|
| кантон = Зеничко-добојски кантон
| град = Зеница
| оснивање = као ''[[Бистуа Нова]]'' — [[Римско царство|римски]] муниципиј[[муниципијум]] <small>(2—4. вијек; прво име)</small><hr>као ''Зеница'' — [[Краљевина Босна|босанско]] насеље <small>(20. март 1436; друго име, од тада)</small>
| популација = {{decrease|Пад (25474 у односу на 1991)}} 70.553<ref name="p2013"/>
| попис = 2013
Град Зеница је географски смјештен у срцу [[Босна|Босне]]. Површина насељеног мјеста је 43,01 км<sup>2</sup>. Рељеф је долинско-котлински, а надморска висина 310—350 метара. Кроз сам град протичу ријеке [[ријека Босна|Босна]], [[Лашва (ријека)|Лашва]], [[Бабина ријека|Бабина]] и [[Кочева]]. Преовладава умјереноконтинентална клима. Град има 13 насеља.
Урбани дио данашњег града настао је у више фаза, укључујући неолитску, илирску, римски муниципијмуниципијум '''''[[Бистуа Нова]]''''' (2—4. вијек; старо име града) са ранохришћанском двоструком базиликом. Пронађени су трагови античког насеља, а заступљена је била и [[вила рустика]], терма, храм и др. Ново, садашње име града први пут се помиње [[20. март]]а [[1436]]. године. У Зеници је откопана црква из средњег вијека и фрањевачки самостан Св. Марије. Вријеме самосталности [[Босна у средњем вијеку|средњовјековне Босне]] непосредно је везано за Зеницу (Градјешина плоча и акт абдикације; [[бан Кулин|Кулиново]] вријеме; [[Врандук (Зеница)|Врандук]], сједиште [[Краљевина Босна|босанских краљева]]; Јањићи и хиже дида босанских крстјана{{\}}[[богумили|богумила]]; [[стећак|стећци]] итд.). За вријеме [[Османлије|османске]] владавине (1463—1878), Зеница је постала муслиманска касаба; на самом крају 17. вијека, Зеница је имала 2.000 становника, углавном муслимана; православци и католици се помињу поново од краја 18, а Јевреји у 19. вијеку. Зеница је у највећој мјери изграђена у аустроугарском и југословенском периоду. Број становника се повећавао нагло у 20. вијеку, а од [[Рат у БиХ|рата]] до 2013. град је изгубио четвртину популације. Општина Зеница је 2014. године постала [[Град Зеница]].
Град има девет националних споменика. Једно од обиљежја Зенице је фудбалски клуб [[НК Челик|Челик]], као и једна од највиших зграда на Балкану — Ламела. Неки најпознатији Зеничани су [[Семир Османагић]], [[Анабела Басало]], [[Данис Тановић]], [[Тарик Филиповић]], [[Амар Јашарспахић|Амар Јашарспахић Гиле]], [[Нихад Фетић Хакала]], [[Младен Крстајић]], [[Дејан Ловрен]], [[Мервана Југић-Салкић]] и [[Амел Тука]].<!--
== Историја ==
Урбани дио данашње Зенице формирао се кроз више одређених фаза које хронолошки обухватају вријеме неолитске заједнице, илирске градине, римског муниципијамуниципијума ''[[Бистуа Нова]]'' (изворно ''{{јез|la|Bistua Nuova}}''), најзначајнијег налаза (2—4. вијек) у којем је највише заступљена монументална ранохришћанска двострука [[базилика]], поред које је у [[Европа|Европи]] идентификована још само једна. У насељу града Зеница Билимишћу пронађени су трагови [[Антика|античког]] насеља;<ref name="academia.edu"/> у селима Града Зенице Путовићима и Тишини, гдје доминира [[вила рустика]], терма, храм као и низ других пратећих објеката.<ref name="gradZenica-istorija-zv">{{cite web|url=https://gradzenica.weebly.com/historija.html|title=Historija Zenice|format=zvanična veb-prezentacija Grada|work=[[Град Зеница|gradzenica.weebly.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721220054/https://gradzenica.weebly.com/historija.html|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref name="academia.edu">{{cite web|url=https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|title=Saobraćajne karakteristike grada Zenice|format=seminarski rad|last=Sarajlić|first=Dženita|work=academia.edu|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210015/https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref name="akta.ba">{{cite web|url=https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|title=Grad Zenica: Ime grada prvi put se spominje 20. marta 1436. godine|work=akta.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210254/https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref>
