Бернард Монтгомери — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Нема описа измене
Ред 86:
Монтгомери је био веома комплексна особа. Иако је био далеко од савршенства, ипак је био велики и успешан генерал захваљујући напорном раду, одбијању да се покори мртвим обичајима и отвореном, чистом и сензитивном уму. Био је хуманиста који је успевао да међу својим потчињеним војницима и старешинама пробуди велику лојалност. Монтгомери је веровао да је у 20. веку најважније објаснити војницима зашто се боре и да наредбе и планови морају бити јасни. Због тога се чешће обраћао обичним војницима које је имао под својом командом него што је то чинио када су официри у питању. Његови људи наставили су да га страствено бране и после рата што је одлично запамтио британски историчар [[Ричард Холмс]] када се критички изражавао о Монтгомерију. Његова претерана опрезност, која је често критикована, потицала је од његовог поштовања према животу и жеље да не жртвује узалудно своје војнике на начин на који су то чинили генерали у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Монтгомери је сматрао да је једна од најважнијих улога војног команданта да мотивише своје људе за борбу.
 
С друге стране, у приватном животу је био веома тежак човек. Монтгомери се лоше разумео са својим вршњацима и највећи део времена провео је дружећи се са млађим официрима. Био је безосећајан, уображен и разметљив. Није било лако познавати га и није имао осећај лојалности у односу на штапске официре који су му били непосредно потчињени. Његов подцењивачкипотцењивачки и понекад увредљив став према другима често је подстицао лоша мишљења о његовој способности и личности. Могло би се рећи да су његови неуспеси уследили када је допустио да његова жеља за славом поквари његово пажљиво планирање што је утицало на његову уобичајену опрезност.
 
Често су Монтгомеријеве изјаве о биткама, као и о самом њиховом вођењу чиниле основ за контроверзе. Током читаве каријере, Монтгомеријева наређења била су јасна и комплетна, али је његова комуникација са официрима који су били изнад њега у ланцу командовања, била мутна и некомплетна. Током [[операција Оверлорд|битке за Нормандију]], навео је Ајзенахуера да поверује да он покушава да реализује пробој из мостобрана, док је у наређењима упућеним својим потчињенима ублажавао постављене циљеве. На пример, непосредно пред почетак [[Операција Гудвуд|Операције Гудвуд]], није навео [[Фалез (Калвадос)|Фалез]] као један од циљева, али о томе није обавестио СХАЕФ. Често је своје претпостављене доводио до лудила делом зато што није дозволио да конвенције умањују војну ефикасност, делом зато што је презирао ауторитет и зато што није био спреман да се затекне у ситуацији у којој није имао контролу, а делом и зато што је био веома тешка особа. Бадел-Смит му је једном рекао "''Можда је одлично служити под тобом, тешко служити уз тебе, али буди сигуран да је паклено служити изнад тебе!''". Често је имао проблема да јавно призна да његове операције нису ишле по плану, чак и онда када би у коначном исходу биле успешне ([[Операција Оверлорд|Нормандија]]) или неуспешне ([[Операција Маркет гарден|Операција Маркет Гарден]], за коју је тврдио да је 90 % био успешна).
Ред 94:
Одмах после Битке за избочину, Монтгомери је [[7. јануар]]а [[1945]]. године одржао конференцију за штампу на којој је заслуге за савезничку победу приписао себи умањујући улогу коју су у постизању победе имали амерички генерали, а нарочито [[Џорџ Смит Патон|Патон]]. Многи његови коментари су били непромишљени, као што је изјава да је због погоршања ситуације Ајзенхауер морао да му препусти команду над севером као и увредљива изјава на Патонов рачун по којој га је Монтгомери спасао пораза. На конференцији за штампу Монтгомери је изјавио да је сматрао да се противофанзива одлично одвија и није дао објашњење зашто је са закашњењем кренуо у противофанзиву тек [[3. јануар]]а. Према [[Винстон Черчил|Черчилу]], америчке јединице под Патоновом командом, које су напале немачки клин са југа, константно су напредовале, али веома споро и уз велике губитке док је Монтгомери покушао да избегне ову ситуацију. Немци су снимак конференције за штампу, пропраћен заједљивим коментарима емитовали преко радија што је додатно разбеснело Американце.
 
У допису који је упутио Ајзенхауеру, Монтгомери је предложио себе за команданта копнених снага и отворено је критиковао досадашње вођење рата. У тренутку када је америчко самопоуздање било уздрмано а живци напети, овакав потез је био крајње непромишљен. Ајзенхауер, којег је ваздушни маршал Тедер (још један од високих официра који није био у добрим односима са Монтомеријем) у потпуности подржао, био је на граници да разреши Монтгомерија дужности али су му [[Бадел Смит]] и Монтгомеријев начелник штаба генерал-мајор [[Фреди де Гинганд]] указали на то да био овакав потез имао лоше политичке последице и да би га било тешко оправдати. Де Гинганд је успео да објасни Монтгомерију тежину његових изјава (о чијим могућим последицама наводно није био уопште свестан) због чега је Монтгомери написао извињење упућено Ајзенхауеру. Након овог Монтгомеријевог поступка ситуација се смирила. Ајзенхауер ће касније написати у својим мемоарима: "''Не верујем да је Монтомери икада успео да схвати колико су неки амерички команданти били увређени његовим изјавама. Они су веровали да их је Монтгомери потценио — и није им требало много да узврате истим подцењивањемпотцењивањем и презиром''".
 
С друге стране, на истој конференцији за штампу Монтомери је исказао невероватно поштовање према обичним војницима, а нарочито према америчким војницима за које је рекао: