Википедија

Википедија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 62.4.55.141 (разговор) на последњу измену корисника Vilena66
ознака: враћање
ажурирање, измене бота у међувремену су само поквариле чланак
Ред 1:
{{Инфокутија веб-сајт
| име = Википедија
| лого = [[Датотека:Wikipedia-v2-logo.svg|безоквираframeless|150п|alt=Бела сфера састављена из великих делова слагалице, са словима неколико алфабета приказаним на истим]]<br />[[Датотека:Wikipedia wordmark.svg|150п|Типографски логотип Википедије]]
| лого_опис = [[:en:Logo of Wikipedia|Лого Википедије]]; глобус са [[глиф]]овима неколико [[алфабет]]а за слово ''в'' од. звукове ''ви'', ''во'' или ''ва''
| снимак_екрана = [[Датотека:Wikipedia Main Page.png|безоквираframeless|ивицаborder|275п|alt=Главна страница Википедије на енглеском језику]]
| прикажи-сакриј = да
| опис = Главна страница [[Википедија на енглеском језику|Википедије на енглеском језику]]
Ред 10:
| комерцијалност = не
| рекламе = не
| тип = [[:en:Internet encyclopedia|интернетска енциклопедија]]
| индустрија = [[интернет]]
| регистрација = опционо<ref>Регистрација је неопходна за одређене радње као што је уређивање заштићених страница, прављење страница, постављање датотека и др.</ref>
| програмски_језик = -{[[Линукс|L]] [[ApačiApač (server)|A]] [[Мај Ес-Кју-ЕлMySQL|M]] [[PHP|P]]}- платформа<ref name="програмски_језик">{{cite web|url=http://rogchap.com/2011/09/06/top-40-website-programming-languages/|title=Top 40 Website Programming Languages|work=roadchap.com|last=Chapman|first=Roger|accessdate=22. 5. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140213222959/http://rogchap.com/2011/09/06/top-40-website-programming-languages/|archivedate=13. 2. 2014|url-status=dead}}</ref>
| језик = [[:m:List of Wikipedias|304]] језика
| доступност = широм [[свет]]а а&ensp;<small>(осим у [[Турска|Турској]])</small>
| број_корисника = {{plural:{{#expr:({{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|total}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mo}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ng}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|cho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kj}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mh}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ii}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|aa}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mus}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|hz}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kr}}) round -3}} |[[:en:List of Wikipedias#Grand total|≈{{formatnum: {{#expr:({{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|total}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mo}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ng}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|cho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kj}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mh}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ii}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|aa}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mus}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|hz}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kr}}) round -3}} }}]] активни корисник|[[:en:List of Wikipedias#Grand Total|≈{{formatnum: {{#expr:({{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|total}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mo}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ng}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|cho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kj}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mh}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ii}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|aa}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mus}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|hz}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kr}}) round -3}} }}]] активна корисника|[[:en:List of Wikipedias#Grand total|≈{{formatnum: {{#expr:({{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|total}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mo}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ng}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|cho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kj}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mh}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ho}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|ii}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|aa}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|mus}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|hz}}-{{NUMBEROF|ACTIVEUSERS|kr}}) round -3}} }}]] активних корисника}}<ref>Да би се уредник сматрао [[Посебно:АктивниКорисници|активним]], мора да направи једну или више измена у датом месецу.