Стара Грчка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене TARIKJUNKIJANK9 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Друго значење|период у историји Античке Грчке|Класична Грчка}}
[[Датотека:Parthenon-Restoration-Nov-2005-a.jpg|мини|[[Партенон]], храм богиње Атине. Данас се сматра једном од икона Античке Грчке.|300п]]
{{Историја Грчке}}
'''[[Антика|Античка]] Грчка''' (често називана и као '''стара''' или '''древна Грчка''') је термин који се у широком контексту употребљава да би описао [[Цивилизација|цивилизацију]] која се развила над [[племе]]нима који су говорили [[грчки језик|грчким језиком]] током [[Стари век|старог века]]. Специфичније, термин Античка Грчка се односи на цивилизацију која је почела да се уздиже током [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]] и периодом који је уследио након пропасти [[Микенска Грчка|Микенске цивилизације]], и која се развила на подручју [[континент]]алне [[Грчка|Грчке]], [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Средоземно море|Медитерана]] и [[обала]]ма [[Црно море|Црног мора]] све до [[146. п. н. е.]] када је Грчка освојена од стране [[Римска република|Римске републике]]. Цивилизација Старих Грка се развила широм подручја [[Исток|источног]] Медитерана и данас се сматра углавном као најважнија цивилизација старог века. Историја Античке Грчке, хронолошки се дели на четири главна дела. Први је [[архајски период|архајска ера]] која је трајала отприлике од средине 8. века п. н. е. све до [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] Други је [[класична ера]], која је трајала од почетка 5. века п. н. е. и као традиционални датум завршавања тог периода се сматра смрт [[Александар Велики|Александра Великог]], [[323. п. н. е.]] Трећи је [[хеленистичка ера]] која је трајала од смрти Александра Македонског до освајања Грчке од стране [[Антички Рим|Рима]] 146. п. н. е. И четврти [[римска Грчка|период]] је онај који се углавном употребљава између Римског освајања Грчке и пропасти [[Римско царство|Римског царства]].
Након пропасти Микенске цивилизације у [[12. век п. н. е.|12]]. и [[11. век п. н.
Данас Античка Грчка се сматра колевком [[Западна цивилизација|Западне цивилизације]] и цивилизацијом са према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. Стари Грци се сматрају заслужним за открића у пољима [[Филозофија|филозофије]], [[књижевност|литературе]], [[Математика|математике]], [[физика|физике]], [[биологија|биологије]], [[астрономија|астрономије]], [[архитектура|архитектуре]], [[историја|историје]] као и за испостављање основних норми модерног друштва. Додатно Стари Грци су били заслужни за испостављање [[демократија|демократије]] и слободе говора. Утицај хеленске цивилизације је имао нарочит утицај у доба [[Ренесанса|Ренесансе]] и [[Просветитељство|Просветитељства]]. У модерно доба утицај хеленске цивилизације се изражава нарочито кроз културну струју [[Неокласицизам|Неокласицизма]] током [[18. век|18]]. и [[19. век]]а, а науке које се баве изучавањем Античке Грчке се зову [[Класичне науке]].
== Историја ==
|