Sekularizam — разлика између измена

60 бајтова додато ,  пре 6 месеци
нема резимеа измене
м (razne izmene)
Sekularizam povlači svoje intelektualne korene od grčkih i rimskih filozofa kao što su [[Epikur]] i [[Marko Aurelije]]; od prosvetiteljstva mislioci kao što su Džon Lok, [[Deni Didro]], [[Volter]], [[Baruh Spinoza]], [[Džejms Medison]], [[Tomas Džeferson]] i [[Tomas Pejn]]; i od novijih slobodnih mislilaca i ateista kao što su Robert G. Ingersol, [[Bertrand Rasel]] i [[Kristofer Hičens]]. Pomera fokus sa religije na druge "temporalne" i savremene stvari sa naglaskom na prirodu, razum, nauku i razvoj.<ref>Državni zakon o državi Michigan 253, 2017, str.324</ref>
 
Namene i argumenti u podršci sekularizmu variraju. <ref>{{cite book-lat|poslednjilast=Feldman | prvifirst = Noah | autorauthor = Noah Feldman | godinayear = 2005 | prevodtitle = Odvojen od Boga | lokacijalocation = Njujork | izdavačpublisher = [[Farrar, Straus i Girouk]] | stranicapage = 25.}}</ref> Zajedno, rani prvobitni sekularisti (Džeferson i Medison) i prvobitni evangelisti (Backus, Leland i drugi) čine uzrok u borbi za nepostojanje religije ali iz potpuno različitih razloga. U evropskom laicizmu, tvrdi se da je sekularizam pokret prema [[modernizacija|modernizaciji]] i udaljavanju od tradicionalnih religijskih vrednosti. Ova vrsta sekularizma, na društvenom ili filozofskom nivou, razvijala se uz održavanje crkve ili druge državne podrške religiji. U Sjedinjenim Državama, neki tvrde da je državni sekularizam služio u većoj meri da zaštiti veru i versku pripadnost od vladinog mešanja, dok je sekularizam na društvenom nivou manje prevladavajući. <ref>Iavuz, Hakan M. i John L. Esposio (2003) "Turski islam i sekularna država: pokret Gulen", Univerzitet u Sirakuzi</ref> Ali, tek u Prvom svetskom ratu, sekularizam antireligijskog tipa uskoro će nestati iz američkog glavnog interesovanja, zamenjen novim složenim idejama koje su se fokusirale na sekularizaciju države, a ne na sekularno društvo.
 
== Pregled ==
Džordž Džejkob Holiok je 1851. godine skovao izraz "sekularizam" <ref> name="Holyoake" >{{cite book-lat|last=Holyoake| first = G.J. |authorlink= George Holyoake |year=1896| title = English Secularism: A Confession of Belief | url = https://books.google.com/books?id=DCg0dcD2bBAC&printsec=frontcover |pages=[https://books.google.com/books?id=DCg0dcD2bBAC&pg=PT47&dq=%22Mr.+Holyoake%22%22will+lay+before+the+meeting+%5Bthen+proposed%5D+the+present+position+of+Secularism+in+the+provinces.%22%22(Reasoner,+Dec.+10,+1851,+p.+62.)%22%22This+was+the+first+time+the+word%22%22Secularism%22%22appeared+in+the+press%22 47−48] | publisher = Library of Alexandria |isbn=978-1-4655-1332-8|pages=}}</ref>
Alberico Gentili (1552—1608) je prvi razdvojio sekularizam iz kanonskog zakona i rimokatoličke teologije.
 
Termin "sekularizam" prvi put je koristio književnik Džordž Džejkob Holiok 1851. godine.<ref>naziv name = "Holioake"</ref> Iako je termin bio nov, opšti pojmovi na kojoj je zasnovan postojali su tokom čitave [[istorije]].
 