</ref> и {{plural:({{#expr:{{NUMBEROF|USERS|total}}-{{NUMBEROF|USERS|mo}}-{{NUMBEROF|USERS|ng}}-{{NUMBEROF|USERS|cho}}-{{NUMBEROF|USERS|kj}}-{{NUMBEROF|USERS|mh}}-{{NUMBEROF|USERS|ho}}-{{NUMBEROF|USERS|ii}}-{{NUMBEROF|USERS|aa}}-{{NUMBEROF|USERS|mus}}-{{NUMBEROF|USERS|hz}}-{{NUMBEROF|USERS|kr}}) round -5}}|[[:en:List of Wikipedias#Grand total|≈{{formatnum: {{#expr:({{NUMBEROF|USERS|total}}-{{NUMBEROF|USERS|mo}}-{{NUMBEROF|USERS|ng}}-{{NUMBEROF|USERS|cho}}-{{NUMBEROF|USERS|kj}}-{{NUMBEROF|USERS|mh}}-{{NUMBEROF|USERS|ho}}-{{NUMBEROF|USERS|ii}}-{{NUMBEROF|USERS|aa}}-{{NUMBEROF|USERS|mus}}-{{NUMBEROF|USERS|hz}}-{{NUMBEROF|USERS|kr}}) round -5}} }}]] регистровани уредник|[[:en:List of Wikipedias#Grand total|≈{{formatnum: {{#expr:({{NUMBEROF|USERS|total}}-{{NUMBEROF|USERS|mo}}-{{NUMBEROF|USERS|ng}}-{{NUMBEROF|USERS|cho}}-{{NUMBEROF|USERS|kj}}-{{NUMBEROF|USERS|mh}}-{{NUMBEROF|USERS|ho}}-{{NUMBEROF|USERS|ii}}-{{NUMBEROF|USERS|aa}}-{{NUMBEROF|USERS|mus}}-{{NUMBEROF|USERS|hz}}-{{NUMBEROF|USERS|kr}}) round -5}} }}]] регистрована уредника|[[:en:List of Wikipedias#Grand total|≈{{formatnum: {{#expr:({{NUMBEROF|USERS|total}}-{{NUMBEROF|USERS|mo}}-{{NUMBEROF|USERS|ng}}-{{NUMBEROF|USERS|cho}}-{{NUMBEROF|USERS|kj}}-{{NUMBEROF|USERS|mh}}-{{NUMBEROF|USERS|ho}}-{{NUMBEROF|USERS|ii}}-{{NUMBEROF|USERS|aa}}-{{NUMBEROF|USERS|mus}}-{{NUMBEROF|USERS|hz}}-{{NUMBEROF|USERS|kr}}) round -5}} }}]] регистрованих уредника}}
| лиценца_за_садржај = {{nobr|[[Krijejtiv komons licence|-{CC Attribution / Share-Alike}-]] 3.0}}<br /><small>Већина текста је такође лиценцирана и -{[[ГНУ-ова лиценца за слободну документацију|ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију]]}-; лиценцирање других медијалних садржаја варира од случаја до случаја</small>
| власник = [[Задужбина Викимедија]]
Ред 23:
| кључни_људи = [[Џими Вејлс]]
| датум_покретања = {{Start date and age|df=yes|2001|1|15}}
| алекса_ранг = {{пад|4}} 10 13&ensp;<small>(фебруармарт 20202019)</small><ref name="alexa">{{cite web|url=https://www.alexa.com/siteinfo/wikipedia.org |title=Wikipedia.com Site Info |publisher=Alexa Internet |date=311. 23. 2020 |accessdate=311. 23. 2020}}</ref></small>
| тренутни_статус = активан
| подружнице = [[Нупедија]] (-{Wikiwiki.com}-)
Ред 33:
Пројекат је почео [[15. јануар]]а [[2001]]. године као подршка [[Нупедија|Нупедији]], енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна [[Задужбина Викимедија]]. Википедија тренутно има више од {{formatnum:{{#expr:(trunc ({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|total}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|mo}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|ng}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|cho}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|kj}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|mh}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|ho}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|ii}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|aa}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|mus}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|hz}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|kr}})|R}}/100000))/10}}}} милиона чланака на 303 пројекта, од чега је више од {{formatnum:{{#expr:(trunc ({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|en}})|R}}/100000))/10}}}} милиона на верзији писаној [[Википедија на енглеском језику|енглеским језиком]] те преко {{#expr:(trunc ({{formatnum:{{БРОЈЧЛАНАКА}}|R}}/1000))}}.000 чланака на [[Википедија на српском језику|српском језику]]. Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређује свако ко има приступ интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка, она се сада налази међу 5&nbsp;најпосећенијих сајтова на свету.
 
