[[FileДатотека:Mavro Orbini il regno de gli slavi.jpg|thumbмини|Насловна страна|alt=Mavro Orbini il regno de gli slavi.jpg]]
'''СловенскоКраљевство царствоСловена, порекло Словена и ширењеразвој њиховењиховог доминацијецарства''' ({{lang-it|Origine de gli Slavi & progreflo dell Imperio loro di Mauro Orbini R}}, 1601.) — прва историјуисторија свих [[Словени|словенских народа]].<ref>[http://dlib.rsl.ru/viewer/01003341482 ''Мавро Орбини''. «Книга историография початия имене, славы, и разширения народа славянского»]</ref>
== Пролог ==
Књига католичког свештеника [[Мавро Орбин|МавараМавра ОрбиниОрбинија]] „Словенско„Краљевство царство”Словена”, којикоја је у ствари првипрва историјуисторија свих [[Словени|Словенскихсловенских народа]], може сасвим да освоји титулу највишенајсензационалније сензационалнокњиге књиге.века. Она је први пут била објављена у 1601. године у [[Италија|Италији]], и одмах је уследио низ скандала у вези са њом. Против књиге подигла је оружје традиционална историја, као и иза ње — [[католичка црква]]. Издање одмах је уписанаодмах уписано у индекс забрањених књига. Године 1722. по личном наређењу [[Петар Велики|Петра I]] део ове књиге је преведена на [[руски језик]].
Мавро Орбин биоОрбини је био [[Србин]] икатолик, имаобјављивањем историјукњиге имао је за циљ уздизање и буђења осећајосећаја заједништва међу [[Словени]]ма од [[Јадранско море|Јадрана]] до [[Северно море|Сјеверног мора]] и [[Волга|Волге]].<ref>видиВиди [[Руско-турски рат (1568—1570)]]</ref> Разлог за то су текући догађаји у животувреме зањеговог којеживота чији је био сведок – управавладавина првог руског цара [[Иван Грозни|Ивана Грозног]], стварање [[Руско царство|Руског царства]], убиство [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]] и висивешање [[Шејтаноглу]]а. Затим са, судбином [[Османско царство|Османског царства]] располаже [[Султанија Нурбану]] и [[Косем]], односно – [[Млечани]] и [[Грци]].
== Алегорија ==
Словенско царство се у трописуштини такође може разумети као „Османско царство“ у 16. веку, све до убиства Мехмед-паше Соколовића.
Стварање овог рада може се објаснити само у контексту доба [[Сплитска лука|сплитске луке]] и могућности трговања у [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]], чији је грађанин Мавро Орбини.
