Савинац (Врачар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} {{Градска четврт | назив = Савинац | слика = Bělehrad, Bulevar Oslobođenja, alej.jpg | опис_слике = Булевар… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Градска четврт
| назив = Савинац
Линија 19 ⟶ 17:
== Локација ==
Савинац се налази у западном делу општине и протеже се од трга [[Славија]] до [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]]. Главне улице у насељу су [[Улица Светог Саве (Београд)|Светог Саве]], [[Улица Макензијева|Макензијева]] и [[Булевар ослобођења (Београд)|Булевар ослобођења]]. Првобитно се овај назив користио за део града на ком се данас налази [[Карађорђев парк]], али
== Историја ==
Околина Савинца готово се у потпуности преклапа са насељем [[Енглезовац]]. Градња насеља је започела [[1880]]. године, када је [[Шкотска|шкотски]] [[бизнисмен]] и [[Хришћанска назаренска заједница|назарен]] [[Франсис Макензи]] купио велики комад земље у близини (који је на крају постао познат као Енглезовац), раздвојио га на парцеле ради продаје и поклонио комад земље [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] за изградњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]]. ''[[Друштво за улепшавање Врачара]]'' предложило је београдском Градском већу да [[31. март|31. марта]] [[1894]]. године Енглезовац преименује у Савинац. Они су изјавили да је „срамота за српску престоницу да се цео округ зове Енглезовац“ и да је несхватљиво да се национална светиња (Храм Светог Саве) налази на страној имовини.
У ужем смислу, Савинац је само троугласти део између улица Светог Саве на истоку и Булевара ослобођења, који не припада Енглезовцу.<ref name="autogenerated1">{{ cite news | author = Dragan Perić | title = Bilbord "Mala Slavija" | trans-title = Billboard "Mala Slavija" | newspaper = Politika-Magazin, No. 1077 | page = 28 | language = Serbian | date = 20 May 2018 }}</ref>
Међутим,
Поред
Историјски гледано, Савинац је представљао географски крај Београда, супротно [[Калемегдан|Калемегдану]], део центра
▲Међутим, велики стамбени и парковски комплекс ново име Савинац постепено је одбачен из јавне употребе, а једини остатак тог имена била је кафана Савинац која је затворена почетком 2000-их. Крајем осамдесетих, многе књиге и чланци о „Старом Београду“ поново су постали популарни, па је поново изашао израз Енглезовац, у то време већини људи непознат, али не и Савинац. Међутим, баш као и Савинац, није добио популарну употребу, а већина Београђана и даље овај део града назива Врачар.
▲Поред Савинца, остали познати београдски кафани у суседству су Мала астрономија ("Мала астрономија"), основана 1890-их, и Орач (" Палац "), отворени 1948. Обоје су били постављени дуж Булевара ослобођења и срушени 1996. године, а Орач је пресељен у улицу Макензијева у насељу Чубура.<ref>{{Citation | last = | first = | author = Miloš Lazić| title = Legalizacija uspomena | newspaper = [[Politika]] | pages = | language = Serbian | date = 9 April 2017 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/378047/Legalizacija-uspomena}}</ref>
▲Историјски гледано, Савинац је представљао географски крај Београда, супротно [[Калемегдан|Калемегдану]], део центра Беофрада на линији Калемегдан - Трг Републике - Теразије - Београђанка - Славија - Савинац, где је трамвајска линија број 1, водила у првој половини [[20. век|20. века]].
== Референце ==
| |||