Успех Википедије је покренуо и неколико других [[Википедија:Братски пројекти|сестринских пројеката]] ([[Википодаци]], [[Викиновости|Викивести]], [[Викикњиге]], [[Викиречник]], [[Викицитат]], [[Викиврсте]] и др.). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији. Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз [[Критика Википедије|критику]], а некада уз похвалу за слободно умножавање, честе измене, покривеност различитости... Сарадници се охрабрују да се придржавају политике „[[Википедија:Неутрална тачка гледишта|неутралне тачке гледишта]]”, под којом се подразумева писање без пристрасности, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Статус Википедије као референце за рад је ипак упитан јер њена отворена природа омогућава [[Википедија:Вандализам|вандализме]] те нетачности, недоследности и лош квалитет. Такође, критикују је због систематских грешака, давања предности консензусу уместо научном ауторитету, као и недостатка стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Међутим, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.
 
Википедија има [[:m:List of Wikipedias|304309]] језичкајезичких издања, од чега сује 294299 тренутно активнаактивних односно свакодневно се унапређују. Од тог броја, 1516 има преко 1.000.000 чланака. ''(подаци од јуламарта [[20192020]]. године)'' [[Википедија на себуано језику|Себуанско издање Википедије]] има преко {{formatnum:{{#expr:(trunc ({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|ceb}})|R}}/100000))/10}}}} милиона чланака, те је рангирано на другу позицију после [[Википедија на енглеском језику|енглеске Википедије]], док је на трећем месту [[Википедија на шведском језику|шведска Википедија]] са преко {{formatnum:{{#expr:(trunc ({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|sv}})|R}}/100000))/10}}}} милиона написаних чланака. Четврто и пето место заузимају [[Википедија на немачком језику|Википедија на немачком]] и [[Википедија на француском језику]] са преко {{formatnum:{{#expr:(trunc ({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|de}})|R}}/100000))/10}}}} односно преко {{formatnum:{{#expr:(trunc ({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|fr}})|R}}/100000))/10}}}} милиона чланака, редом.
 
[[Википедија на српском језику]] тренутно се са {{БРОЈЧЛАНАКА}} {{plural:{{БРОЈЧЛАНАКА}}|написаним чланком|написана чланка|написаних чланака}} налази на 1920. месту, а сваког месеца има око 500—1.500 статистички активних корисника. [[Википедија на персијскомкаталонском језику]] заузима 1819. место са око {{formatnum:{{#expr:({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|faca}})|R}}) round -3}}}} чланака. На 2021. месту налази се [[Википедија на каталонскомнорвешком језику]] са око {{formatnum:{{#expr:({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|cano}})|R}}) round -3}}}} написаних чланака.
 
== Историја ==
{{main|Историја Википедије}}
=== Претече ===
Замисао да се све знање света скупи на једном месту датира из античког доба. Може се видети у старој [[Библиотека|Библиотеци]] код [[Александрија|Александрије]], или код [[Pergam|Пергамона]]. Модерна идеја штампане енциклопедије се први пут појављује мало пре [[Дени Дидро]]а и енциклопедија [[18. век|осамнаестог века]].<ref>{{cite journal |lastlast1=Miloš |firstfirst1=Todorović |title=From Diderot’s Encyclopedia to Wales’s Wikipedia: a brief history of collecting and sharing knowledge |journal=KSIO |date=2018 |issue=1 |page=88-102 |url=https://www.academia.edu/38695410/From_Diderot_s_Encyclopedia_to_Wales_s_Wikipedia_a_brief_history_of_collecting_and_sharing_knowledge |accessdate=21. 6. 2019}}</ref>
 
Замисао да се при формирању енциклопедије користи аутоматизована машинерија се може пратити до [[Херберт Џорџ Велс|Херберта Џорџа Велса]] и његове књиге ''[[World Brain (1937 књига)|World Brain]]'' (1937) и [[Ваневар Буш|Ваневара Буша]] и његовог чланка ''[[As we may think (1945 књига)|As we may think]]'' (1945), у којем он износи визију [[Мемекс]]а (''-{Memex}-'') заснованог на [[микрофилм]]у. Важан допринос на овом путу је и пројекат [[Ксанаду]] (''Xanadu'') [[Теодор Холмс Нелсон|Теда Нелсона]] из [[1960]]. године као и идеје које је у свом говору [[1959]]. године изнео амерички физичар [[Ричард Фајнман]].
 
Идеја за енциклопедију која није само штампана је до појаве [[Интернет]]а била сматрана фантазијом. Међутим, тренутно постоје многе енциклопедије на мрежи, а Википедија је тренутно (вероватно) највећа од њих. Изумитељ и заговарач [[слободни софтвер|слободног софтвера]], [[Ричард Столман|Ричард Сталман]] (''Richard Stallman'') је [[1999]]. године изразио корисност „Слободне универзалне енциклопедије и ресурса знања” и његова организација „[[Задужбина за слободни софтвер|Задужбина за слободан софтвер]]” (''Free Software Foundation'') позива кориснике да посећују и доприносе Википедији.
 