Džordž Džejkob Holiok je izumeo pojam sekularizma kako bi opisao svoje stavove o promovisanju društvenog poretka odvojenog od religije, bez aktivnog odbacivanja ili kritikovanja verskih učenja. Sam [[agnostik]], Holiok je tvrdio da "sekularizam nije argument protiv hrišćanstva, on je nezavisan od toga, ne dovodi u pitanje pretenzije hrišćanstva. Sekularno znanje očigledno je takvo znanje koje se zasniva u ovom životu, a koje se odnosi na ponašanje ovog života, na dobrobit ovog života i može biti testirano iskustvom ovog života. <ref>{{cite book-lat|last=Holyoake| first=G.J. | title = The Reasoner | publisher=Holyoake. | issue=v. 30 |year=1872| url=https://books.google.com/books?id=2cA7AQAAMAAJ&pg=PA100 | accessdate=4. 10. 2017. |pages=100}}</ref>
 
U Institutu za proučavanje sekularizma u društvu i kulturi razdvajaju savremeni sekularizam na dve vrste: tvrd i mekan sekularizam. Prema njima, "tvrdi sekularizam smatra religiozne propozicije epistemološki nelegitimnim, bez opravdanja niti osnove". Međutim, po mišljenju mekog sekularizma, "postizanje apsolutne istine je nemoguće i stoga bi skepticizam i tolerancija trebalo da budu princip i preovlađujuće vrednosti u raspravi o nauci i religiji." <ref>{{cite journal|url=http://www.trincoll.edu/NR/rdonlyres/9614BC42-9E4C-42BF-A7F4-0B5EE1009462/0/Kosmin_paper.pdf | title = Kosmin, Barry A. "Hard and soft secularists and hard and soft secularism: An intellectual and research challenge." | publisher = |date=| accessdate=24. 3. 2011. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090327023704/http://www.trincoll.edu/NR/rdonlyres/9614BC42-9E4C-42BF-A7F4-0B5EE1009462/0/Kosmin_paper.pdf | archivedate=27. 3. 2009. }}</ref>
 
== Istorija ==
Odstupanje od religijski vere i početak poverenja u razum i nauku označava početak sekularizacije obrazovanja i društva u istoriji. Prema Domenicu Marbaniangu, sekularizam se pojavio na zapadu uspostavljanjem razuma ispred vere, pošto je ljudski razum postepeno oslobođen od neospornog podređivanja vladavini religije i [[sujeverje|sujeverja]].
Harvey Cox objašnjava kako je prosvetiteljstvo pozdravilo prirodu kao "duboku stvarnost" koja je prevazišla korumpirane ljudske institucije, koje je stvorio čovek. Shodno tome, prava čoveka nisu se smatrala darom božanstva, već [[defakto]] dobrobitima prirode koje otkriva razum. <ref>Harvey Cox, ''The Secular City: Secularization and Urbanization in Theological Perspective''. {{page1|publisher=Princeton University Press|year=2013|id=}}, p.xxiii</ref>
 
== Državni sekularizam ==
U političkom smislu, sekularizam je pokret koji razdvaja religiju i vladu, a često se naziva odvajanje crkve i države. Ovo može da se odnosi na smanjenje veza između vlade i religije, zamenjujući zakone zasnovane na religijskim spisima (kao što su [[Halaha]], Dominionizam i [[Šerijat]]) sa građanskim zakonima, i sprečavanjem diskriminacije na osnovu veroispovesti. Što doprinosi povećanju zaštite prava verskih manjina. <ref>Feldman, Noah (2005). pp. 14. "[Legal secularists] claim that separating religion from the public, governmental sphere is necessary to ensure the full inclusion of all citizens."</ref>
 
Učenjaci, kao što je Žak Berlinerblau iz Programa za jevrejsku civilizaciju Škole spoljnih poslova na Džordžtaunskom unverzitetu, tvrde da razdvajanje religije i države predstavlja samo jednu moguću strategiju koju treba da sprovedu sekularne vlade. Ono što sve sekularne vlade dele, od demokratskih do autoritarnih, jeste zabrinutost vezana za odnos između religije i države. Svaka sekularna vlada poseduje svoje jedinstvene propise radi suočavanja sa ovom problematikom (odvajanje je jedna od onih mogućih politika; francuski modeli, u kojima država pažljivo nadgleda i reguliše religiju je druga). <ref>[[Jacques Berlinerblau|Berlinerblau, Jacques]], "How to be Secular," Houghton Mifflin Harcourt, p. xvi.</ref>
 
