Београд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 354:
=== Скорашња историја ===
[[Датотека:Kalemegdan 2.jpg|мини|200п|десно|[[Победник (споменик)|Победник]], симбол Београда]]
У време прерастања политичке кризе у [[СФРЈ]] у [[Распад Југославије|грађански рат]], [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], [[Српски покрет обнове|СПО-ом]] и [[Демократска странка (Србија)|ДС-ом]], против председника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и владајуће [[Социјалистичка партија Србије|СПС]].{{sfn|Логос|2019|p=76}} Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи.{{sfn|Логос|2019|p=76 у напомени 106. "Према Тањугу било је око 100.000 протестаната"}} Према одобрењу [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], увече на улице су изведени [[тенк]]ови [[ЈНА]] у циљу успостављања мира.{{sfn|Логос|2019|p=76 са напоменом 107. "Око 20:00, 9.1.1991. тенкови и оклопна борбена возила ЈНА размештени су у средишњим деловима Београда, испред зграде РТС-а, испред зграде Савезног секретаријата за народну одбрану и на Тргу Републике"}}
 
Када се [[Распад Југославије|распадала СФРЈ]] преостали чланови Савезног већа Скупштине [[СФРЈ]] (из Србије и Црне Горе) у Београду 27.4.1992. прогласили су [[Устав Савезне Републике Југославије]] ([[СРЈ]]), то јест њено стварање.{{sfn|Логос|2019|p=167}} Београд је био и прво седиште команде [[УНПРОФОР]]-а од марта 1992. до августа 1992. године, али због [[Санкције СР Југославији|санкција Савета безбедности УН]] за [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] команда УНПРОФОР-а напустила је њен главн град Београд у августу 1992. године.{{sfn|Логос|2019|p=143}} Као део кажњавања СРЈ, из Београда су отишли и амбасадори[[амбасадор]]и чланица [[ЕУ]].{{sfn|Логос|2019|p=163, 270}}
 
Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора у другој половини фебруара 1996. [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда, а на том месту је остао до краја септембра 1997. године.{{sfn|Логос|2019|p=274}}
 
У време [[Рат на Косову и Метохији|грађанског рата на Косову]], дошло је до [[Бомбардовање Београда (1999.)|НАТО бомбардовањебомбардовања 1999Београда]] и [[СРЈ]] од 24. проузроковаломарта до 10. јуна 1999. године, које је проузроковало значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња [[пословни центар „Ушће”|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], као[[Резиденција иу кинескаУжичкој 15|резиденција председника СРЈ]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на Дедињу, али и [[амбасада]] [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] на Новом Београду.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 |title=Град Београд — НАТО агресија |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=314-315, 318, 324-325}}
 
У време напада [[НАТО]]-а на [[СРЈ]], њен главни град Београд су посетили председник [[Руска Федерација|Руске Федерације]] [[Јевгениј Примаков|Јевгениј Максимович Примаков]] 31. марта 1999. године и [[Патријарх московски и све Русије|патријарх московски и све Русије Алексеј II]] 20. априла 1999.{{sfn|Логос|2019|p=320, 324-325}}
Након избора 24. септембра 2000. године, Београд је постао поприште [[Демонстрације 5. октобра 2000.|масовних демонстрација]] са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[Њујоркер]], 30. октобар 2000.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 |title=Град Београд — Историја (5. октобар 2000) |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
НаконПокушај избораСлободана Милошевића да одбаци пораз на изборима 24. септембра 2000. године, Београддовео је постао поприштедо [[Демонстрације 5. октобра 2000.|масовних демонстрација]] у Београду са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[Њујоркер]], 30. октобар 2000.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 |title=Град Београд — Историја (5. октобар 2000) |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=354-357}} У нереду је опљачкана и запаљена и [[Дом Народне скупштине Републике Србије|зграда Скупштине]] [[СРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=356}}
 
Председник [[Руска Федерација|Русије]] [[Владимир Владимирович Путин]] посетио је Београд први пут 16. и 17. јуна 2001.{{sfn|Логос|2019|p=361}}
 
Око 12:25, 12.3.2003. на улазу у зграду Владе Србије у Београду, зрнима из снајперске пушке убијен је председник владе [[Зоран Ђинђић]], а [[убиство]] су организовали припадници [[Земунски клан|Земунског клана]] и дела [[Јединица за специјалне операције|специјалне полиције Србије]] који је сарађивао са њима.{{sfn|Логос|2019|p=383}}
 
У септембру 2011. године у Београд је дошло око 100 делегација држава које чине [[Покрет несврстаних]] да обележе педесет година од Прве конференције несврстаних земаља.{{sfn|Логос|2019|p=397}}
 
== Демографија ==