Милоје Јовановић (трговац) — разлика између измена

У таквим условима јануара 1835. године подигнут је устанак 16 нишких пограничних села према Србији: [[Палиграце]], [[Врело (Ниш)|Врело]], [[Веле Поље]], [[Миљковац (Ниш)|Миљковац]], [[Горња Топоница (Ниш)|Горња]] и [[Доња Топоница (Ниш)|Доња Топоница]], [[Горња Трнава (Ниш)|Горња]] и [[Доња Трнава (Ниш)|Доња Трнава]], [[Горњи Матејевац|Горњи]] и [[Доњи Матејевац |Доњи Матејевац]], [[Церје (Ниш)|Церје]], [[Каменица (Ниш)|Каменица]], [[Кравље]], [[Дражевац (Алексинац)|Дражевац]], [[Горњи Крупац]] и [[Бели Брег]]. <ref name="Енциклопедија Ниша, Историја" /><br>

Буна није успела. До сукоба је дошло 16/28. јануара на Железнику код [[Миљковац (Ниш)|Миљковца]], где су устаници поражени. <br>

Буна од 16. јануара је обновљена 3. фебруара, када се подигао већи број села које је предводио Милоје Јовановић. До великог сукоба дошло је 7. марта 1835. године, када су и Срби и Турци имали велике губитке. Турци су три дана пљачкали нишка села па су се вратили у [[Ниш]], оставивши своју посаду у [[Каменица (Ниш)|Каменици]] и [[Горњи Матејевац|Горњем Матејвцу]]. На захтев кнез Милошевог изасланика, [[Аврам Петронијевић|Аврама Петронијевића]], састали су се устанички вођи, са Милоје Јовановићем на челу, и нишки Салих-паша. Турска власт је дала амнестију учесницима и нишки паша је пристао да забрани Турцима улазак у нишка села, а новоизбрани нахијски кнез Милоје би обављао све послове са турским властима у Нишу. <ref name="Енциклопедија Ниша, Историја" /><br>

Салих-паша није поштовао забрану уласка у нишка села, то ће учинити нови Осман Хаири-паша који је постављен, исте, 1835. године. Он је донео Уредбу којом је забранио улаз Турцима у нишка села, а све послове са турским властима требало је да обављају сеоски кметови, као и обавезе свих спахијских натуралних давања. Уредба се задржача до 1939. године и доласка новог турског заповедника Мустафе Сабри-паше. Нови паша, од 1940, године, завео је таксе и обавезе становништва у Нишу и околних села, а у настојању да се лично обогати увео је глобу и уцену. Због допуштања слободног уласка органа власти у села и куће, као и неограничене пљачке материјалних добара, отмице жена, и убистава, јавна безбедност у Нишу и селима сасвим је нестала. <ref name="Енциклопедија Ниша, Историја" /><br>

У пролеће је почела је [[Нишка буна]] против Турака и њиховог зулума. <br>

Устанак је отпочео сабором око 150 људи, које је сазвао Милоје Јовановић, код горњоматејавчког [[Манастир Св. Јована Крститеља код Доњег Матејевца|манастира св. Јована Крститеља]] „у Томину недељу“ 5. априла 1841. године. Сакупили су се сви организатори устанка, који су положили заклетву верности покрету. Заклетву је положило 30 организатора устанка из 15. нишких, једног алекиначког села(Дражевца) и два заплањска села и два градска насеља: Ниша и [[Власотинце|Власотинца]]. Милоје Јовановић је изабран да преговара са пашом о укидању зулума, који је позван да дође к њима, заједно са „мухасилом и два вилајестска кнеза“. Нишки паша је, међутим, послао неке друге људе, са захтевом да народ њима изјави шта жели. Ови пашини изасланици су утамничени. <ref name="Енциклопедија Ниша, Историја" /><br>

Милоје Јованић је 6. априла 1941. године подигао народ на устанак: нишавску, пиротску, лесковачку, прокупачку нахију, као и делове Бугарске. Устанак је трајао кратко , свега десетак дана. Борбе су вођене у пиротском и белопаланчком крају, [[Заплање|Заплању]], а такође у лесковачком, власотиначком, прокупачком и врањском крају. Било је преко 20 000 устаника, али много слабије наоружаних од Турака. Одлучујући сукоб се збио код [[Каменица (Ниш)|Камениице]] и [[Горњи Матејевац|Горњег Матејвца]], 12. априла 1841. године. У Горњем Матејвцу је око 150 устаника бранило кулу коју су Труци гађали топовима. Нишки паша је за потребе гушења буне довео и око 800 Арнаута „из Арнаутлука“. Милоје Јовановић се затворио у кулу са побуњеницима који нусу желели да се предају о долевао непрекидним нападима Турака. Пружен је јуначки отпор, али је пораз био неизбежан. Милоје Јовановић је погинуо или је извршио само убиство, како су тврдили његови саборци да не би пао Турцима жив у руке. Милојеву главу, са главама још 31. устаника, Мустафа паша је однео у Ниш и поставио на ћуприју, где су их турска и циганска деца тукла батинама и камењем, а Турци засецали ножевима. <ref name="Енциклопедија Ниша, Историја" /><br>

[[Нишка буна]] 1841. године била је највећи пкрет портив Турака после Првог српског устанка 1804. године. Њен вођа представља изузетну личност у историји борбе Нишлија за ослобођење од Турака. <ref name="Енциклопедија Ниша, Историја" />