[[Radžit Sing]] prve polovine 19. veka uspešno je uspostavio sekularno pravilo u [[Pandžab]]u. Ovo sekularno pravilo poštovalo je pripadnike svih rasa i religija i omogućilo im da učestvuju bez diskriminacije u sudu. Gde su bili predstavnici Sika, Muslimana i Hindusa koji su bili u sudu. <ref>K.S. Duggal, ''Ranjit Singh: A Secular Sikh Sovereign''. {{page1|location=|publisher=Abhinav Publications|year=1989|year=|isbn=978-81-7017-244-4|pages=}}''</ref> Radžit Sing je takođe intenzivno finansirao obrazovanje, religiju i umetnost različitih religija i jezika. <ref>{{cite web-lat|last=Sheikh| first = Majid| title = Destruction of schools as Leitner saw them| url = http://dawn.com/2010/10/31/destruction-of-schools-as-leitner-saw-them/| work = Dawn| accessdate=4. 6. 2013.}}</ref>
 
Sekularizam se najčešće pojavljuje u [[Doba prosvetiteljstva]] u Evropi i igra glavnu ulogu u zapadnom društvu. Principi, ali ne nužno prakse, odvajanja religije i države u Sjedinjenim Državama i laicizam u Francuskoj u velikoj meri privlače sekularizam. Sekularne države su postojale i u islamskom svetu tokom srednjeg veku (vidi islam i sekularizam). <ref>Ira M. Lapidus (October 1975). "The Separation of State and Religion in the Development of Early Islamic Society", ''International Journal of Middle East Studies'' '''6''' (4). pp. 363-385.</ref>
 
Zbog uverenja o odvajanju religije i države, sekularisti uglavnom preferiraju da političari donose odluke sa sekularnim, a ne religijskim razlozima.<ref>Feldman Noah (2005).</ref> U ovom pogledu, političke odluke koje se odnose na teme poput [[abortus]]a, kontracepcije, embrionalne matične ćelije istraživanja, [[istopolni brak]], i [[seksualno obrazovanje]] su u velikoj meri fokusirane na američke sekularističke organizacije kao što je Centar za istraživanje. <ref>Washington Post, November 15, 2006 [https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/11/14/AR2006111401176.html "Think Tank Will Promote Thinking"]</ref>
 
Neki hrišćanski fundamentalisti (posebno u Sjedinjenim Američkim Državama) se suprotstavljaju sekularizmu, često tvrdeći da se "radikalna sekularistička" ideologija sve više danas prihvata i oni vide sekularizam kao pretnju "hršćanskim pravima" <ref>name="christianpost-jerrys-kids">{{cite web-lat|url=http://www.christianpost.com/article/20070519/27517_'Jerry's_Kids'_Urged_to_Challenge_'Radical_Secularism'.htm | archivedate=5. 3. 2008. | archiveurl=http://www.christianpost.com/article/20070519/27517_%27Jerry%27s_Kids%27_Urged_to_Challenge_%27Radical_Secularism%27.htm | title = 'Jerry's Kids' Urged to Challenge 'Radical Secularism'|last=Lewis|first=Bob|publisher = [[The Christian Post]]|date=19. 5. 2007.
}}</ref> i nacionalnoj bezbednosti. <ref> name="positiveatheism-foulwel">{{cite web-lat| url = http://www.positiveatheism.org/hist/quotes/foulwell.htm
| title = Jerry Falwell – Quotations – Seventh quotation|author = Rev Jerry Falwell
|date=15. 9. 2001.
# Jednakost svih ljudi.
# Svaka osoba bi trebalo da je slobodna da realizuje svoju posebnu izvrsnost.
# Prekidanje barijera slojeva i kaste. <ref>''The Idea of a Secular Society'', D. L. Munby, London. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1963|id=|pages=14–32}}</ref>
Moderna sociologija je od Maksa Vebera često bila preokupirana problemom autoriteta u sekularizovanim društvima i sa sekularizacijom kao sociološkim ili istorijskim procesom. <ref>''The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism'', Max Weber, London, Routledge Classics (2001). pp. 123-125.</ref>Učenjaci u dvadesetom veku, čiji su radovi doprineli razumevanju ovih pitanja, uključuju Carl L. Becker, Karl Löwith, Hans Blumenberg, M.H. Abrams, Peter L. Berger, Paul Bénichou and D.L. Munby, između ostalog.
 
