Бранко Пешић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 80:
 
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Holandska kraljica Julijana i Branko Pesic,Park prijateljstva, Novi Beograd, sep 1972.jpg|лево|мини|300п|Са холандском краљицом [[Јулијана од Холандије|Јулијаном]] у [[Парк пријатељства|Парку пријатељства]] 1972.]]
Велику пажњу Пешић је посветио културном развоју Београда па је у току његовог мандата покренут читав низ културних манифестација, од којих су најзначајнији — [[БИТЕФ|Београдски интернационални театарски фестивал]] (БИТЕФ), покренут [[1967]]. и [[FEST|Међународни филмски фестивал]] (ФЕСТ), покренут [[1971]]. године. На почетку његовог мандата, 20. октобра 1965. основан је [[Музеј савремене уметности]] на [[Ушће (Нови Београд)|Ушћу]], а 1973. завршена је градња [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] на [[Врачар (Београд)|Врачару]] и [[Историјски архив Београда|Историјског архива Београда]] на Новом Београду. Године 1970. пружио је велику помоћ новинарима „[[Борба (новине)|Борбе]]” приликом оснивања радија [[Студио Б]], који је постао главни градски радио. Као велики [[боем]], дружио се са уметницима — сликарима, глумцима, књижевницима. Године 1972. приликом прославе његовог 50. рођендана личности из јавног живота су му поклониле јединствену књигу са посветама, а међу потписницима су били — [[Десанка Максимовић]], [[Мира Ступица]], [[Душко Радовић]], [[Љуба Тадић]], [[Петар Лубарда]], [[Лазар Вујаклија]], [[Бета Вукановић]], [[Брана Црнчевић]], [[Милена Дравић]], [[Драган Николић]], [[Љубивоје Ршумовић]], [[Миодраг Петровић Чкаља]], [[Душан Петричић]] и др.<ref name="B92"/>{{sfn|Јевтић|2017|pp=143–175}}
 
О њему су кружиле многе „урбане легенде“, а према једној од њих на почетку градоначелничког мандата провозао је [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] улицама Београда и лично му показао шта све недостаје да би Београд постао [[метропола]] каква заслужује да буде главни град [[Југославија|Југославије]], након чега је добио његову подршку у реализацији капиталних пројеката.<ref name="Политика1" /><ref name="Политика2" /> У кабинету Бранка Пешића, своју политичку каријеру започео је [[1966]]. тада млади правник и партијски активиста [[Слободан Милошевић]]. Каснији председник [[Србија (1990-2006)|Србије]] и [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]], налазио се најпре 1966—1968. на дужности референта за информирсање, а након повратка из војске, био је 1969—1970. руководилац Службе за организацију информационог система града Београда. Из Скупштине града, на предлог пријатеља [[Иван Стамболић|Ивана Стамболића]], Милошевић је прешао у фирму „Техногас”, где је [[1973]]. постао генерални директор.{{sfn|Марковић|2015|pp=160–163}}{{sfn|Марковић|2015|pp=180–181}}