=== Настанак ===
[[Датотека:Larry Sanger.jpg|мини|250п|[[Лари Сангер]], бивши главни уредник Нупедије, први је предложио Википедију и успоставио многа од њених фундаменталних правила]]
[[Датотека:Jimbo-wales---fosdem-2005 cropped.jpg|мини|250п|[[Џими Вејлс|Џими „Џимбо” Вејлс]], оснивач Нупедије и други оснивач Википедије]]
Википедија је настала као допунски пројекат за [[Нупедија|Нупедију]], слободну мрежну енциклопедију на енглеском језику, коју су писали експерти. Нупедија је основана 9. марта 2000. године као власништво Бомиса, интернет портала за претрагу и оглашавање. Главни људи Нупедије су били [[Џими Вејлс]], главни уредник Бомиса, и [[Лари Сангер]], главни уредник Нупедије и касније Википедије. Садржај Нупедије је у почетку био лиценциран под Нупедијином лиценцом за слободни садржај, али је прешла на ГНУ лиценцу за слободну документацију пре оснивања Википедије на наговор [[Ричард Столман|Ричарда Сталмана]].
 
Историја Википедија почела је [[2. јануар]]а [[2001]]. године у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]] у [[Калифорнија|Калифорнији]], у разговору између два стара пријатеља Ларија Сангера и програмера [[Бен Ковиц|Бена Ковица]]. Ковиц је током вечере објаснио Сангеру идеју [[вики]]ја, који је одмах схватио да би вики формат одлично пристајао енциклопедији. Сангер је потом наговорио шефа Нупедије да направи Вики од Нупедије, и прва верзија је била постављена уживо [[10. јануар]]а. Међутим, многи корисници Нупедије нису хтели да Нупедија буде Вики, па је тако [[15. јануар]]а на својој сопственој страници -{www.wikipedia.org}- настала „Википедија”. Од почетка јој расте популарност, делујући позитивно на стварање других пројеката од општег интереса. Од уредника се тражи да одржавају одређени ниво „неутралности” при сажимању истакнутих гледишта, без одређивања [[објективност]]и истине.
[[Датотека:Brojevi strana.png|мини|лево|Графички приказ броја чланака на Википедијама разних језика од 16. августа 2008.]]
Многи су брзо сазнали за Википедију и пројекат је растао изванредним темпом. Википедија је већ [[12. фебруар]]а 2001. годинеВикипедија је већ имала 1.000 чланака, а 7. септембра 2001. године 10.000 чланака. Од тада, Википедија на енглеском језику расте све брже и брже. Ускоро су јој се придружиле међународне Википедије на језицима попут [[Кинески језик|кинеског]], [[Немачки језик|немачког]], [[Француски језик|француског]], [[Италијански језик|италијанског]], [[Руски језик|руског]] итд.
 
У марту [[2006]]. године Википедија је имала преко 1.000.000 чланака, а у децембру [[2008]]. године преко 12 милиона чланака. Тренутно, број чланака на свим језичким издањима је већи од {{formatnum:{{#expr:(trunc ({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|total}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|mo}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|ng}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|cho}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|kj}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|mh}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|ho}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|ii}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|aa}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|mus}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|hz}}-{{NUMBEROF|ARTICLES|kr}})|R}}/100000))/10}}}}&nbsp;милиона.
 
== Главне карактеристике ==
Ред 71:
За разлику од традиционалних енциклопедија, Википедија користи отворени вики модел. Осим чланака који су често мета вандала, свако може да уређује анонимно или као регистровани корисник. Изузетак је једино Википедија не енглеском језику на којој анонимни корисници не могу да започињу нове чланке. Чланке не поседују њихови творци, нити било који други уредници или неки признати ауторитет. Садржај чланака код спорних тема се одређује консензусом.
 
