За време КарлаШарла VII (1422—1461 г.) поново је ојачала краљевска власт, учвршћена низом важних реформи.
Државни сталежи сазвани 1439 г. дозволили су краљу једном заувек скупљање непосредног пореза, такозваног ''таја'', у висини од 1,2 милиона ливри ради издржавања стајаће војске. Увођење стајаће војске била је врло важна реформа. Војни систем у почетку се у Француској заснивао на феудалним трупама, а затим на најамничкој војсци. КарлоШарл V пренео је тежиште на најамничку војску. Али је и ово представљало низ незгода. То није била стајаћа војска, она се наималанајмила само у случају рата, а по свршетку рата распуштала. Видели смо како се та војска наплаћивала на рачун становништва.
КарлоШарл VII није потпуно напустио систем најамништва. У његово доба и даље је употребљавана најамничка војска, али је он углавном прешао на систем стајаће војске. Ова се делила на два дела. Један су чинили такозвани ''одреди краљевске команде'', размештени као гарнизони по градовима, на чији су се рачун и издржавали. Они су се делили на мање одреде — ''копља''. У сваком ''копљу'' било је коњичких снага и пешадије — стрелаца и копљоноша. У војску краљевске команде, нарочито у коњицу, радо су ишли ситни ритери којима нису били довољни приходи с њихових иситњених поседа, пошто се та служба добро плаћала. Други део војске чинили су ''слободни стрелци'' (francs archers), тако названи зато што су били ослобођени пореза. Они су попуњавани по принципу: један стрелац на 50 кућа. Слободни стрелци морали су се скупљати с времена на време ради војне обуке и представљали су сталну резерву одакле су се могле црпсти нове војне снаге. Затим, за време КарлаШарла VII нарочита се пажња почела поклањати артилерији; она је играла важну улогу при опсадним операцијама које су тада чиниле битни део ратних акција. Но, одлучна је промена извршена у артилерији тек доцније.