Neka društva postaju sekularnija kao rezultat društvenih procesa, a ne kroz akcije posvećenog sekularnog pokreta; ovaj proces je poznat kao [[sekularizacija]].
 
Publikacija "Engleski sekularizam" Džordža Džejkoba Holioka iz 1896. godine opisuje sekularizam na sledeći način:
Sekularizam je kodeks ponašanja koji se odnosi na ovaj život, zasnovan na čisto ljudskim razmatranjima, i namenjen je uglavnom onima koji teologiju smatraju neodređenom ili neadekvatnom, nepouzdanom ili neverovatnom. Njeni osnovni principi su: (1) Poboljšanje ovog života materijalnim sredstvima. (2) Nauka je dostupna promisao čoveka. (3) Dobro je činiti dobro. Bilo da postoji drugo dobro ili ne, dobro sadašnjeg života je dobro, i dobro je tražiti to dobro. <ref>Holyoake, G.J. (1896). p. [https://books.google.com/books?id=DCg0dcD2bBAC&pg=PT37&dq=%22Secularism+is+a+code+of+duty+pertaining+to+this+life,+founded+on+considerations+purely+human,+and+intended+mainly+for+those+who+find+theology+indefinite+or+inadequate,+unreliable+or+unbelievable.+Its+essential+principles+are+three:%22 37].</ref>
 
Holiok je smatrao da sekularizam i sekularna etika ne bi trebalo da uopšte razmatraju religijska pitanja, jer su irelevantna, i stoga su se razlikovali od jakog ateizma. U tome se nije složio sa Charlesom Bradlaughom, a neslaganje je podelilo sekularistički pokret između onih koji su tvrdili da anti-religijski pokreti i aktivizam nisu bili neophodni i poželjni i oni koji su tvrdili da jesu.
 
== Američka interpretacija sekularizma ==
Utvrđeno je da je koncept sekularizma često pogrešno tumačen. <ref> name=uooavbjacq>{{cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/jacques-berlinerblau/secularism-is-not-atheism_b_1699588.html| last=Berlinerblau| first = Jacques| title = Secularism Is Not Atheism| journal = [[The Huffington Post]] |date=28. 7. 2012. | accessdate=27. 5. 2013.}}</ref> U julu 2012. Žak Berlinerblau, direktor Programa za jevrejsku civilizaciju na Univerzitetu Džordžtaun, napisao je članak pod naslovom "Sekularizam nije ateizam", u kojem kaže da je ,,sekularizam najiskrivljenije shvaćen izam u Američkom političkom rečniku. Komentatori na desnoj i levoj strani rutinski su to izjednačili sa staljinizmom, nacizmom i socijalizmom, među ostalim strašnim izmima. U SAD-u, kasnije se pojavila još jedna lažna jednačina, to je bila neosnovana povezanost sekularizma sa ateizmom. Versko pravo je profitabilno objavilo ovu zabludu 1970 godine.“
 
== Sekularizam u političkoj filozofiji kasnog 20. veka ==
 
== Organizacije ==
Grupe kao što su Nacionalno sekularno drustvo (Ujedinjeno kraljevstvo) i kampanju za sekularizam organizacije „Amerikanci ujedinjeni za odvojenost crkve i države“ često podržavaju humanisti. U 2005. godini, Nacionalno sekularno društvo održalo je ceremoniju dodele "Sekularista godine". Prva mesto bila je Maryam Namazie i Centralni savet bivših muslimana koji ima za cilj da prekine tabu koji dolazi sa odricanjem od islama i protivljenje otpadnim zakonima i političkom islamu.<ref> name="bbc-2007">{{cite news|publisher=BBC News
| title = Ignore Islam, 'ex-Muslims' urge | first = Dominic|last=Casciani
|date=21. 6. 2007. |url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/6224702.stm
{{reflist | 30em}}
 