Када се направе измене на чланку, оне не пролазе кроз провере од стране других уредника и оне одмах постају видљиве, без обзира да ли садрже неку грешку или су чисте бесмислице. Иако се ове грешке пре или касније пронађу, неколико википедија (нпр. немачка, руска и мађарска) користи систем „стабилних верзија” чланака, које омогућавају читаоцима чланке који су прошли кроз неки степен провере. Чланци који су често били мета вандала (нпр. чланак о [[Џорџ В. Буш|Џорџу Бушу]] на енглеској Википедији) су били годинама делимично или потпуно закључани тако да су их само уредници са администраторским правима могли уређивати. Од јуна 2010. године неке википедије су укинуле оваква строга ограничења, и уместо њих увели нови систем „измена у току”. За разлику од стабилних верзија, овај систем се примењује само на чланке који су честа мета вандала и ратова измена, а измене мора да потврди афирмисан уредник википедије пре њиховог објављивања.
 
Уредници, без обзира да ли су регистровани или не, могу да користе могућности које им пружа софтвер који покреће Википедију. „Историја” странице која је везана за сваки чланак бележи сваку претходну измену и уредника који ју је направио, мада се измене са клеветничким садржајем, правним претњама и кршењем ауторских права могу накнадно уклонити. Ова могућност олакшава поређење старих и нове верзије чланака, поништавање промена које неки уредник сматра непожељним или да се врати изгубљени садржај. „Странице за разговор” које су такође придодате сваком чланку се користе за координацију рада више корисника. Редовни корисници често одржавају своје спискове надгледања странице које су им интересантне, тако да могу да прате све скорашње измене на тим чланцима. Рачунарски програми који се називају [[робот на интернетубот|интернет ботови]] се нашироко користе за уклањање вандализама чим се начине, да се исправе честе правописне и граматичке грешке или да се направе масовни уноси чланака користећи доступне статистичке податке.
 
Чланци на Википедији су организовани на три начина према: степену своје написаности, теми и нивоу приступа потребном за уређивање. Најбоље написано чланци се називају „изабрани чланци” и они се се показују на главној страни Википедије. Википројекти су места за координацију рада на некој теми. Википедија такође користи Приручнике стила, који одређују на пример да се у првој реченици сваког чланка, наслов чланка мора написати масним словима, итд.
Ред 104:
Велики проблем Википедије је вандализам, који доносе разни [[вандализам|вандали]]. Они често праве бесмислене и увредљиве измене на [[Википедија:Ауторско право|слободним]] Википедијиним чланцима. Отворена природа модела уређивања је главна тема већина критика Википедије. Због тога, читалац никад не може бити сигуран да неки чланак није компромитован уношењем нетачних података или уклањањем најважнијих информација.
 
