Бранко Пешић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 106:
=== Београд 2000. ===
Као председник Скупштине града Београда Пешић остварио је значајну сарадњу са Урбанистичким заводом Београда, а пре свега са групом врсних архитекти и урбаниста, међу којима су били [[Милутин Главички]], [[Бранислав Јовин]], [[Стојан Максимовић]], [[Јован Лала Мишковић]] и др. Они су били његов ослонац приликом доношења стручних одлука шта, где и како градити. Упркос великој политичкој моћи, никада самостално није доносио одлуке од капиталног значаја, већ се увек ослањао на предлоге стручњака. Охрабрен почетком изградње моста „Газела” и ауто-пута кроз Београд, Пешић је [[1967]]. иницирао израду [[Урбанистички план|Генералног урбанистичког плана]] „Београд 2000”, који је усвојен марта [[1972]]. и који се сматра представником златног доба урбанизма у [[Југославија|Југославији]].<ref>{{Cite web|url=https://urbel.com/generalni-urbanisticki-plan/|title=Генерални урбанистички план|website=urbel.com|date=n.d.}}</ref> Овим веома амбициозним планом предвиђено је измештање тадашњег железничког саобраћаја из савског амфитеатра и изградња новог [[Београдски железнички чвор|Београдског железничког чвора]], који је предвиђао изградњу нове [[Железничка станица Београд–центар|железничке станице „Прокоп”]] и [[Novi železnički most (Beograd)|новог железничког моста]]. Након уклањања пруге планирано је спуштање Београда на реке кроз пројекат „Београд на Сави”, који представља претечу пројекта ”[[Београд на води]]”. Према тада донетим плановима, предвиђано је да се изградња новог Београдског железничког чвора заврши за десет година, након чега би се почело са градњом [[Београдски метро|Београдског метроа]].{{sfn|Јевтић|2017|pp=12—13}}
Септембра 1972. основан је Сектор за метро и подземне радове којим је руководио архитекта Бранислав Јовин. У складу са Генералним урбанистичким планом (ГУП), који је превиђао формирање мреже градских центара у Београду — централне зоне (главног центра), секундарних градских центара, рејонских центара и центара месних заједница, за окоснице метро система биле су предвиђене на правцима — [[Батајница]]—[[Винча]] и [[Петлово брдо]]—[[Карабурма]], укупне дужине 50 километара. Поред решењеа питања саобраћаја и изградње метроа, ГУП „Београд 2000” предвиђао је решење инфраструктуре од које је зависио развој Београда — електросистем трафо-станица и далековода, систем модернизације водовода и изградње канализационе мреже и др.{{sfn|Јевтић|2017|pp=14—15}}
== Фотогалерија ==
| |||