, био је под заповедништвом [[Усташка надзорна служба|Усташке надзорне службе]] (УНС) односно њеног Уреда -{III}- Усташке обране чија је функција била оснивање и организација те управа и осигурање логора.{{sfn|Lituchy|2006|p=39}} Уз централни логор -{III}- Циглана, поступно су током 1942. формирани и други делови логора: радна група Кожара — основана 1942. године у самом мјесту Јасеновац; [[логор Стара Градишка]] — други по величини логор, смјештен унутар објекта бивше казнионице; те логорске економије [[Млака (Јасеновац)|Млака]], [[Јабланац]], Гређани, Бистрица и Феричанци.
Ред 189:
Међу познатијим преживелима су [[Милан Басташић]], [[Влатко Мачек]], [[Фуад Миџић]], [[Никола Николић (револуционар)|Никола Николић]], [[Божидар Шварц]]...
===Reč Prof. dr Gideon Grajfa istoričara specijalizovana za Holokaust===
+
Profesor Grrajf je glavni istoričar u Institutu za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje o Holokaustu „Šem olam“ u Izraelu, glavni istoričar Udruženja za obrazovne projekte o Holokaustu u Majamiju, SAD, direktor Međunarodne ekspertske grupe GH7 protiv revizionizma u istoriji u svojoj knjizi „Јасеновац-Аушвиц Балкана- Усташка империја окрутности“:
+
=='''Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица''' ==
+
'''Nemački zločini (nacistički zločini)
+
{{citatцитат2|Nemci su pokušali da ne isprljaju ruke. Njihova filozofija ubijanja je bila: ubijmo ljude na veoma čist način. Šta to znači? Mi nikada nećemo držati žrtvu u svojim rukama. Nikada nećemo isprljati ruke njenom krvlju. Ubijaćemo na tehnički industrijski način... Ali takvo ubijanje nije bilo dovoljno „čisto“... Nemačke ubice su stajale veoma blizu svojih žrtava i nalazile su se oči u oči s ljudima koji su umirali od njihovih metaka. Štaviše, ponekad bi deo mozga eksplodirao i njegovi delovi bi isprljali uniformu nemačkog ubice. To se Nemcima nije činilo ugodnim. Zbog toga su, nakon što su ubili 1,6 miliona ljudi, unapredili sistem koji je rešio sve ove probleme. Novi sistem je radio kao fabrika s gasnim komorama u kojima nije bilo direktnog kontakta ubice sa žrtvama. Ubice nisu morale da gledaju kako žrtve umiru, osim ako to nisu želele. Komadi tela žrtava nisu padali na uniforme i sve u svemu bio je to veoma čist zločin.
+
'''Hrvatski zločini (ustaški zločini) '''
+
Hrvati ustaše su pokušavali da imitiraju zločine Nemaca, ali i da ih nadmaše. Učenik želi da bude bolji od svog učitelja. Oni su to radili na najbrutalnije moguće načine. Želele u sasvim nešto drugo. One su volele krv, volele da drže žrtvu, volele da je seku, da joj vade oči… To je za njih bila zabava. To je razlika u filozofiji ubijanja i to sam otkrio tek kada sam otpočeo svoje istraživanje. U knjizi opisujemo 57 ustaških metoda ubijanja i mučenja ljudi na osnovu analize dr Izraela Herškovica, profesora anatomije, forenzičara i konsultanta našeg ekspertskog tima, izvedene na osnovu mog istraživanja. Ove metode opisane su u potpoglavljima: direktni načini ubijanja (16 načina), mučenje koje u većini slučajeva dovodi di smrti (13 načina), posebni načini ubijanja u koje spadaju vađenje fetusa iz stomaka trudnih žena, silovanje i nabijanje na kolac, silovanje i odsecanje dojki, silovanje i stavljanje živih pacova u genitalije, silovanje i stavljanje opušaka u genitalije; posebni načini ubijanja dece koji obuhvataju razbijanje dečje lobanje udarcima o zid, udarcima maljem, nabijanje na bajonet i oslepljivanje gledanjem u sunce. Poslednje potpoglavlje opisuje metode ubijanja koje se postižu stavljanjem žrtava u uslove koji nesumnjivo uzrokuju teške bolesti i smrt (sedam načina). Hrvati su veoma uživali u ubijanju. Smrt je za njih bila važna, ne život. Oni su obožavali smrt. Obožavali ubijanje, torturu, obožavali da gledaju kako ljudi umiru. Za njih je to bila vrhunska zabava.}}
+
{{citatцитат2|'''Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица.}}'''▼
+
▲{{citat|'''Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица.}}'''
{{цитат2|On je proizvod strahovite brutalnosti, varvarizma, okrutnosti i primitivizma. Druga razlika između Jasenovca i Aušvica je što su u Aušvicu Nemci koristili deo žrtava kao robove u industriji smrti. U Jasenovcu rad je služio za ponižavanje, kažnjavanje i torturu. To nije bio pravi rad, dok je u Aušvicu postojao čitav niz fabrika, postojao je industrijski sektor pod nazivom Buna-Monovic.}}▼
+
▲ On je proizvod strahovite brutalnosti, varvarizma, okrutnosti i primitivizma. Druga razlika između Jasenovca i Aušvica je što su u Aušvicu Nemci koristili deo žrtava kao robove u industriji smrti. U Jasenovcu rad je služio za ponižavanje, kažnjavanje i torturu. To nije bio pravi rad, dok je u Aušvicu postojao čitav niz fabrika, postojao je industrijski sektor pod nazivom Buna-Monovic.
{{цитат2|'''Vrhunac ustaškog zločina predstavljaju koncentracioni logori smrti za decu kakvi su postojali u Sisku, Jastrebarskom i Jasenovcu. '''.}}▼
+
 
▲'''Vrhunac ustaškog zločina predstavljaju koncentracioni logori smrti za decu kakvi su postojali u Sisku, Jastrebarskom i Jasenovcu. '''.}}
<ref>[https[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:787334-Gideon-Grajf-Jasenovac-je-daleko-brutalniji-od-Ausvica]</ref> ▼
+
 
▲[https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:787334-Gideon-Grajf-Jasenovac-je-daleko-brutalniji-od-Ausvica]
+
<ref name="Политика">Гидеон Г., „Јасеновац-Аушвиц Балкана- Усташка империја окрутности“, Институт за Холокауст „Шем олам, америчка Фондација за пројекте едукације о Холокаусту и Академски колеџ Оно“, Израел</ref>
== Галерија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Логор_Јасеновац”