|
'''Османско царство''' (или '''Османлијско царство'''; {{јез-осм|دولتِ عَليه عُثمانيه|Devlet-i Aliyye-i Osmâniyye}}, {{јез-тур|Osmanlı İmparatorluğu{{\}}Osmanlı Devleti}}; добило име по свом оснивачу, [[Осман I Гази|Осману -{I}-]]) било је [[царство]] које је постојало од [[1299]]. до [[1923]]. године (624 године).
На врхунцу моћи, обухватало је [[Анадолија|Анадолију]], [[Средњи исток]], део [[Северна Африка|северне Африке]] и [[југоисточна TURCI SU PICKЕ VELIKE вропа|југоисточну Европу]]. Царство су основали при
На врхунцу моћи, обухватало је [[Анадолија|Анадолију]], [[Средњи исток]], део [[Северна Африка|северне Африке]] и [[југоисточна TURCI SU PICKЕ VELIKE вропа|југоисточну Европу]]. Царство су основали припадници Огуз-Турака, предвођени Емиром [[Осман I Гази|Османом Газијем]], по којем је царство добило име, а владари су потекли из династије [[Османска династија|Османлија]]. У дипломатским круговима царство је често називано '''''Висока порта''''' или само '''''Порта''''', што је потекло од [[француски језик|француског]] превода [[османски турски језик|османске]] речи ''Баб-и-али'' ({{јез-тур|Bâb-i-âlî}}) што значи „висока капија“, према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је [[султан]] приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и '''''Турско царство''''', '''''Османска Турска''''' (или '''''Османлијска Турска''''') или само '''''Турска''''', али га не треба мешати са модерном и секуларном националном државом [[Турска|Турском]]. Порта је каснији назив за османску Владу у [[Цариград]]у.
Године [[1453]], Османско царство је [[Пад Цариграда (1453)|освојило]] [[Цариград]] ([[Константинопољ]]) и тиме привело крају постојање [[Византијско царство|Византијског царства]]. Град је постао османска престоница. Име града је промењено у [[Истанбул]] тек у време Републике [[1930]]. године. Од [[1517]]. па надаље, османски султан је био и ''исламски [[калиф|халиф]]'', а царство је од 1517. до [[1922]]. (или [[1924]]) било ''[[калифат|халифат]]'' — исламска држава. У [[16. век|16]]. и [[17. век]]у Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од 11.955.000 -{km}-<sup>2</sup>.
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], током кога су [[Тројна антанта|савезници]] освојили већину турских територија, османска елита је поставила темеље савременој [[Турска|Турској]] за време [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчке кампање у Турском рату за независност]].
== Историја ==
{{главни чланак|Историја Османског царства}}
=== Успон Османског царства ===
==== 13. и 14. век ====
Османско царство првобитно је било ''[[бејлик]]'' унутар [[Селџучко царство|Селџучког царства]] у [[13. век]]у. Године [[1299]], [[Осман I Гази|Осман I]] проглашава независност ''Османског принципата''. Осман је своје прве војне операције вршио против пропадајућег [[Византијско царство|Византијског царства]], и доживео велике војне успехе освајајући византинска села и градове у [[Анадолија|Анадолији]]. Наследио га је син [[Орхан Гази|Орхан]] који је државу назвао по свом оцу.
Османлије су свој успон ка моћи доживеле у овом периоду, искоришћавајући пропаст Византије на [[Балканско полуострво|Балкану]] од стране растуће [[Српско царство|Србије]] и грађанског рата који је у исто време задесио ромеје, да придобију територије на Балкану и постану регионална сила. За време Орхана у бејлику се ствара једна од првих стајаћих војски на целом свету и уводи систем [[Јањичари|јањичара]], што је без сумње допринело војним успесима у овом и каснијим периодима. На смрти Орхана [[1361]]. године царство је контролисало целу севернозападну Анадолију и мање поседе у [[Тракија|Тракији]].
[[Мурат I]] био је први Османлија који се прогласио за [[султан]]а. Допринео је знатно проширењу османске државе и, могло би се рећи, заменио улогу Византије као трансконтиненталну силу [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]]. Освојио је богати ромејски град [[Једрене|Адрианопољ]] и ту преместио центар државе. У овом периоду османски владари крећу себе да виде као легитимне наследнике [[Римско царство|Римског царства]], титулу коју је пре њих заузимала Византија. Мурат је искористио распадање Српског царства да утемељи власт на Балкану, освајајући територије сада суверених српских обласних господара. Иако је доживео велике успехе у овом похвату, он ће му бити и крај. Чувено је [[Косовска битка|погинуо на Косову]] [[1389]]. године, и једини је турски султан коме се то икад десило пре или после тога. Наследио га је син Бајазит.
{{Посебан чланак|Маричка битка|Косовска битка}}
| 