Википедија

Кнежевина Србија у раном средњем веку — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 105:
==Први пад кнежевине==
[[Датотека:RizMap09.jpg|мини|Границе Бугарске уочи смрти цара Симеона I и након договора Петра I Бугарског и Ђорђа Сурсувула 927.године]]
Кнез Мутимир умро је 891. или 892. године<ref>Хроника српских владара, стр. 26.</ref> остављајући тројицу синова: [[Прибислав Мутимировић|Прибислава]], [[Бран Мутимировић|Брана]] и [[Стефан Мутимировић|Стефана]]. Завладао је Прибислав као најстарији брат, али је његова владавина потрајала свега годину дана након чега га је збацио брат од стрица Петар који се током Мутимирове владавине налазио у Хрватској. Прибислав и његова браћа побегли су у Хрватску. Петра је 895. или 896. године напао Бран, али није имао успеха. Петар га је заробио и ослепео. Две године касније Петра је напао Клонимир, син Мутимировог брата Стројимира. Клонимир је заузео [[Достиника|Достинику]] одакле је уздрмао Петров положај. Петар је на крају ипак изашао као победник, убио свог противника и следећих двадесет година владао у миру. У исто време грађански рат потреса и Бугарску. Бориса-Михаила је на престолу наследио син Владимир који није прихватио хришћанство. Због повратка државе у паганство, Борис се морао вратити из манастира, збацити свог сина и на престо поставити млађег [[Симеон I|Симеона]] (893-927). Са Симеоном је Петар Гојниковић склопио кумство<ref>Историја српског народа 1, стр. 156.</ref>. Симеон је ратовао против Византије којој је 897. године нанео велики [[Битка код Бугарофигона|пораз]] и присилио је на плаћање данка. Мир је потрајао до смрти цара [[Лав VI Мудри|Лава VI]] када је управо због одбијања новог цара да плаћа данак поново плануо рат. Петар се на обали Неретљана састао са стратегом Драча. О састанку је био обавештен кнез Захумља [[Михаило Вишевић]] који није био у добрим односима са Петром.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=55}} Обавестио је Симеона да Гојниковић преговара са Византинцима и Мађарима против Бугарске. Симеон, који је недавно однео велику победу над Византијом [[Битка код Анхијала (917)|код Анхијала]] (917), шаље војску у Србију на челу са [[Павле Брановић|Павлом Брановићем]] (сином Брана Мутимировића). Гојниковић је на превару заробљен на састанку на коме су му Бугари гарантовали безбедност и обећање потврдили заклетвом и склапањем кумства. УПреварени тамницисрпски јекнез [[Петар Гојниковић]] провеоживот остатакје животазавршио као заробљеник [[Бугари|Бугара]].

Павле Брановић је преузео власт у Србији (под врховном влашћу Симеона). Током своје трогодишње владавине (917-920)<ref>Хроника српских владара, стр. 27.</ref> морао се борити са претендентом на српски престо, својим братом од стрица [[Захарија Прибислављевић|Захаријем Прибислављевићем]], кога је успео да порази и да га преда Бугарима. Убрзо Павле Брановић прелази на страну Византије против Бугарског царства. Симеон на њега шаље војску на челу са Захаријом. Захарије је овога пута поразио Брановића и преузео престо. Брановић је прогнан из земље. Међутим, и Захарија убрзо прелази на страну Византије „сетивши се доброчинства ромејског цара“ (није познат разлог). Први напад Бугара је одбио, али се пред већом војском повукао у Хрватску. Симеон је предузео радикалније мере. На челу војске која је 924. године напала Србију налазио се [[Часлав Клонимировић|Часлав]], син Клонимира. Часлав је послужио као мамац. Постављен је на престо, а српски жупани позвани су да дају заклетву новом кнезу. Тамо су сви похватани и одведени у Бугарску, заједно са Чаславом. Порфирогенит, иначе савременик ових збивања, сведочи да је Србија сасвим опустела и да је у земљи остало само педесет људи.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=56}} Иако су ове процене без сумње претеране, оне сведоче о одјеку бугарског освајања Србије. Бугари су предузели [[Алогоботур|напад]] и на Хрватску, али су одбијенидоживели потпуни пораз 926. године, или почетком 927. године вероватно од спојене хрватско-српске војске.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}{{sfn|Логос|2019|p=30-37}}
 
У време [[Захарија Прибислављевић|Захаријиног]] бега у Хрватску око [[924]]. године, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводи да је [[Константин VII Порфирогенит]] писао да се у Хрватској "ширила" војска величине до 60 хиљада коњаника и до 100 хиљада пешака, али постоји могућност да је [[Превођење|превод]] био погрешан и да у [[Спис о народима|Де администрандо империо]] пише до 3.000 [[Коњица|коњаника]] и до 40.000 [[Пешадија|пешадинаца]].<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ}} ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]])</ref>{{sfn|Логос|2019|p=12-15. На хеленском реченица се може реконструисати као: «[ Ἰστέον ] ὅτι ἡ βαπτισμένη Χρωβατία ἐκβάλλει καβαλλαρικὸν ἕως τῶν ξ’ ᾷᾷ, πεζικὸν δὲ ἕως χιλιάδας ρ’ καὶ σαγήνας μέχρι τῶν π’ καὶ κονδούρας μέχρι τῶν ρ’ καὶ αἱ μὲν σαγῆναι ἔχουσιν ἀνὰ ἀνδρῶν μ’, αἱ δὲ κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν κ’, αἱ δὲ μικρότεραι κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν ι’. »Изгледа да исправљени превод на српски треба бити: „[Треба знати] да Крштеном Хрватском улива се и шири се коњице до 60 алагија [aлагиј је војна јединица која је имала од 50 до 400 војника, а овде се мисли на најмање провинцијске алагије који су имали по 50 коњаника], пешадије до 100 хиљада [хиљада је и војна јединица у Византији која је имала 400 до 1.000 људи, а овде се мисли на најмање, тзв. непотпуне, хиљаде са по 400 пешадинаца], и до 80 сагена и до 100 кондура.”}}
Постоји процена да је тада, пред крај владавине [[Захарија Прибислављевић|кнеза Захарија]] Србија имала [[војска|војску]] која је бројала око 27.000 мушкараца, а површину између 70.000 и 80.000 километара квадратних и око 500.000 становника.{{sfn|Логос|2019|p=13-15, 19-27, 38}}
 
Освајања су биле поштеђене српске приморске кнежевине које је од остатка Србије одвајао динарски планински масив. Неретљани су се поново осамосталили<ref>Историја српског народа 1, стр. 159.</ref>.
Линија 198 ⟶ 203:
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Curta|first=Florin|title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250|year=2006|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар|title=Историја Срба. 1, Допуна 4 ; Историја Срба. 5|url=https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location=Београд|publisher=АТЦ|isbn=978-86-85117-46-6}}
{{refend}}
 
=== Викизворник ===
{{Commonscat|Vlastimirović dynasty}}
* [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|''„-{De administrando Imperio}-“'' (''О управљању Царством'')]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]])
 
{{Српске земље у средњем веку}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кнежевина_Србија_у_раном_средњем_веку”