Римљани су ове крајеве освајали од конца 3. вијека п. н. е. [[Батонов устанак]] од 6. до 9. захватио је ове крајеве. Римљани су владали све до поткрај 4. вијека. Римска власт није уклонила насеља у илирским градинама.<ref name="Zenicaba-istorija"/>
Свој врхунац данашњи простор Зенице достиже у првих шест вијекова нове ере, кад се на подручју данашње Зенице налази, уз [[Бистуа Ветус]] (село Варвара у [[Рама|Рами]]) и [[Делминијум]] ([[Дувањско Пољепоље]]), један од три најзначајнија [[муниципијум]]а и средишта хришћанских бискупија у Босни: [[Бистуа Нова]] — сједиште [[Бистуенска бискупија|Бистуенске бискупије]],<ref name="enciklopedija"/> сједиште римског хришћанства на подручју Босне све до досељавања Словена.<ref name="Vego-Naselja">{{Cite book | first=Marko | last=Vego | title=Naselja bosanske srednjovjekovne države | page=12 | location=Sarajevo | publisher=Svjetlost | year=1957 | isbn= | url= https://books.google.com/books?id=yoPRAAAAMAAJ | ref=}}</ref> О важности Бистуе Нове свједочи и податак да је њен [[бискуп]] [[Андрија (бискуп Бистуе Нове)|Андрија]] (Андреас) судјеловао и био потписник [[Солинске синоде|солинских синода]] [[530]]. и [[533]]. године. Из античке Бистуе Нове споменици су антички надгробни споменици, остаци старохришћанске базилике и др.<ref name="enciklopedija">{{cite web|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=67139|title=Zenica|work=LZMK}}</ref> У насељима Одмут, Путовићи и Тишина археолози су нашли разне налазе; важношћу се истичу [[епиграф]]и, који су их навели да је Бистуа Нова била на подручју Зенице.<ref name="Zenicaba-istorija"/> Није искључено да је Бистуа Нова била на мјесту данашње Зенице.<ref name="Vego-Naselja"/>
Кроз Бистуу Нову водила је важна саобраћајница ка [[Салона|Салони]] (Солин), [[Аргентаријум]]у (Сребреница) и [[Сирмијум]]у (Сријемска Митровица).<ref name=svjosipzenica/>
