Павле Карађорђевић — разлика између измена

'''Павле Карађорђевић''' ([[Санкт Петербург]], 15/[[27. април]] [[1893]] — [[Париз]], [[14. септембар]] [[1976]]) је био члан династије [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] и кнез-намесник [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] после [[марсељски атентат|убиства]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] [[1934]]. до [[Војни пуч од 27. марта 1941.|27. марта 1941.]] године. Једини син кнеза [[Арсен Карађорђевић|Арсена Карађорђевића]], рођеног брата краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I]]. Велики познавалац сликарства и уметности уопште.

 

До атентата на краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом [[Олга Карађорђевић|Олгом]] имао је синове [[Александар (Павлов) Карађорђевић|Александра]] (1924—2016), [[Никола П. Карађорђевић|Николу]] (1928—1954) и кћер [[Јелисавета Карађорђевић|Јелисавету]] (1936). После [[марсељски атентат|атентата у Марсељу]] према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II]]. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији, док су намесници [[Иво Перовић]] и [[Раденко Станковић]] били само фигуре. У спољној политици проводио је политику отклона од [[Француска|Француске]], покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са [[Влатко Мачек|Влатком Мачеком]] било је стварање [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно [[Народна радикална странка|радикала]].