Википедија

Насељавање Срба на Балканско полуострво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
'''Насељавање Срба на Балканско полуострво''' и његов ток не можемо детаљно реконструисати. Основни писани извор је једно недовршено дело цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]] које је први пут штампано 1611. године под насловом [[Спис о народима|De administrando imperio]] (О управљању царством).{{sfn|Логос|2019|p=10}} То дело једино је сачувало опис [[Миграција|сеобе]] [[Срби|Срба]] на [[Балканско полуострво]] у првој половини [[7]]. [[век]]а.{{sfn|Логос|2017|p=32-35}}
'''Насељавање Срба на Балканско полуострво''' и његов ток не можемо детаљно реконструисати. Основни писани извор је дело цара Константина VII Порфирогенита De administrando imperio (О управљању царством). То дело први пут штампано 1611. године једино наводи сеобу Срба (Словена) на Балканско полуоство у 7. веку.<ref>Мавро Орбини: "Краљевство Словена", Београд 2016.</ref> Постојале су нејасноће да ли је Порфирогенит у делу писаном за свог наследника Романа II писао истину да су [[Срби]] дошли на Балканско полуострво у време владавине цара Ираклија (610-641), као и о њиховој прадомовини коју он назива [[Бела Србија|проблем њихове прапостојбине]], а коју описује на подручју данашње Чешке и источне Немачке. Из писања Порфирогенита и других писаних извора из Византије настала је претпоставка да је насељавање Срба отпочело након пропасти [[Опсада Цариграда (626)|опсаде Цариграда]] [[626]]. године, а да се окончало пре смрти византијског цара [[Ираклије|Ираклија]], [[11. фебруар]]а 641. године.<ref>Група аутора, ''„Историја српског народа“'' (књига 1), [[Београд]], [[1981]].</ref> ▼
 
▲'''Насељавање Срба на Балканско полуострво''' и његов ток не можемо детаљно реконструисати. Основни писани извор је дело цара Константина VII Порфирогенита De administrando imperio (О управљању царством). То дело први пут штампано 1611. године једино наводи сеобу Срба (Словена) на Балканско полуоство у 7. веку.<ref>Мавро Орбини: "Краљевство Словена", Београд 2016.</ref> Постојале су нејасноће да ли је [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] у делу писаном за свог наследника Романа II писао истину да су [[Срби]] дошли на Балканско полуострво у време владавине цара [[Ираклије|Ираклија]] (610-641), као и о њиховој прадомовини коју он назива [[Бела Србија|проблем њихове прапостојбине]], а коју описује на подручју данашње [[Чешка|Чешке]] и источне Немачке. Из писања Порфирогенита и других писаних извора из Византије и Франачке настала је претпоставка да је насељавање Срба отпочело након пропасти [[Опсада Цариграда (626)|опсаде Цариграда]] [[626]]. године, а да се окончало пре смрти византијског цара [[Ираклије|Ираклија]], [[11. фебруар]]а 641. године.<ref>Група аутора, ''„Историја српског народа“'' (књига 1), [[Београд]], [[1981]].</ref> {{sfn|Логос|2017|p=32-35}}
Међутим по Мавру Орбинију Срба је било и пре 7. века, а о наметнутој причи о сеоби у то време се не може ни говорити. Он помиње Сорабе (Србе) Словене који су по [[Плиније|Плинију]] потекли из предела око мочваре Меотид, и одакле су кренули у два правца. Један крак народа је отишао у велику област Сарматију (Пољску), да би стигли у Германију, у предео звани [[Лужица]]. Били су то [[Лужички Срби]], а они њихови сународници Сораби, који су се спустили ка југу Европе (данашњи Срби) дошли су у Панонију и горњу Мезију. То је било далеко пре 7. века јер су се ти Сораби (Срби) у Панонији, у 4. веку побунили против цара Константина.<ref>Мавро Орбини: "Краљевство Словена", Београд 2016. стр. 157.</ref>▼
 
▲Међутим поПо Мавру Орбинију Срба је било и пре 7. века, а о наметнутој причи о сеоби у то време се не може ни говорити. Он помиње Сорабе (Србе) Словене који су по [[Плиније|Плинију]] потекли из предела око мочваре Меотид, и одакле су кренули у два правца. Један крак народа је отишао у велику област Сарматију (Пољску), да би стигли у Германију, у предео звани [[Лужица]]. Били су то [[Лужички Срби]], а они њихови сународници Сораби, који су се спустили ка југу Европе (данашњи Срби) дошли су у Панонију и горњу Мезију. То је било далеко пре 7. века јер су се ти Сораби (Срби) у Панонији, у 4. веку побунили против цара Константина.<ref>Мавро Орбини: "Краљевство Словена", Београд 2016. стр. 157.</ref>
 
== Положаја Беле Србије ==
{{Главни чланак|Бела Србија}}
[[Датотека:White serbia white croatia02.png|мини|300п|[[Бела Србија]] и [[Бела Хрватска]] у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника]]▼
''Бојка'' или ''Бела Србија'' је била област у [[Европа|Европи]] која је према наводима византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]) у спису ''„[[De administrando imperio|О управљању царством]]“'' ({{јез-лат|De administrando imperio}}) била прапостојбина [[Срби|Срба]] из које су они кренули на Балканско полуострво. Он у свом делу каже:''„Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и '''Бели''', насељених са оне стране Турске (мисли на Мађарску), у крају који се код њих назива '''Бојки''' (Βοίκι), где им је у суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска (југ данашње Пољске и Шлеска), она некрштена, која се назива и '''Бела'''. Тамо су дакле ови Срби од давнине настањени“.''{{sfn|Moravcsik|1967|p=152-153}}<ref name="ДАИ">Константин Порфирогенит, ''„О управљању царством“'' ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]])</ref>{{sfn|Ферјанчић|1959|p=46-47}} Само име ''Бојка'' и њен тачан положај нису потпуно разрјашњени. Према вероватнијој претпоставци она се налазила [[запад]]но од ''Беле Хрватске'' на простор [[север]]не [[Чешка|Чешке]] и [[Лужица|Лужице]] у источној Немачкој. Тако се могла граничити и са Франачком, како је описано у De administrando imperiо. По другом мишљењу, она је била [[Исток|источно]] од ''Беле Хрватске'' на простор источног [[Закарпатска област|Закарпатја]] односно на [[северозапад]]у данашње [[Украјина|Украјине]]. Друго мишљење је неуверљиво јер према Порфирогениту и Франци су суседи Беле Србије, а то није могуће ако је Бела Србија била источно од Беле Хрватске.
 
<gallery>
Датотека:Migration of serbs04 02.png|Сеоба Срба на Балкан у 7. веку, према мишљењу о положају [[Бела Србија|Беле Србије]] у Лужици и Полабљу
Датотека:Migration of serbs03 02.png|Сеоба Срба на Балкан у 7. веку, према мишљењу о положају [[Бела Србија|Беле Србије]] у данашњој западној Украјини
Датотека:Migration of Serbs1.png|Мишљење о положају Беле Србије на подручју данашње Пољске и области на Балкану које су населили Срби▼
Датотека:Dolazak_Srba_na_Balkan.png|Досељавање Срба на Балкан према Др. Ђорђу Јанковићу.
▲Датотека:Migration of Serbs1.png|Мишљење о положају [[Бела Србија|Беле Србије]] на подручју данашње Пољске и области на Балкану које су населили Срби
▲[[Датотека:White serbia white croatia02.png|мини|300п200п|Претпоставка о [[Бела Србија|Белој Србији]] и [[Бела Хрватска|Белој хрватској]] у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника]].
</gallery>
 
Линија 18 ⟶ 20:
 
== Време доласка Срба на Балканско полуострво ==
Даља истраживања извора и њихово поређење довели су до даљег прецизирања времена и околности у којима се сеоба Срба на Балканско полуострво догодила. Значајан напредак остварен је када је направљена претпоставка да се сеоба Срба са подручја Беле Србије на Балкан догодила од 629. до 632.{{sfn|Живковић|2002|p=198}} На основу података и легенди који су сачувани код Порфирогенита, у Франачким Аналима и другим изворима, може се закључити да су Срби и Хрвати са подручја некадашње Источне Немачке, Пољске и севера Чешке стигли на Балканско полуострво током владавине цара Ираклија (610—641), а вероватно око 631.{{sfn|Логос|2017|p=34-35}}
 
== Правац сеобе Срба на Балканско полуострво ==
Линија 25 ⟶ 27:
== Српске области на Балкану ==
{{Главни чланак|Српске земље у раном средњем веку}}
Према [[Константин VII Порфирогенит|Константину Порфирогениту]] у приморју Срби су населили простор од [[Цетина|Цетине]] до [[Бојана (река)|Бојане]], а из описа насеља, догађаја и имена словенских племена у доњем Подунављу изгледавидљиво је да је [[север]]а граница насељавања Срба била на [[Сава|Сави]], иа на западу вероватно на [[ДунавУна|ДунавуУни]].{{sfn|Логос|2019|p=38-41}} Као граничне жупе у [[Хрватска|Хрватској]] према [[Срби|Србима]] Порфирогенит набраја:
* Имоту,
* Цетину,
Линија 31 ⟶ 33:
* Пливу.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=33}}
 
Најсевернија приморска област коју су населили Срби била је [[Неретљанска кнежевина]] од Цетине до [[Неретва|Неретве]] са [[Острво|острвима]] [[Hvar (ostrvo)|Хвар]], [[Брач]], [[Корчула (острво)|Корчула]] и [[Мљет]].{{sfn|Ферјанчић|1959|p=33-36}} Од Неретве до [[Дубровник]]а простирало се [[Захумље]], док се од Дубровника до [[Бока Которска|Бока которске]] простирала [[Травунија]] са [[Конавли|Конављем]], док је [[Југ|најјужнија]] област насељена [[Срби]]ма [[Дукља]] од [[Котор]]а до Бојане. Границу приморских области према унутрашњости чинила је вододелница Дунава (односно [[Црно море|Црног мора]]) и [[Јадранско море|Јадранског мора]]. У унутрашњости се простирала област коју [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] назива [[Кнежевина Србија (област)|Србија]] која се простирала између долина [[врбасВрбас (ријека)|река Врбаса]] и [[Ибар|Ибра]] и у њеном саставу налази се [[Босна]].
 
 
Линија 55 ⟶ 57:
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=О времену доласка Неретљана на далматинска острва|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|year=1964|volume=8|issue=1|pages=145-152|url=https://books.google.com/books?id=M947AQAAIAAJ}}
* {{Cite book |ref=harv|last =Матвеевa|first =Г. Ф|last2 =Ненашевой| first2 =З. С|title =История южных и западных славян, I, 2-е издание|location=Москва |year=2001}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар|title=Историја Срба. 1, Допуна 4 ; Историја Срба. 5|url=https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location=Београд|publisher=АТЦ|isbn=978-86-85117-46-6}}
{{refend}}
 
==Спољашње везе==
* [https://www.youtube.com/watch?v=B6qO-Mnrkyc Византијски Илирикум - Насељавање Словена] на [[јутјуб]]у
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Насељавање_Срба_на_Балканско_полуострво”