[[Датотека:Myoglobin.png|мини|200п|Репрезентација [[3Д]] структуре [[миоглобин]]а. Ово је први протеин коме је решена [[Хемијска структура|стуктура]]]]
'''Протеини''' или '''беланчевине''' су природни полипептидиsaban saulic који су изграђени од великог броја [[аминокиселинских остатака]], који су поређани у линеарне ланце и спојени међусобно [[Протеинска структура#Пептидна веза|пептидним везама]] између [[угљеник]]овог атома и [[Амин (хемија)|амино групе]] две [[аминокиселина|аминокиселине]].<ref name="VoetBiochemistry3rd_1">{{VoetBiochemistry3rd |chapter=Chapter 7. Covalent structure of proteins and nucleic acids}}</ref> Секвенца амино киселина у протеину дефинисана је у [[ген]]има и садржана у [[генетички код|генетичком коду]]. [[Генетички код]] одређују 20 „основних“ амино киселина. Протеини могу да делују заједно да би тако лакше достигли одређене функције и зато се везују у стабилне комплексе. Као и сви биолошки макромолекули, као што [[полисахариди]] и [[аминокиселина|амино киселине]], и протеини улазе у састав живих организама и учествују у свим процесима међу [[Ћелија (биологија)|ћелијама]]. Многи протеини су [[ензим]]и који каталишу [[биохемијске реакције]] и значајни су за [[метаболизам]]. Други имају структурне или механичке функције као протеини у [[цитоскелет]]у, који формирају “кичму” која чини облик [[Ћелија (биологија)|ћелије]]. Значајни су у [[Ћелијска комуникација|ћелијском преносу сигнала]], [[Ћелијски адхезивни молекули|адхезији ћелија]], [[имунски систем|имунолошком систему]] и [[Животни циклус ћелије|ћелијском циклусу]]. Неопходни су у нашој [[исхрана|исхрани]], јер [[животиње]] не могу да синтетишу све амино киселине, и морају неке да узимају из [[храна|хране]]. Реч протеин потиче од [[Грчка|Грчке]] речи ''-{πρώτα}-'' што значи “ најважнији, први ”. Ове [[молекул]]е је први описао и именовао [[Џонс Берцелијус]] [[1838]]. Први протеин који је издвојен је [[инсулин]] од стране [[Фредерик Сангер|Фредерика Сангера]], који је добио [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за ово откриће [[1958]]. Међу првима су откривени и [[хемоглобин]] и миоглобин на основу [[кристалографија|кристалографје]] [[Рендгенски зраци|-{X}--зрачења]].<ref name="Sumner">{{cite journal|last=Sumner|first=JB|year=1926|title=The Isolation and Crystallization of the Enzyme Urease. Preliminary Paper |journal=J Biol Chem |volume=69 |url=http://www.jbc.org/content/69/2/435.full.pdf?ijkey=028d5e540dab50accbf86e01be08db51ef49008f|pages=435-41}}</ref><ref name="Muirhead">{{cite journal|vauthors=Muirhead H, Perutz M |year=1963|title=Structure of haemoglobin. A three-dimensional fourier synthesis of reduced human haemoglobin at 5.5 A resolution |journal=Nature |volume=199 |issue=4894 |pmid=14074546 |doi=10.1038/199633a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v199/n4894/abs/199633a0.html|pages=633-8}}</ref><ref name="Kendrew">{{cite journal|vauthors=Kendrew J, Bodo G, Dintzis H, Parrish R, Wyckoff H, Phillips D |year=1958|title=A three-dimensional model of the myoglobin molecule obtained by x-ray analysis |journal=Nature |volume=181 |issue=4610 |pages662-6 |pmid=13517261 |doi=10.1038/181662a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v181/n4610/abs/181662a0.html}}</ref>