Најмање неколицина корисника (ако не стотине или више у неким случајевима) генерално дневно прати измене на одређеним чланцима. Вандализам на чланцима обично не траје дуже од неколико минута у зависности од броја корисника на одређеној Википедији. Очигледне вандализме је лако уклонити из Википедијиних чланака, јер се претходне верзије чланака чувају. У пракси, средње време потребно да се пронађе и исправи вандализам је врло кратко, обично пар минута, али у једном широком извештаваном инциденту лажне информације о умешаности у [[атентат на Џона Кенедија]] убачене су у биографију америчког политичара [[Џон Сигенталер|Џона Сигенталера]] и остале су непримећене четири месеца.<ref name="MIT_IBM_study">{{Cite journal|last=Viégas|author2=Martin|first=Fernanda B. Wattenberg|last3=Dave|first3=Kushal|last-author-amp=yes |url=http://alumni.media.mit.edu/~fviegas/papers/history_flow.pdf|title=Studying Cooperation and Conflict between Authors with History Flow Visualizations|journal=Proceedings of the ACM Conference on Human Factors in Computing Systems (CHI)|publisher=ACM SIGCHI|isbn=978-1-58113-702-6|location=[[Беч|Vienna]], [[Аустрија|Austria]]|year=2004|format=PDF|accessdate=22. 5. 2017|doi=10.1145/985921.985953|pages=575-582}}</ref><ref name="CreatingDestroyingAndRestoringValue">{{Cite journal|last=Priedhorsky|first=Reid|last2=Chen|first2=Jilin|author3=Shyong (Tony) K. Lam|last4=Panciera|first4=Katherine|last5=Terveen|first5=Loren|last6=Riedl|first6=John|publisher=GroupLens Research, Department of Computer Science and Engineering, University of Minnesota|title=Creating, Destroying, and Restoring Value in Wikipedia|journal=Association for Computing Machinery GROUP '07 conference proceedings|location=Sanibel Island, [[Флорида|Florida]]|date=4. 11. 2007|url=http://www-users.cs.umn.edu/~reid/papers/group282-priedhorsky.pdf|format=PDF|accessdate=22. 5. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20071025080718/http://www-users.cs.umn.edu/~reid/papers/group282-priedhorsky.pdf|archive-date=25. 10. 2007|url-status=dead}}</ref> али у једном широком извештаваном инциденту лажне информације о умешаности у [[атентат на Џона Кенедија]] убачене су у биографију америчког политичара [[Џон Сигенталер|Џона Сигенталера]] и остале су непримећене четири месеца. Починилац овог инцидента, који је унео нетачну информацију као нерегистрован уредник, је на крају пронађен праћењем његове [[IP адреса|ИП адресе]].<ref>{{Cite book|last=Friedman|title=The|first=Thomas L. World is Flat|location=|publisher=Farrar, Straus & Giroux|year=2007|isbn=978-0-374-29278-2|pages=124}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.firstamendmentcenter.org/founder-shares-cautionary-tale-of-libel-in-cyberspace/|title=Founder shares cautionary tale of libel in cyberspace By Brian J. Buchanan|publisher=Firstamendmentcenter.org|date=17. 11. 2006|accessdate=22. 5. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306004453/http://www.firstamendmentcenter.org/founder-shares-cautionary-tale-of-libel-in-cyberspace|archive-date=6. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> Ово је изазвало промену Википедијиних правила, и утицало је посебно на пооштравања услова проверљивости код биографија живих особа.
[[Датотека:John Seigenthaler Sr. speaking.jpg|мини|десно|Џон Сигенталер]]
Отворена структура Википедије је чини лаком метом за [[трол на интернету|интернет тролове]], [[спам]]ере и оне који заговарају неку агенду. Уочено је да неке организације (на пример [[Сајентологија|Сајентолошка црква]]) и политичари (нпр. чланови америчког [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]]) додају информације у чланке, а [[Мајкрософт]] је понудио финансијски подстицај за рад на одређеним чланцима. У августу 2007. године веб-сајт -{[[WikiScanner]]}- је почео да прати изворе измена на Википедији од стране анонимних уредника. Програм је открио да су многе такве измене извршиле компаније и владине агенције мењајући садржај у чланцима који се односе на њих, њихово особље и њихов рад.
 
Википедија се од напада брани на више начина и техника. У ово спадају корисници који патролирају измене, ботови који су пажљиво програмирани да откривају нападе и да их решавају аутоматски или полуаутоматски, филтере који упозоравају уреднике да праве непожељне измене, блокирање прављење веза ка одређеним веб-сајтовима, блокирање измена са одређеног налога, ИП адресе или опсега адреса. На странице које су под честим нападима, може се применити полу-заштита да је само афирмисани корисници могу уређивати или у крајњем најосетљивијем случају, потпуна заштита да само администратори могу да мењају странице. Такве заштите се користе ретко, обично за кратак временски период у ком се верује да ће нападач наставити са нападима.
Ред 123:
== Софтвер и хардвер ==
[[Датотека:Wikimedia-servers.jpg|мини|250п|Девет сервера Викимедије смештених на [[Флорида|Флориди]] испоручује Википедију свету]]
Првобитни софтвер Википедије је [[UseModWiki]], који је написао Килфорд Едамс (''Прва фаза''). Почетком [[2002]]. године, Википедија је почела употребљавати [[PHP]] вики мотор који је, користећи [[База података|базу података]] [[Мај Ес-Кју-Ел|MySQL]], додао много нових могућности и био направљен искључиво за пројекат Википедије. Направио га је Магнус Менски, и познат је као ''Друга фаза''.
 
Недуго након што је ''Друга фаза'' била у употреби, појавили су се велики проблеми. Википедија је постала толико спора да је било скоро немогуће изменити чланак. Ли Дењел Крокер је потом написао потпуно нов софтвер. Ова нова верзија је била велики напредак, и постала је стандард Википедије у јулу 2002. године,. и још увек се употребљава. ''Трећа фаза'' се зове [[Медијавики|МедијаВики]], и употребљавају је и многи други вики пројекти.
 
