Зеница (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
викивезе |
|||
Ред 27:
Град Зеница је географски смјештен у срцу [[Босна|Босне]]. Површина насељеног мјеста је 43,01 км<sup>2</sup>. Рељеф је долинско-котлински, а надморска висина 310—350 метара. Кроз сам град протичу ријеке [[ријека Босна|Босна]], [[Лашва (ријека)|Лашва]], [[Бабина ријека|Бабина]] и [[Кочева]]. Преовладава умјереноконтинентална клима. Град има 13 насеља.
Урбани дио данашњег града настао је у више фаза, укључујући неолитску, илирску, римски муниципијум '''''[[Бистуа Нова]]''''' (2—4. вијек; старо име града) са ранохришћанском двоструком базиликом. Пронађени су трагови античког насеља, а заступљена је била и [[вила рустика]], терма, храм и др. Ново, садашње име града први пут се помиње [[20. март]]а [[1436]]. године. У Зеници је откопана црква из средњег вијека и фрањевачки самостан Св. Марије. Вријеме самосталности [[Босна у средњем вијеку|средњовјековне Босне]] непосредно је везано за Зеницу (
Град има девет националних споменика. Једно од обиљежја Зенице је фудбалски клуб [[НК Челик|Челик]], као и једна од највиших зграда на Балкану — Ламела. Неки најпознатији Зеничани су [[Семир Османагић]], [[Анабела Басало]], [[Данис Тановић]], [[Тарик Филиповић]], [[Амар Јашарспахић|Амар Јашарспахић Гиле]], [[Нихад Фетић Хакала]], [[Младен Крстајић]], [[Дејан Ловрен]], [[Мервана Југић-Салкић]] и [[Амел Тука]].<!--
Ред 281:
У раздобљу средњег вијека, прецизније [[1370]]. године, помиње се насеље [[Клопче (Зеница)|Клопче]], као и [[породица]] тога имена; [[8. јануар]]а [[1404]]. године [[босански дид]] из [[Јањићи (Зеница)|Јањића]] шаље [[wikt:депеша|депешу]] дубровачком [[кнез]]у [[Влахо Соркочевић|Влахи Соркочевићу]]. У зеничком насељу [[Варошиште]] откопана је [[црква]] из средњег вијека и [[самостан|фрањевачки самостан]] [[Света Марија|Св. Марије]], коју је изградио кипар [[Иван Хрелић]], ученик [[Јурај Далматинац|Јураја Далматинца]].<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
Вријеме политичке самосталности средњовјековне Босне непосредно је везано за Зеницу, прије свега
=== Османско доба ===
Ред 600:
* [[Папирна у Зеници|Градитељска цјелина некадашње Фабрике Папира (Папирне)]]
* [[Плоча великог судије Градеше]], власништво Музеја града Зенице (покретно добро),
* [[Сејменска џамија|Сејменска џамија (Зеница)]], мјесто и остаци градитељске цјелине,
* [[Стара џамија (Зеница)|Стара џамија са харемом у Ораховици]] (градитељска цјелина),
* [[Тврђава Врандук|Стари град Врандук]] (градитељска цјелина),
|