Млетачко-турски рат (1714—1718) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 26:
 
После турског пораза у [[Опсада Беча (1683)|Другој опсади Беча]] 1683. године, образована је [[Света лига (1684)|Света лига]] 1684. године. У савез су ушле [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољска]], [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]], [[Млетачка република]], [[Свето римско царство]], а касније им се придружила и [[Руско царство|Русија]]. Поражена у [[Велики турски рат|Великом турском рату]], [[Османско царство|Турска]] је [[Карловачки мир|Карловачким миром]] приморана да се одрекне великог дела територије у корист [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. [[Млетачка република]] је овим миром добила [[Пелопонез|Мореју]], [[Книн]], [[Сињ]], [[Вргорац]] и [[Габела|Габелу]]. Турци су, након потписивања мира желели да поврате ове територије, нарочито Мореју. Ипак, мир је одржаван више од 12 година. У међувремену, Турска обнавља своју морнарицу, а европске силе, заузете [[Рат за шпанско наслеђе|Ратом за шпанско наслеђе]] и [[Велики северни рат|Нордијским ратом]] нису могле да Млетачкој републици притекну у помоћ.
Турци су своје проблеме са Русима решили у [[Руско-турски рат (1710—1711)|Руско-турском рату]] (1710—1711) и осигурани са те стране могли су да започну рат са Млецима. Као повод за започињање рата послужило је то што је Млетачка пружила уточиште црногорском епископу [[Данило I Петровић Његош (митрополит)|Данилу]] након неуспешног устанка против Турака.
 
== Турско освајање Мореје ==