Пред крај [[2003]]. године поново су се појавиле тешкоће у раду Википедије. Разлог проблема је загушење једног јединог Википедијиног сервера. Проблеми су превазиђени пошто је у јуну [[2004]]. године Фондација Викимедија набавила девет сервера, тренутно смештених на [[Флорида|Флориди]]. У саставу нове конфигурације је један сервер за базу података и четири веб-сервера који сви раде на оперативном систему [[Fedora]].
Ред 132:
[[Датотека:English Wikipedia contributors by country.png|мини|Сарадници Википедије на енглеском језику по државама (септембар 2006)<ref>{{cite web|url=https://meta.wikimedia.org/wiki/Edits_by_project_and_country_of_origin|title=Edits by project and country of origin|date=4. 9. 2006|accessdate=22. 5. 2017}}</ref>]]
 
Тренутно постојепостоји 304309 језичкајезичких издања Википедије; од тога, енглеска, себуанска, шведска, немачка, француска, холандска, руска, италијанска, шпанска, пољска, варај-варај, вијетнамска, јапанска, кинеска, арапска и португалска Википедија (1516 укупно) имају милион или више чланака, 4750 Википедија ≥ 100≥&thinsp;100.000 чланака, 8182 има ≥ 10≥&thinsp;10.000 чланака, 115 има ≥ 1000≥&thinsp;1000 чланака, 3536 има ≥ 100≥&thinsp;100 чланака, 10 има ≥ 10≥&thinsp;10 чланака, 8 има 1—9 чланака, док 2 Википедије имају 0 чланака (осим Главне стране). ''(подаци од јуламарта [[20192020]]. године)'' Највише чланака већ дуго има енглеска Википедија (више од {{formatnum:{{#expr:({{formatnum:({{NUMBEROF|ARTICLES|en}})|R}}) round -3}}}}).
 
Пошто је Википедија заснована на мрежи и тако је доступна по целом свету, сарадници Википедије на истом језику могу да користе различите дијалекте (нпр. [[Википедија на српском језику]], екавица и ијекавица) или да долазе из разних земаља (као што је случај са Википедијом на енглеском језику). Ове разлике могу да доведу до мањих сукоба због правописних разлика или тачке гледишта. Иако различита језичка издања поштују глобалне политике као што је „неутрална тачка гледишта”, оне се разликују по неким деловима политике и деловању, а најпознатија разлика је у томе да ли слике које нису [[отворени садржај|слободно лиценциране]] могу да се користе уз тврдњу о [[поштена употреба|поштеној употреби]].<ref>{{cite web|url=https://meta.wikimedia.org/wiki/Non-free_content|title=Fair use|publisher=Meta wiki|accessdate=22. 5. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.research.ibm.com/visual/papers/viegas_hicss_visual_wikipedia.pdf|last=Viégas|title=The|first=Fernanda B. Visual Side of Wikipedia|publisher=Visual Communication Lab, IBM Research|date=3. 1. 2007|accessdate=22. 5. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090303204722/http://www.research.ibm.com/visual/papers/viegas_hicss_visual_wikipedia.pdf|archivedate=3. 3. 2009}}</ref>
Ред 139:
Википедија је описана као „покушај да се створи и дистрибуира слободна енциклопедија у најбољем могућем квалитету свакој особи на њеном матерњем језику”.<ref>[[Џими Вејлс|Jimmy Wales]] (8. 3. 2005), [https://lists.wikimedia.org/pipermail/wikipedia-l/2005-March/020469.html „Wikipedia is an encyclopedia”]. ''wikimedia.org''.</ref> Иако свако језичко издање Википедије функционише мање или више независно, учињени су неки покушаји да се оне све надгледају. Они се делом координишу путем [[Метавики]]ја, координационог пројекта Задужбине Викимедија посвећеног одржавању свих њених пројеката (Википедије и других). На пример, Метавики пружа важне статистике на свим издањима Википедије и одржава списак чланака које би свака Википедија требало да има. На списку се налази основни садржај подељен по темама: биографија, историја, географија, друштво, култура, наука, наука, технологија, храна и математика. Што се тиче осталих чланака, није редак случај да чланци јако повезани са неким језиком и да немају свој одговарајући чланак на другом језичком издању Википедије. На пример, чланци о неким малим местима у [[Србија|Србији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]] су се дуго могли пронаћи само на српској Википедији.
 