== Dodatna literaturaLiteratura ==
{{refbegin | 40em}}
Sekularna etika
Holioake, G.J. (1898). "Poreklo i priroda sekularizma". London: Vatts & Co., reprint. {{page|year=|isbn=978-1-174-50035-0|pages=}}
Jacobi, Susan . "Freethinkers: istorija američkog sekularizma". Nev Iork. {{page1|location=|publisher=Metropolitan Books|year=2004|isbn=978-0-8050-7442-0|pages=}}
* {{Citecite book-lat| ref = harv | last = Nash | first = David |title=Sekularizam, umetnost i sloboda|location= London|publisher=Continuum International|year=1992|isbn=978-0-7185-1417-4|pages=}} (obrada objavljena od strane Continuum, 1994: {{ISBN|0-7185-2084-Ks}})
* {{Citecite book-lat| ref=harv| last = Roile | first = Edvard | authorlink = Edvard Roile|title=Victorian Infidels: The Origins of the British Secularist Movement, 1791-1866|location=Manchester: Manchester University Press||year=1974|isbn=978-0-7190-0557-2|pages=}}
* [[Edvard Roile|Roile, Edvard]] '' Radikali, sekularisti i republikanci: popularni freethought u Britaniji, 1866-1915 ''. Manchester. {{page1|location=|publisher=Manchester Universiti Press|year=1980|isbn=978-0-7190-0783-5|pages=}}
* {{Citecite book-lat| ref=harv|last=Asad|first=Talal|title= Formacije sekularnog: hrišćanstvo, islam, modernost |location=|publisher=Stanford Universiti Press|year=2003|isbn=978-0-8047-4768-4|pages=}}
* {{Citecite book-lat| ref = harv | last = Tailor | first = Charles |title= Sekularno doba |location= Cambridge|publisher=Belknap Press iz Harvard Universiti Pressa|year=2007|isbn=978-0-674-02676-6|pages=}}
Secular societi
'' Pogledajte i listu referenci u članku o [[sekularizaciji]] ''
* Benson, Iain . "Uzimajući u obzir sekularizam" u Farrovs-u, Douglas (ur.). '' Prepoznavanje religije u sekularnom društvu ''. McGill-Kueens Press. {{page|year=2004|isbn=978-0-7735-2812-3|pages=}}
* Berlinerblau, Jackues. "Kako biti sekularni: poziv na oružje za versku slobodu". {{page|year=2012|isbn=978-0-547-47334-5|pages=}}
* {{Citecite book-lat| ref=harv| last=Blancarte| first = Roberto| title = Religija, crkva i država u savremenom Meksiku | location = '' 'u' '' Randall, Laura (ed.). '' Promjena strukture Meksika| publisher = političke, socijalne i ekonomske perspektive ''. [Kolumbijski univerzitetski seminar]. 2. ed. M.E. Sharpe. Poglavlje 23, str. & Nbsp; 424-437|year=2006|isbn=978-0-7656-1405-6|pages=}}
* Cinar, Alev (2006). "Modernost, islam i sekularizam u Turskoj: tela, mesta i vreme". Univerzitet Minnesota Press. {{ISBN|0-8166-4411-Ks}}
* Cliteur, Paul '' Sekularni pregled: u odbrani moralnog i političkog sekularizma. ''. {{page|year=2010|isbn=978-1-4443-3521-7|pages=}}
* {{Citecite book-lat| ref=harv|last=Juergensmeier|first=Mark|title=Novi hladni rat: verski nacionalizam suočava se sa sekularnom državom|location=|publisher=Univerzitet Kalifornije Press|year=1994|isbn=978-0-520-08651-7|pages=}}
* Schmitt, Karl M. (1962). '' Katolička prilagodba sekularnoj državi: slučaj Meksika, 1867-1911. '' [Https://vvv.jstor.org/pss/25017032 '' Catholic Historical Reviev '']{{Mrtva veza|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Vol.48 (2), Jul, pp. 182-204.
* Urban, Greg (2008). "Cirkulacija sekularizma". [Http://vvv.springerlink.com/indek/1065718271K34R62.pdf]{{Mrtva veza|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} "Međunarodni časopis o politici, kulturi i društvu", Vol. 21, (1—4), decembar. pp. & nbsp; 17-37.
{{Refend}}
 
== Spoljašnje veze ==
{{светоназор|примери}}
{{Commonscat-inline-lat|Secularism}}
 
{{latinize|{{светоназор|примери}}}}
{{normativna kontrola-lat}}
 
{{DEFAULTSORT:Секуларизам}}
[[Категорија:Секуларизам| ]]
{{Commonscat|Secularism}}
[[Категорија:Секуларизам]]
[[Категорија:Идеологије]]
[[Категорија:Политика]]
Анониман корисник