=== Праисторија ===
Римљани су ове крајеве освајали од конца 3. вијека п. н. е. [[Батонов устанак]] од 6. до 9. захватио је ове крајеве. Римљани су владали све до поткрај 4. вијека. Римска власт није уклонила насеља у илирским градинама.<ref name="Zenicaba-istorija"/>
Свој врхунац данашњи простор Зенице достиже у првих шест вијекова нове ере, кад се на подручју данашње Зенице налази, уз [[Бистуа Ветус]] (село Варвара у [[Рама|Рами]]) и [[Делминијум]] ([[Дувањско Поље]]), један од три најзначајнија [[муниципијмуниципијум]]а и средишта хришћанских бискупија у Босни: [[Бистуа Нова]] — сједиште [[Бистуенска бискупија|Бистуенске бискупије]],<ref name="enciklopedija"/> сједиште римског хришћанства на подручју Босне све до досељавања Словена.<ref name="Vego-Naselja">{{Cite book | first=Marko | last=Vego | title=Naselja bosanske srednjovjekovne države | page=12 | location=Sarajevo | publisher=Svjetlost | year=1957 | isbn= | url= https://books.google.com/books?id=yoPRAAAAMAAJ | ref=}}</ref> О важности Бистуе Нове свједочи и податак да је њен [[бискуп]] [[Андрија (бискуп Бистуе Нове)|Андрија]] (Андреас) судјеловао и био потписник [[Солинске синоде|солинских синода]] [[530]]. и [[533]]. године. Из античке Бистуе Нове споменици су антички надгробни споменици, остаци старохришћанске базилике и др.<ref name="enciklopedija">{{cite web|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=67139|title=Zenica|work=LZMK}}</ref> У насељима Одмут, Путовићи и Тишина археолози су нашли разне налазе; важношћу се истичу [[епиграф]]и, који су их навели да је Бистуа Нова била на подручју Зенице.<ref name="Zenicaba-istorija"/> Није искључено да је Бистуа Нова била на мјесту данашње Зенице.<ref name="Vego-Naselja"/>
Кроз Бистуу Нову водила је важна саобраћајница ка [[Салона|Салони]] (Солин), [[Аргентаријум]]у (Сребреница) и [[Сирмијум]]у (Сријемска Митровица).<ref name=svjosipzenica/>
У раздобљу средњег вијека, прецизније [[1370]]. године, помиње се насеље [[Клопче (Зеница)|Клопче]], као и [[породица]] тога имена; [[8. јануар]]а [[1404]]. године [[босански дид]] из [[Јањићи (Зеница)|Јањића]] шаље [[депеша|депешу]] дубровачком [[кнез]]у [[Влахо Соркочевић|Влахи Соркочевићу]]. У зеничком насељу [[Варошиште]] откопана је [[црква]] из средњег вијека и [[самостан|фрањевачки самостан]] [[Света Марија|Св. Марије]], коју је изградио кипар [[Иван Хрелић]], ученик [[Јурај Далматинац|Јураја Далматинца]].<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
Вријеме политичке самосталности средњовјековне Босне непосредно је везано за Зеницу, прије свега Градјешином плочом и актом [[абдикација|абдикације]], чиме је допуњено [[Кулин бан|Кулиново]] вријеме, али одређује и факте политичке моћи. Мала удаљеност утврђеног града [[Тврђава Врандук|Врандука]], сједиште босанских краљева, Јањића и [[хиже]] дида [[Богумили|босанских крстјана]] (у историографији називаних ''богумилима'', босанским јеретицима итд.), са стећцима у Пуховцу и Појскама, неколико писара и градитеља — поред осталог — чињенице су и докази посебног значаја овог краја у средњем вијеку. И именом ([[Бистуа Нова]], Билино поље, Брод), те Зеница од [[20. март]]а [[1436]]. године, овај град је везан за централни дио државе и ријеке Босне.<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
=== Османско доба ===
|