Корисници са довољним знањем страног језика се охрабрују да сами преводе чланке; аутоматско превођење текста је изричито забрањено. Преведени чланци представљају мањи део укупних чланака на многим википедијама. Чланци доступни на више од једног језика могу да пруже [[међувики]] везе, обично са леве стране, које воде до одговарајућих чланака на другим издањима Википедије. Слике и мултимедијални фајлови се деле свим језичким издањима преко [[Викимедијина остава|Викимедијине оставе]]. Поред превођења, неки вишејезички напори су реализовани захваљујући [[Википедија:en:Wikipedia:Multilingual coordination|вишејезичкој координацији]].
 
== Преузимање комплетне базе података ==
Пошто је Википедија слободна енциклопедија чији је садржај одређен ГНУ-овом Лиценцом слободне документације, било ко у било које време може да преузме „скоро текућу” верзију комплетне Википедије. За детаље посетите [[Википедија:en:Wikipedia:Database download|страницу о преузимању]] комплетне Википедије на енглеском језику.
 
== Сродни пројекти ==
Ред 154:
== Види још ==
* [[274301 Википедија]]
* [[Блокирање Википедије у Турској|Блокирање Википедије у Турској 2017.]]
 
== Референце ==
Ред 177:
=== Књиге ===
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|first = Phoebe |last=Ayers |first2 = Charles |last2=Matthews |first3 = Ben |last3=Yates |title = How Wikipedia Works: And How You Can Be a Part of It |publisher = No Starch Press |location = San Francisco |date=септембар 2008 |isbn=978-1-59327-176-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Broughton |first = John |title = Wikipedia – The Missing Manual |publisher = O'Reilly Media |year=2008 |isbn=978-0-596-51516-4|pages=}} (See book review by Baker, as listed hereafter.)
* {{Cite book| ref=harv|last=Broughton |first = John |title = Wikipedia Reader's Guide |publisher = Pogue Press |location = Sebastopol |year=2008 |isbn=978-0-596-52174-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dalby |first = Andrew |title = The World and Wikipedia: How We are Editing Reality |publisher = Siduri |year=2009 |isbn=978-0-9562052-0-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|first =Dariusz |last=Jemielniak |title = Common Knowledge? An Ethnography of Wikipedia |publisher =Stanford University Press |location = Stanford, California |year=2014 |isbn=9780804789448|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Keen |first = Andrew |title = The Cult of the Amateur |publisher = Doubleday/Currency |year=2007 |isbn=978-0-385-52080-5|pages=}} (Substantial criticisms of Wikipedia and other web 2.0 projects.)
** За слушање:
*** {{cite web|last=Keen |first = Andrew |url = http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=11131872 |title = Does the Internet Undermine Culture? |publisher = National Public Radio, USA |date=16. 6. 2007 }} The NPR interview with A. Keen, Weekend Edition Saturday, 16. 6. 2007.
* {{Cite book| ref=harv|last=Lih |first = Andrew |title = The Wikipedia Revolution: How a Bunch of Nobodies Created the World's Greatest Encyclopedia |publisher = Hyperion |location = New York |year=2009 |isbn=978-1-4013-0371-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=O'Sullivan |first = Dan |title = Wikipedia: a new community of practice? |url = https://books.google.com/books?id=htu8A-m_Y4EC |year=2009|publisher = Ashgate Publishing |isbn=978-0-7546-7433-7|pages=}}
* Sheizaf Rafaeli & Yaron Ariel (2008). "Online motivational factors: Incentives for participation and contribution in Wikipedia." In {{cite book|last=Barak|first=A.|title = Psychological aspects of cyberspace: Theory, research, applications |location = Cambridge, UK |publisher = Cambridge University Press |pages=243-267 }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Reagle |first = Joseph Michael Jr. |title = Good Faith Collaboration: The Culture of Wikipedia |publisher = the MIT Press |location = Cambridge, Massachusetts, USA |year=2010 |isbn=978-0-262-01447-2 |url = http://reagle.org/joseph/2010/gfc/ |accessdate=22. 5. 2017 }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wells |first = Herbert George |title = World Brain |publisher = Isha Books (reprint)|location = New Delhi, India |year=2013 |isbn=978-9-333-39061-3|pages=}}
{{Refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија”