Милан Кујунџић Абердар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
|||
Ред 22:
== Биографија ==
Рођен је у Београду као '''Јанићије''' али је своје име посрбио у Милан.<ref>[[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит. {{page1|publisher=|location=Београд|year=1989|isbn=978-86-19-01637-7|pages=422,}}</ref> Надимак Абердар је додао имену и презимену по својој првој збирци песама.<ref name=legat>[http://www.srpskilegat.rs/preminuo-je-filozof-pesnik-politicar-i-akademik-milan-kujundzic-aberdar/ Српски Легат / На данашњи дан: Преминуо је филозоф, песник, политичар и академик Милан Кујунџић Абердар]</ref> Реч "абердар" означава ватрено оружје којим је наговештава повољна вест. То је и име Карађорђевог топа из Првог српског устанка.
Родитељи су му били занатлија Јован Кујунџић „Ваљевац” (1813-1877) и Анастасија - Наста, ћерка председника суда Максима Ранковића (1790-1843) и Стане (1788-1878). Његова сестра [[Јелена Кујунџић|Јелена - Јела]] (1844-1908) била је удата за [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]].<ref>{{cite journal|last=Перић|first=Ђорђе|title = Популарне песме и тајна љубав Милана Кујунџића - Абердара|journal=Даница за 2015date=2014|pages=326}}</ref><ref>{{cite journal|last=Војиновић|first=Станиша|title = Сакупљачи народних умотворина: Максим Ранковић (1790-1843)|journal=Даница за 2015date=2014|pages=239–243}}</ref> Брат по оцу био је лекар и медицински писац [[Војислав Кујунџић]] (1872-1946).<ref>Милица Бујас: „Кујунџић, Војислав”, стране 418-419, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године</ref>
Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек [[Лицеј]]а у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. године прекинуо је студије и постао коњички десетар.<ref name=legat/> Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на [[Универзитет Оксфорд|Оксфорду]]. Пре него што је завршио студије, 1866. године министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.<ref name=legat/>
Био је професор философије на Великој школи, секретар [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] (од 1873. до 1882), председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] (од 1880. до 1885),<ref name=legat/> [[министар]] [[просвјета|просвете]] (1886-1887), посланик у [[Рим]]у, уредник [[Млада Србадија|Младе Србадије]] и песник.
Ред 32:
Као [[Списак министара просвете Србије|министар просвете и црквених дела]], издејствовао је 1886. године укидање двају српских православних епархија, [[Шабачко-ваљевска епархија|Шабачке]] и [[Тимочка епархија|Неготинске]], што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].{{sfn|Пузовић|1995|p=143-158}}
Када је [[5. април]]а [[1887]]. године краљ [[Милан Обреновић]] именовао првих 16 академика [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]], међу њима је био и Милан Кујунџић Абердар.
Учествовао је у српско-турским ратовима 1876-1878. и због тога унапређен у мајора, а касније и потпуковника. Од бројних одликовања која је добио, најзначајнија су: медаља обновиоца Српске краљевине, Таковски крст III степена, орден Белог орла III степена и Таковски крст IV степена са мачевима.<ref name=legat/>
| |||